Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима

На основу стицања сопственог удела  запослени у друштву ће имати право да под повлашћеним условима остваре могућност на продају свог удела. Запослени се стимулишу да се далеко више ангажују на свом радном месту у остваривању прихода привредног друштва, а самм тим остварују и повољност за себе.

Уважени министре са сарадницима, поштоване колеге народни посланици, онако како је већ нагласио и ставио до знања предлагачу наш овлашћени представник, односно овлашћени представник посланичке групе СПС, наш друг Дејан Раденковић, несумњиво је да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати сет закона о којима расправљамо.

Мој фокус дискусије на данашњој расправи ће бити искључиво у односу на закон, односно закон о допунама Закона о привредним друштвима, па ћу вас уважени министре, замолити за пажњу што се тиче неколико крајње добронамерних сугестија када је у питању практична примена овог закона.

Несумњиво је да грађани кроз овај закон могу да препознају нешто што је квалитативан помак у односу на досадашње одредбе Закона о привредним друштвима. Оно што је суштинска промена овог закона јесте увођење једног новог института, а тај институт се зове резервисани сопствени удео.

Ја вас молим да у том правцу разменимо мишљење и продискутујемо о нечему што је у сваком случају афирмативно и што ће у некој будућој перспективи допринети да се привредна друштва далеко боље позиционирају када је у питању привредна ситуација у Републици Србији.

Конкретно о чему се ради. Ради се о томе што се овим законом доприноси да далеко боље и адекватније буду награђен они који то до сада нису могли имати као могућност, а то су како запослени, тако и она трећа лица која се ангажују од стране привредних друштава, као што су консултанти, као што су саветници, чак и инвеститори и на тај начин стварамо један повољнији привредно правни амбијент када је у питању Република Србија.

Оно што је јако добро, што ћу да афирмишем као нешто што до сада нису била законска решења, јесте начин како се стиче резервисани сопствени удео и начин како се остварује право на основу тог резервисаног сопственог удела. Шта је у суштини резервисани сопствени удео? Када би се то превело на некакав језик разумљив за грађане Републике Србије, ради се о уделу који стиче друштво. У конкретном случају акценат је на друштво са ограниченом одговорношћу и тај удео се стиче без теретно, дакле без накнаде и стиче се од оснивача, односно члана друштва.

То је нешто што је у правној регулативи добро решено. На основу тог стицања тог удела, запослени у друштву ће имати право да под повлашћеним условима оствари могућност на продају свог удела, а то подразумева могућност да на одређени дан и по одређеној цени може да оствари одређене бенефите када је у питању продаја удела у друштву.

Зашто је ово добро регулисано? Због тога што се на овај начин стимулишу пре свега запослени да се далеко више ангажују на својим радним местима у смислу остварења прихода привредног друштва, конкретно друштва са ограниченом одговорношћу, а на тај начин остварују и повољност за себе. Та повољност за себе подразумева наравно одређена очекивања која се сада појављују као сасвим реална, а то реално очекивање јесте да ће он остварити одређену повољну цену приликом продаје удела друштва на начин како је то регулисано.

Оно што је јако добро, јако је добро што је тај удео, хајде да кажем, заштићен. Заштићен на тај начин што свако друштво не може имати више од 40% резервисаних сопствених удела, даље, што се тим резервисаним сопственим уделом не може располагати и оно што је такође добро решено, односно нормирано јесте када се тај резервисани сопствени удео чак може и поништити, односно претворити у више резервисаних сопствених удела.

Зашто ово говорим? Да би у простили регулативу, која ће запосленима омогућити бенифите, морамо имати у виду неколико чињеница. Прва чињеница јесте, да свако од запослених мора имати одговарајућу правну заштиту, када буде користио тај инструмент који је искључиво финансијске природе, а то у преводу значи следеће. Ако је он остварио право да може тај финансијски инструмент да користи, онда му се то право мора обезбедити у роковима који су овде регулисани, односно предвиђени, по мени крајње реално у практичном смислу речи. Али, шта у колико му се цена не исплати, шта је последица у таквој ситуацији? Па, последица у таквој ситуацији јесте судска заштита и он има право да поднесе тужбу и да том тужбом тражи или накнаду, на основу тог свог финансијског инструмента, односно права која му даје одређени новчани бенефит, или да тражи утврђење права статуса лица, које то право има, као титулар права. Наравно, да ће у овом правцу бити искључиво надлежни привредни судови, с обзиром да су привредни судови и онако надлежни за статус на правна питања, када су у питању привредна друштва, односно када се примењује Закон о привредним друштвима.

Сада, оно што би могло да буде полемично, уважени министре, је следеће. Ово је било све, хајде да кажемо, правна реторика, која може грађанима да буде и довољно јасна или можда чак и нејасна, али оно што ће грађане да тангира, као запослене, су следеће чињенице. Овај закон, као и сваки други закон, мора да има, такозвано, опште дејство, да се не односи смо на један сегмент запослених, него на све запослене. Међутим, овде смо се фокусирали на један део привредних друштава, па смо рекли која то привреда друштава ће аутоматски моћи да запосленима гарантују и реализују ова права. То су привредна друштва у области ИТ технологије.

Зашто? Па, због тога што се та друштва, за релативно мала финансијска улагања, оснивају, а онда остварују велике приходе, велики профит и та друштва имају велику перспективу. Осим тога, управо привредна друштва која се баве ИТ технологијама, потражују огроман број запослених, искључиво из ИТ струке. Дакле, информационе технологије јесу, не сумњиво перспектива, али да ли ћемо на тај начин довести остала привредна друштва у дискриминаторски положај, у колико форсирамо само приведена друштва која се баве ИТ технологијама? Лично мислим да хоћемо.

Други проблем, који у пракси може да се појави, уважени министре, је следеће природе, овде кажемо да се стимулишу запослени, како би на основу овог закона, кроз продају удела, остварили одређене бенифите, јер ће те продаје бити по повлашћеним ценама, а они ће остварити одговарајућу накнаду за њихов рад. Сада се поставља логично питање и ми, као партија која се доследно, посвећено и искрено бори за социјална права грађана Републике Србије, а пре свега за права запослених, постављамо питање, па која то привредна друштва данас, с обзиром на привредну ситуацију у Републици Србији могу да гарантују ова права?

Сматрам, односно ми социјалисти, имамо став да то није велики број привредних друштава, имамо баш већи број привредних друштава која су негде на ивици, такозваног солвентног пословања или солвентности, која и немају велики број запослених и која немају неку велику мотивацију, да се кроз резервисане уделе, како су овде регулисани, одреде према запосленима, у смислу њиховог бољег положаја, бољег положаја када је у питању стицање прихода.

Зашто? Па, због тога што су та привредна друштва и онако и овако на самој ивици рентабилног пословања, а ако су на ивици рентабилног пословања логично је да се поставља питање, да ли ће моћи без теретно да стичу уделе, од свог члана, јер једночлано друштво може да стекне ове резервисане уделе, али се поставља питање како ће се касније тај пласман спроводити?

Према томе, нисмо претерани оптимисти, и ако имамо разлога за оптимизам, нисмо претерано оптимисти када је у питању реализација овог закона, у пуном капацитету.

На самом крају жели само да се дотакнем још једног питања, у неколико секунди, то су јавни бележници и спречавање тероризма. Морам да скренем пажњу да су јавни бележници одговорили задатку 2018. године, да су поднели 230 сумњивих извештаја, а у 2019. години 87. Желим само да укажем на њихову велику улогу када је у питању спречавање тероризма, па и у том правцу ћемо овај закон подржати.

На крају, желео бих да се захвалим вама на пажњи, а у име наше посланичке групе да вам још једном скренем пажњу на чињеницу која је неспорна, а то је да подржавамо увек све оно што је у духу социјалне правде и што грађанима Републике Србије омогућава бољи живот, а зато се боре социјалисти. Хвала вам.