Др Даница Буквић, народна посланица Социјалистичке партије Србије упутила је посланичко питање Влади Републике Србије.

Питање просперитетa и интегрисаног развоја сваког друштва незамисливо је без учешћа свих генерација без обзира на генерацијске разлике. Свако има своју улогу и место у друштву и свако је потребан друштву. Друштво на неки начин можемо упоредити са машином која ради само уколико има све делове.

„Поштоване колегинице и колеге народни посланици, данас бих користећи право из члана 287. Пословника скренула пажњу на потребу заједничке и организоване активности на сагледавању важног друштвеног питања које се зове међугенерацијска солидарност.

Питање бих поставила председници Владе у контексту обележавања сутрашњег дана, 20. децембра, као Светског дана међугенерацијске солидарности, који су установиле УН 2006. године, препознајући значај овог питања за читаво човечанство.

Наиме, питање просперитетног и интегрисаног развоја сваког друштва незамисливо је без учешћа свих генерација без обзира на генерацијске разлике. Свако има своју улогу и место у друштву и свако је потребан друштву. Друштво на неки начин можемо упоредити са машином која ради само уколико има све делове.

Дакле, није могућ развој, нити напредак ако се делимо по генерацијама. Ако су изостављене поједине генерације, ако се не афирмишу вредности и постигнућа сваке генерације, сваком друштву је неопходно искуство старијих генерација, али и напредак је немогућ без генерације младих.

Овом питању посвећује се све већа пажња и на светском и на националном нивоу. Србија препознаје значај овог питања и поред осталог, зато што постајемо све старије друштво са израженом депопулацијом. У структури становништва стари чине преко 20%, а млад и до 15 година испод 15% становништва.

Међу генерацијска солидарност подразумева разумевање, сарадњу, заједнички активизам, помоћ младих старијима, а посебно неговање породичних вредности, јер једино здрава породица у којој постоји поштовање међу члановима свих генерација јесте темељ здравог друштва.

Солидарност са старима данас је изазов, јер општи тренд старења европских друштава, па и нашег, захтева потпуно другачији приступ питању међугенерацијског односа.

Суштинско питање је да ли ће демографско старење довести до повећања међугенерацијских тензија или ће све мањи број радно способних морати да подржи све већи број старих, што може продубити међугенерацијски јаз. То би свакако водило ка дехуманизацији друштва и занемаривању улоге старих који су у својој радно активној фази пуним капацитетима доприносили развоју друштва и бринули о старијима. Сада је ред да ми бринемо о њима.

С друге стране, млади данас живе на другачији начин. Томе, на жалост, доприноси популаризација материјалних вредности и нездравих и ризичних стилова живота, истицање права, али не и обавеза које сваки члан друштва има, што у крајњој мери може допринети продубљивању међугенерацијског јаза.

Питање међугенерацијских солидарности је комплексно питање и захтева на нивоу државе мултидисциплинарни приступ, односно заједнички приступ економских, образовних, омладинских, социјалних и здравствених политика како би се обезбедио хумани међугенерацијски однос који омогућава друштву да напредују учешћем свих генерација, да друштво за старију популацију обезбеди услове хуманог старења и развија социјалну одговорност.

Маргарет Нид је рекла једном приликом – везе између генерација су неопходне за ментално здравље и стабилност нације. О међугенерацијској солидарности у нашем друштву доста се говори. Организовано је више скупова, истраживања, конференција.

Министарка без портфеља задужена за демографију организовала је истраживање на ову тему, али бих у вези са овим сложеним, за даљи развој друштва важним питањем, желела да поставим питање председници Владе – да ли Влада планира доношење неког стратешког документа о међугенерацијској солидарности, који би обухватио све аспекте и све проблеме и садржао акциони план за дугорочно решавање питања међугенерацијских односа у нашем друштву?“