Милетић Михајловић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о предлогу закона завршним рачунима буџета Републике Србије 2003 – 2018 . године

Завршни рачуни су за јавност и за грађане важни како би се на транспарентан начин упознали са начином вођења јавних финансија од стране јавне власти, јер консолидован завршни рачун буџета садржи и приходе по законом утврђеним изворима, као и расходе разврстане по корисницима и наменама.

Поштовани председавајући, поштовани министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, данас су пред нама завршни рачуни буџета Републике Србије за претходних 17 година, односно за период од 2002. до 2018. године.

Наравно да би било пуно лакше да смо могли, у складу са Законом о буџетском систему и утврђеним календаром, усвајати завршне рачуне за сваку претходну буџетску годину, али овим стављањем на дневни ред свих неусвојених завршених рачуна учињен је значајан корак ка одговорном управљању јавним финансијама.

Пракса у претходном периоду није била таква. Завршни рачуни су за јавност и за грађане важни како би се на транспарентан начин упознали са начином вођења јавних финансија од стране јавне власти, јер консолидован завршни рачун буџета садржи и приходе по законом утврђеним изворима, као и расходе разврстане по корисницима и наменама. Дакле, садржи све важне и свеобухватне информације о извршењу усвојеног буџета за одређену буџетску годину.

Из завршних рачуна види се да ли су буџети били добро планирани и да ли је општа држава трошила у складу са планом или много више од тога, али и када су трошкови у питању, важно је разлучити да ли су у питању оправдани или неоправдани трошкови развоја или неоправдани трошкови који су последица неодговорног или нестручног управљања јавним финансијама.

Коначно, сагледавањем завршних рачуна извлаче се поуке за доношење бољих будућих буџета.

У претходних 18 година из завршних рачуна се виде трендови, али и последице неких неодговорних управљача буџетом државе. Наравно, јасно је да приходи у буџету државе зависе од привредних токова и макроекономске стабилности, од тога који су извори буџета сматрани важним и приоритетним.

Било је година када се буџет пунио продајом или распродајом највећих српских предузећа. Било је година у којима су многи избегли плаћање пореза и акциза или им је неплаћање било толерисано.

Било је година у којима су из буџета дотирани привилеговани, а не они који су могли да унапреде економски развој Србије. Било је година у којима смо уместо да подстичемо пољопривреду као огроман развојни потенцијал Србије, те подстицаје давали великим привилегованим системима који су тај новац уместо у развој пољопривреде користили нпр. за увоз шећера или када су распродати државни силоси па нисмо имали где да складиштимо жито. А било је година у којима смо распродавали државне резерве жита, а после из иностранства набављали жито по седам пута већим ценама.

То је неодговоран начин трошења буџетских средстава, односно трошења прихода државе коју у крајњој линији плаћају сви порески обвезници, а који је најбоље сагледавати након завршене буџетске године. На срећу, одговорност за вођење државе данас је другачија и када су у питању привредни раст и када су у питању државне финансије.

Наша економија у последњих седам година расте, бележимо раст. То се види из завршних рачуна од 2012. до 2018. године. Ако упоредимо приходе буџета из 2002. и 2018. године онда се егзактно види тај раст. Тако у 2002. години имамо приходе буџета, били су 2,8 милијарди евра, а у 2018. години око 10 милијарди евра. Ово су јасни показатељи позитивног привредног раста који је резултат одговорног вођења државе и бриге за даљи развој.

Раст буџетских прихода значи и могућност већих инфраструктурних улагања, као и више улагања у реални сектор, односно привреду која једино може да ствара нову вредност.

Србија настоји да створи позитиван амбијент и квалитетан законодавни оквир како би се стимулисала страна и домаћа улагања. Овде се бележе трендови, па и својеврсни рекорди у броју директних страних инвестиција. Ове инвестиције допринеле су смањењу стопе незапослености која сада износи испод 10%, а која је пре осам, девет или десет година износила преко 20%.

Такође стопа привредног раста у овој 2019. години износи 3,5%, а за следећу годину се процењује преко 4%, што је резултат који сврстава нашу земљу у региону и у Европи са бржим привредним растом. Дакле, можемо рећи да се полако буџет из фазе консолидације сели у фазу развоја.

Пре неколико седница ми смо овде усвојили буџет за наредну годину и тада смо чули од министра финансија да је за наредну 2020. годину планирано још веће издвајање за инвестиције и капиталне пројекте, што је свакако добро.

Такође, у овој години привредни раст и постигнута макроекономска стабилност. Омогућиле су повећање плата у јавном сектору, а у наредној години и повећање пензија и обрачун по „швајцарском моделу“ и то треба да обезбеди и повољних социјалних положај пензионера.

Верујемо да ће даље јачање привреде, а тиме раст буџетских прихода у наредном периоду омогућити и јаче социјалне функције државе и побољшање социјалног положаја најугроженијих категорија становништва.

Овде пре свега мислим на децу, на незапослене, на самохране родитеље, на болесне, на старе, али и на потребу да се заустави одлив младих и стручних кадрова, као и да се појачају мере популационе политике.

На крају, оно што је за расправу о завршним рачунима за све ове године, важно је да се о њима изјаснила ДРИ као надлежна за ревизију трошења јавних прихода, како би се извукле поуке из грешака и пропуста у управљању јавним финансијама и обезбедило законито, одговорно трошење народног новца.

Оно што је најважније и планирање и трошење мора бити законито и мора бити у националном интересу и у интересу грађана. Хвала.