Мр Дејан Раденковић, народни послник Социјалистичке партије Србије говорио је као овлашћени представник о сету финансијских закона, са посебним освртом на Предлог закона о јавним набавкама.

Социјалистичка партија Србије као социјално и друштвено одговорна странка сматра да сет закона о коме данас расправљамо има потенцијал да унапреди систем,од Србије направи уређено друштво у коме се јасно дефинишу права и обавезе свих и где су здрав разум и ефикасност основни принципи на којима се заснива и привреда и јавни сектор.

„Решења из ових закона су на трагу најбољих пракси да дају одговоре на неке од изазова који су се јављали у спровођењу постојећих закона и представљају олакшање за привреду и за буџет Републике Србије, јер ће се смањити простор за неке од заиста лоших пракси.

Највећу пажњу у овом пакету ћу ја посветити изменама и допунама Закона о јавним набавкама, с обзиром да ће моје колеге, које смо пријавили испред посланичке групе, касније мало детаљније да образложе остали део предлога закона који је обједињен у овој тачки 1.

Као што сам већ рекао, пред нама је данас Предлог закона о јавним набавкама. Он је један веома важан и могу да кажем системски закон. Овим законом се уређују правила поступака јавних набавки које спроводе сви државни органи  да би прибавили неко добро, услугу или радове.

Дакле, скоро све инвестиције код наручиоца, текући послови, обављање основе делатности захтевају спровођење поступака јавних набавки и само ако успешно спроводе поступке јавних набавки могу успешно и да функционишу.

С друге стране, како се ради о новцу свих пореских обвезника, који се на тај начин троши, одредбе овог закона односе се на његово спровођење, значи, тиче се свих грађана Републике Србије.

Сви знамо колико су реформе јавних набавки битан део политике ове парламентарне већине и колико је енергије посвећено побољшању овог комплексног процеса. Сви знамо колико овај процес може бити унапређен, јер смо много пута сви били сведоци да је ова област препуна изазова, јер је свака јавна набавка мали тест како кредибилности, обећања државне нулте толеранције на корупцију, тако и морала сваког од носиоца јавних функција.

Сви ми волимо када наше идеје које се односе на то како да нам Србија буде лепше место за живот постану идеје које се реализују у пракси. Најављене промене су потпуно логична степеница у развоју бољег система јавних набавки. Оне су, морам да кажем, оруђе за боље планирање, за бољу ефикасност, за транспарентност и решавају многе проблеме, посебно, јер нама дају могућност да ставимо тачку на јавне набавке које бивају обесмишљене, јер је то жеља онога ко их тако расписује и ко нема жељу да спроводи дух закона, него да обесмисли закон без да га прекрши у формалном смислу.

Социјалистичкој партији Србије, а и мени, је баш драго што ћемо имати унапређенију верзију закона. Ми знамо да наши партнери имају велике заслуге за унапређење система јавних набавки, али исто тако ми ћемо и овај пут истаћи да наши амандмански предлози готово редовно постају део закона, од првог закона па до овог данашњег на који смо поднели добар део амандмана који, мислим да, могу се узети у обзир да буду прихваћени и управо морам да кажем и да су добри, и то само априори ако неко жели да их одбаци, али треба их сагледати. Амандманско дотеривање закона је изузетно битно и то је бар свима јасно и чак прегледом  амандмана свих колега посланика, подједнако и позиције и опозиције, сматрам да има доста квалитетних амандмана о којима ћемо разговарати када буде расправа у појединостима.

Искористићу прилику да кратко само истакнем у овом делу расправе нешто што мислим да је битно када су амандмани у питању, поготово када је у питању преговарачки поступак без објављивања јавног позива који може да се спроведе само када одређени привредни субјекат може да изврши набавку и циљ набавке је стварање и куповина јединственог или уметничког дела итд. и наручиоци према овом Предлогу закона нису више у обавези да траже мишљење о основаности примене овог поступка пре покретања поступка, а то је до сада радила Управа за јавне набавке.

Логично постављам ово питање – колико је наш систем спреман за тако нешто, односно ко ће и како да исконтролише наручиоце, да ли су заиста имали основ за спровођење овог поступка који искључује потпуну конкуренцију, своди се на једног понуђача? Из тих разлога смо и поднели амандман у коме наводимо све разлоге па ћемо о томе када будемо разговарали у појединостима.

Оно што је занимљиво прегледом осталих амандмана мојих колега, приликом доношења измена и допуна претходног закона, водили смо озбиљну борбу како да те неке ствари сведемо на минимум и с обзиром да смо у међувремену добили, као што видим из амандмана одличну идеју да се формира национална академија за јавну управу, и ми сматрамо да се едукација лица искључиво обавља када су у питању јавне набавке, да то раде службеници у оквиру националне академије за јавну управу.

Мислим да не требамо више да препуштамо тржишту, јер су многи, а то колега Арсић добро зна и да смо опет се враћам на то, да смо водили озбиљну борбу, да то сведемо на минимум минимума, да то усмеримо ка државним ресурсима и ка државним органима да они буду носиоци тих делатности. Мислим да је ово одличан амандман, али опет, о томе ћемо када буде расправа у појединостима.

Оно што бих напоменуо посебно је да када после одређеног времена можемо да говоримо о неким стварима након примене закона, али оно што је битно да је потребно водити рачуна о свим подзаконским актима, сагледати досадашње проблеме, узети у обзир оно што ћемо чути кроз расправу, и наравно, ове предлоге амандмана, све са циљем да се унапреди систем јавних набавки у Србији.

Оно што бих рекао даље, када желите да систем учините лишеним да враташца за корупцију понекад отворе простор за чудно понашање, чудне линије пословања, систем јавних набавки је до данас имао процедуре које су врло јасно усмерене ка превенцији негативних изненађења и нерационалног трошења средстава. Као такав има доста уграђених механизама који штите јавна средства, имовину грађана Србије, а саставни део тога су механизми који омогућавају да понуђачи бране своје интересе грађана, ако се уоче неправилности.

Битно је што овај предлог значи и даље јачање капацитета државних институција које треба да осигурају да нам јавне набавке личе на оне у развијеним земљама. Само развој контролних тела може створити тле за реализацију основне мудрости, држава на које желимо да се угледамо.

Ми посланици сваке године имамо прилике да се упознамо са извештајем независног органа Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, то је један вид контроле који иницирају сами учесници у поступку и која је као таква добро замишљена. Из извештаја се може видети да Републичка комисија усваја око половину поднетих захтева, што значи да понуђачи често са правом жале.

Додао бих, да је из тог угла гледано добро што се у овом предлогу јача интегритет и достојанство органа који годишње одлуче о вредности спорова скоро милијарду евра. Такође, похваљујем одредбу да Републичка комисија не води прекршајни поступак. И, тада сам покушавао предлагачу да објасним да је то сувишно и да је то један велики терет за Републичку комисију, али нисам тада имао успеха, и драго ми је што се то данас уређује овим законским предлогом.

Поставља се питање, имам доста питања што се тиче интегритета осталих државних органа као што је буџетска инспекција. Она нпр. исто треба да врши један вид контроле. Наставио бих даље, није пресија начин да се победе лоша понашања, него извесност да систем када уочи штетно понашање реагује тако да онога ко чини штету непогрешиво ефикасно и извесно кажњава, тако да истом не пада готово никад на памет, да ради то што је радио. Дакле, кредибилна претња је основна основа, а не репресија, а извесност је основа кредибилности.

Ја бих пре самог крајаизнео и низ похвала шта је од свих ових, јер сам доста ствари навео које су новине које закон доноси, али не бих се баш на један сувопаран начин обратио и колегама и колегиницама и јавности. Оно што бих издвојио и похвалио је увођење дигитализације, односно електронско подношење понуда путем портала јавних набавки, што представља напредак у смислу дигитализације и ефикасности поступака. Оно што се такође поставља као питање – да ли ће стићи канцеларија да од 1. јула створи све предуслове за неометано спровођење поступка с обзиром да се ради о новини коју до сада нисмо имали?

Такође, битна новина је да су прецизније одредбе које дефинишу постојање сукоба интереса. Суштина је да онда када је неко заиста у предности у односу на друге, постоји сукоб интереса, што је добро и надам се да ће отклонити многе дилеме које су до сада постојале и које постоје по важећем закону.

С бзиром да имам још прилично времена, мало бих се осврнуо на предлог у члану 179. и 180. који предвиђа послове мониторинга за Канцеларију за јавне набавке у циљу откривања, спречавања и отклањања неправилности. Предвиђено је да не заустављају поступак јавне набавке, као и да канцеларија ближе уређује начин спровођења мониторинга.

Овде морам да истакнем, да поставим питање и да нагласим и да једноставно подвучем да ли су сагледани сви аспекти оваквог предлога и сви проблеми који могу настати. Замислите неког саветника из канцеларије који дође да контролише неки велики инвестициони тендер у области инфраструктуре или енергетике, дакле, ускостручни тендери су у питању. Замислите, наручиоца коме неко у сред поступка каже да нешто није урадио у складу са Законом о јавним набавкама, како ће одговорно лице да се понаша? Да обустави поступак или да настави. Који легитимитет има једна особа или можда више, како се год буде прописало, ко ће и како то да контролише.

У неким земљама о томе одлучују судови и шта ако неки понуђач поднесе захтев са примедбама које је увидела канцеларија, а републичка комисија одбије такав захтев? Плашим се да треба добро размислити о сврсисходности оваквих одредби, као и о последицама које може да има. Питање је да ли овде постоји сукоб надлежности, што је проблем за сваки закон, па и за овај.

Можда ћу нешто оставити након расправе, да можемо да направимо неки резиме, али на самом крају, морам да кажем даме и господо, али и другарице и другови, колегинице и колеге, време којем смо сведоци је компликовано и изазовно. Никако данас није лако бити црн или бео. Наша жеља је да реформе буду ствар око које ћемо имати консензус, а не питање које се дневно политизује. Иако је простор за различитост политика које се реално могу спровести, толико смањен да је само нарцизам малих разлика једина препрека око консензуса.

Најгоре што нам се може десити је да се изнова спотичемо на истом камену. Овај сет закона који ће бити усвојен је добра гаранција да се то неће десити. Нема нама перспективе ако ће решења бити доминантно обојена бојом једне већине. Систем је оно што разликује успешне земље и успешне владе од оних које то нису. Овде има системског приступа и само је на оним који то реализују, да се дух закона преточи у праксу.

Морам да кажем да СПС као социјално и друштвено одговорна странка сматра да је овај Предлог закона о јавним набавкама, као и овај сет који се тиче прве обједињене тачке има потенцијал да унапреди систем, пре свега у смислу стварања ефикаснијег система који ће омогућити да се оствари основни циљ. Што се тиче јавних набавки, на пример, да наручилац добије тзв. вредност за новац. Стога, наша посланичка група даје јасну подршку законима који Србију приближавају стандардима, који од Србије праве уређено друштво у коме се јасно дефинишу права и обавезе свих и где су здрав разум и ефикасност основни принципи на којима се заснива и привреда и јавни сектор.“