Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Себије говорила је као овлашћена представница о сету финансијских споразума.

Усвајање ових споразума је од великог економског, али и политичког значаја и на конкретан начин треба да допринесе укупном привредном и социјалном напретку наше земље.

„Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, уважени министре Ђорђевићу са сарадницима, као што сте и сами рекли, данас на дневном реду имамо сет финансијских споразума које је Влада Републике Србије закључила са више држава и финансијских институција, а које Народна скупштина треба да потврди.

За почетак ћу рећи пар речи о Споразуму између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о регулисању дуга Републике Србије према Словачкој. Нерегулисани дуг наше државе према Словачкој је дуги низ година стајао као отворено питање и потиче још из периода клириншког начина плаћања у промету робе и услуга између бивше СФРЈ и бивше Чехословачке Федеративне Републике.

Споразумом између СФРЈ и Чехословачке Федеративне Републике, који је потписан 1991. године, укинут је клириншки, а потом уведен конвертибилни начин плаћања. Као што сте и сами рекли у уводном излагању, након распада обе државе, питање регулисања овог дуга наследила је Србија као држава сукцесор и овај дуг наше државе према Чешкој Републици је регулисан споразумом.

Друга држава бивше Чехословачке Федеративне Републике, Словачка Република је прихватила да по истом моделу намири и свој део потраживања. Овај дуг је више од 25 година оптерећивао односе између ове две земље, па самим тим, овај споразум представља значајан корак за унапређење односа и нове правце билатералне сарадње у свим областима које су од заједничког интереса.

Други споразум о коме ћу данас такође говорити је Споразум између Владе Републике Србије и Владе САД. Склопљен је у циљу побољшања усаглашености пореских прописа на међународном нивоу и примене ФАТКА прописа који су заправо прописи САД о усаглашености прописа на иностране рачуне и односи се на америчке грађане који имају рачуне код банака у Србији.

Овим прописима предвиђа се да стране финансијске институције учествују путем извештавања у спречавању избегавања пореза од стране америчких држављана или резидената који своја финансијска средства држе у неамеричким финансијским институцијама и на страним рачунима.

Потписивање овог споразума обезбедиће ефикасну примену пореских прописа који ће бити усаглашени са међународним, тако ће Србија заједно са САД радити на омогућавању међународне усклађености пореских закона, што истовремено доводи до јачања институционалних капацитета домаћих пореских органа у циљу свеукупне финансијске стабилности Србије.

Осврнула бих се и на не мање важан Споразум између наше државе и Владе Руске Федерације о одобрењу државног извозног кредита. У питању је развојни кредит којим ће се унапредити железничка инфраструктура у Србији, а Руска Федерација већ традиционално пружа значајну финансијску подршку нашој земљи на реализацији пројекта из области железничке инфраструктуре.

Овога пута реч је о споразуму који се односи на финансирање модернизације железничких деоница Стара Пазова-Нови Сад и Ваљево-Врбница, државна граница са Црном Гором, као и на изградњи јединственог железничког диспечерског центра железница у Србији.

Све ово треба да допринесе даљем развоју железничког саобраћаја у Србији, који је један од најјефтинијих начина превоза путника и робе, још увек на недовољно развијеном нивоу јер, сложићемо се да у дужем периоду није било много улагања у железницу у унутрашњости Србије.

Овога пута Србија узима петогодишњи кредит који ће се отплаћивати у 20 једнаких рата. Овим кредитом финансираће се 75% вредности овог уговора о испоруци робе, обављању радова и пружању услуга за пројектовање и изградњу електротехничке инфраструктуре за деонице на које се овај споразум односи.

Такође, Република Србија, односно Влада Републике Србије закључила је финансијски уговор и са Европском инвестиционом банком, којим ће се финансирати изградња ауто-пута Е80, деоница Ниш-Мердаре. У питању је фаза један. Изградња овог ауто-пута је важна не само за развој привреде и повезивање округа на југу Србије са Косовом и Метохијом, већ је значајна и због чињенице да се изградњом ове деонице Србији обезбеђује и бржи излаз на море.

Дакле, овај ауто-пут је важан за повезивање различитих тачака нашег региона и биће од огромног значаја за унапређење транспортних веза у железничком, друмском и водном саобраћају. На овај начин и овом изградњом повезиваће се пола милиона грађана који живе у Пиротском, Нишавском и Топличком округу и код Ниша ће се повезати на Коридор 10, који даље инфраструктурно и економски повезује овај део Србије са јужнијим окрузима, Јабланичким и Пчињским и даље са Северном Македонијом и Грчком.

Тиме реализација овог инфраструктуралног пројекта у економском, али и политичком смислу на конкретан начин треба да допринесе укупном привредном и социјалном напретку наше земље.

С претходним инфраструктуралним пројектом у вези је на одређен начин и следећи споразум, а то је споразум закључен између Владе Републике Србије и Владе Републике Северне Македоније о узајамном признању одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедност, којим ће се створити недвосмислено боље пословне могућности за промет роба у обе државе. Пре свега, унапређењем безбедности у промету робе која улази и излази са територије држава страна потписница, без ометања трговинских токова. Такође, споразумом ће се допринети и отклањању препрека у међусобној трговини.

Иначе, наше две земље и народе повезује дуга историјска традиција. Делимо и визију о заједничкој будућности у европској породици, тако да овај споразум представља још један корак добре сарадње две државе, што се види и на основу „малог Шенгена“, којим су се државе потписнице обавезале да ће радити на унапређењу регионалне сарадње, у циљу већег привредног раста, привлачења инвестиција и подизања квалитета живота грађана.

Посебну пажњу бих скренула на значај потврђивања Споразума о изменама и допунама Споразума о финансирању између Републике Србије и Немачке развојне банке KFW из Франкфурта на Мајни. Знамо да се Европа, самим тим и наша држава, већ пар година, тачније од 2014. године, суочава са мигрантском кризом и приливом све већег броја миграната. У односу на друге државе на транзитној рути, Србија је, иако погођена великим мигрантским таласима, одлично одреаговала, успела да у кратком року прихвати велики број миграната и организовала прихватне центре и здравствену заштиту како би, пре свега, збринула децу и породице.

Напомињем да су најугроженије категорије жене и деца, а међу мигрантима било је и деце без пратње родитеља, која су посебно збринута. Ова веома осетљива група људи, који су физички исцрпљени, психолошки трауматизовани или болесни, имали су потребу, пре свега, за здравственом негом и заштитом. У овом тренутку постоји 19 прихватних центара у нашој земљи, од којих је 17 активно.

Да подсетим да је још 2015. године, у циљу помоћи Републици Србији у збрињавању миграната, закључен међународни протокол између Владе Савезне Републике Немачке и Владе Републике Србије о финансијској сарадњи и унапређењу социјалне инфраструктуре у јединицама локалне самоуправе, градовима и општинама који су погођени мигрантском кризом.

У међувремену је уочена потреба за изменама Уговора о финансирању Републике Србије и Немачке развојне банке и тај уговор се данас налази на дневном реду.

Када је у питању Предлог закона о давању државних гаранција за задужење јавног предузећа „Србијагас“, по основу уговора о кредиту за изградњу разводног гасовода Александровац-Брус-Копаоник-Рашка и Нови Пазар-Тутин, у питању је трећа фаза. Треба рећи да је то инфраструктурни пројекат од националног значаја као део реализације пројекта гасификације Србије Турски ток, који, дубоко верујем, сви подржавамо.

О свим пројектима о којима сам говорила, али и о овом, говориће и моје колеге у наставку седнице.

Ја ћу на крају, ценећи да су у питању споразуми којима ће се финансирати важни инфраструктурални пројекти, а тиме и јачати развојна и привредна позиција Србије у региону, рећи да ће посланичка група СПС у дану за гласање подржати предложене споразуме. Хвала.“