Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о спречавању прања новца и финасирања тероризма

Како би се супроставили проблему финасирања тероризма и прања новца потребна је сарадња свих институција, како оних које делују првентивно тако и репресивних.

Ја ћу преостало време моје посланичке групе искористити да се осврнем на значајне измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

Сви ћемо се сложити да сви глобални проблеми и негативне последице прања новца и финансирања тероризма утичу на стабилност, ефикасност и транспарентност целокупног финансијског система смањењем инвестиција и губитак међународног угледа држава у свету.

На основу процена, од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма, национална рањивост од прања новца је процењена као средња на основу анализа способности државе да се одбрани од прања новца и анализе секторске рањивости.

Анализа која је извршена ради остваривања горе наведеног циља, за Републику Србију показало је да је свеобухватни ризик од прања новца средњи. Ова процена резултат је процене претњи од прања новца и националне рањивости од прања новца.

На основу анализа свих кривичних дела, прегледа претњи по секторима и преко граничних претњи, све укупна процена претњи од прања новца је средња са тенденцијом без промене.

Прање новца је сложен феномен. Пут прљавог новца није лако уочити и препознати, што свакако отежава благовремено предузимање ефикасних мера на његовом откривању, спречавању и сузбијању.

Ради повећања ефикасности борби против прања новца и финансирања тероризма и УН и ЕУ усвојиле су више конвенција које обавезују државе чланице да своја законодавства усагласе  са овим међународним документима.

У Србији је борба против прања новца и финансирања тероризма регулисана законом 2017. године, који је ступио на снагу 2018. године и тада смо дефинисали прање новца као конверзију или пренос имовине стечене извршењем кривично гдела, прикривање или нетачно приказивање природе порекла, места налажења, кретања располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена овим кривичним делом.

Прање новца је и стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем овог кривичног дела.

Иначе, прање новца има своје основне фазе – три вазе. Прва фаза је прекидање директне везе између новца и незаконите активности којом је стечен, односно новац се уводи у финансијски систем. Друга фаза подразумева прикривање везе између новца и криминалне активности од које потиче пребацивањем са рачуна на које је положен на другерачуне. Трећа фаза је фаза интеграције у којој новац се јавља као новац који потиче од дозвољене активности.

По Закону о финансирању тероризма је обезбеђивање или прикупљање новца који се користи за извршавање терористичких дела, али и набављање новца од терориста или терористичких организација.

Република Србија се налази у процесу усаглашавања и прилагођавања свог законодавства са захтевима и стандаридима ЕУ. У области спречавања прања новца и финансирања тероризма наведени стандарди прописани су тзв. Петом директивом Европског парламента и Савета од 2018. године, којом је измењена дотада важећа, Четврта директива о спречавању коришћења финансијског система у сврху прања новца и финансирања тероризма.

Подсетићу вас да смо прошле недеље на претходној седници усвојили Споразум са Еуроџастом, телом ЕУ које координира сарадњу између националних правосудних тела у казненом прогону тешког прекограничног криминала.

Тежиште ове правосудне сарадње је на казненим делима као што су тероризам, трговина људима, дрогом, прање новца и друге активности организованог криминала.

Важећи закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма потребно је у потпуности усагласити са наведеним правним тековинама и Петом директивом, коју сам споменула.

Имајући у виду да је циљ измена и допуна Закона техничко усаглашавање са међународним стандардима, односно правним тековима ЕУ, важан део предметних промена односи се на међународну сарадњу која представља основ за ефикасно и благовремено реаговање и спречавање прања новца, односно финансирања тероризма.

С тим у вези, важно је истаћи да је Управа за спречавања прања новца, основана још 2003. године, примљена у пуноправно чланство Егмонт групе, међународне организације финансијско-обавештајних служби, чији је циљ подизање нивоа међународне сарадње између националних и финансијско-обавештајних служби и размена података који се односе н апрање новца и финансирање тероризма.

Задржавање пуноправног чланства у овој групи значајно је, имајући у виду да су и прање новца и финансирање тероризма у највећој мери кривична дела са елементом иностраности и да се борба против њих на националном плану тешко може замислити без ефикасне међународне сарадње и зависи од усвајања законодавства које ће обухватити превентивне мере и дати могућност Републици Србији да размењује податке са страним надлежним органима.

Иначе, међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма прописује и међународно тело ФАТФ, које развија и унапређује мере и радње за борбу против прања и финансирање тероризма на националном и међународном нивоу.

Ова организација у оквиру својих надлежности је фебруара 2012. Године донела неке нове међународне стандарде у области спречавања, откривања прања новца и финансирања тероризма. Тада тих 40 препорука за земље чланице морале би да имплементирају национално законодавство да би показала техничку усклађеност са стандардима и спречавање прања новца, финансирање тероризма, ширење оружја за масовно уништење.

Тренутно имате 39 држава чланица, Србија није међу њима, али отварајући Поглавље 23 и 24 ЕУ, Србија се обавезала да усвоји и ове препоруке.

Такође, поменула бих и Комитет Манивал Савета Европе, који је основан још 1997. Године са циљем да међусобним оцењивањем се процењује усклађеност система за борбу против прања новца и финансирања тероризма у државама чланицама са међународним стандардима. Овај комитет редовно даје извештаје о стању и препоруке за унапређење система за спречавање прања новца и финансирање тероризма у државама чланица.

Србија је била предмет петог круга еваулације у погледу радњи и мера које се предузимају на националном нивоу и дате су даље препоруке, као што су питања у вези са јавним бележницима и адвокатима које јесу предмет ових измена и допуна закона.

Међу критеријумима које је Србија морала да испуни како би била скинута са листе, коју израђује ФАТФ, налазили су се боље разумевање фактора ризика, контрола, приближавање стандардима организације, гаранције за адекватне и ефективне истраге и процесуирања, као и казне за финансирање тероризма.

Како је у извештају објављено у фебруару ове године, навела ова организација, Србија је спровела кључне реформе и скинута са сиве листе. Креирање ефикасног система, супротстављања овом проблему, проблему финансирања тероризма и прања новца, захтева унапређење нормативног оквира са чврстим механизмима и јасним улогама сваке од институција, како оних које делује превентивно, тако и репресивних.

Даље, изградња, унапређење и развој механизама за брзо отклањање рањивости у области које су највише изложене ризицима од прања новца подразумева јасну примену и сарадњу свих институција. То посебно важи за механизме финансијских институција, надзорних органа за праћење финансијских токова.

Дакле, и ове измене и допуне закона изграђене су наравно у складу и са препорукама о којима сам говорила и наравно да ћемо као посланичка група и овај предлог закона подржати. Хвала.