Најновије

Стратегијама су дефинисани национални и одбрамбени интереси Србије Посланичка група

Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије, овлашћена представница Социјалистичке партије Србије, на десетој седници Другог редовног заседања Народне скупштине,  говорила је о стратешким документима из области националне безбедности и одбране.

Пред нама су данас на дневном реду најважнији стратешки документи. Сви ставови, опредељења и предвиђене мере у циљу су остваривања и очувања основних националних интереса који представљају јединство елемената на којима се заснивају основне потребе државе и не могу бити предмет преговарања. 

 

Поштовани министре Вулин са сарадницима, господо официри,

мени је жао што данас међу вама нема официрки, али верујем да ћемо у неком наредном периоду имати прилику да видимо и жене официре овде у Народној скупштини. 

Пре свега бих као овлашћена представница посланичке групе СПС рекла да ћемо, наравно, сва документа која су данас на дневном реду подржати, а ја ћу своје излагање усмерити на два најважнија стратешка документа за Републику Србију, посебно када је у питању безбедност свих грађана и грађанки, уз једну опаску, да ми је заиста жао, да као неко ко припада овој држави и неко ко представља грађане у овом високом дому, немам прилику да сучељавам своје мишљење или да разговарамо о овим најважнијим стратешким документима са једним делом опозиције који ни ово, нажалост, не сматра важним. 

Осврнула бих се пре свега на Стратегију националне безбедности као највиши и најважнији стратешки документ чијим се спровођењем штите национални интереси, националне вредности од изазова, ризика и претњи безбедности у свим областима друштвеног живота. Сама синтагма Стратегије националне безбедности подразумева систем комплементарних норми из домена државних стратегија у области система безбедности преточених у целовит и релативно трајан програм. 

Србија овом стратегијом у складу са својим друштвеним могућностима у садашњости, али и у будућности и узимајући у обзир глобалне промене и трендове, штити властити идентитет, опстанак и националне интересе. Национални интереси дефинисани овом стратегијом најопштија су програмска опредељења државних органа и наравно важних политичких институција у вођењу и спољашње и унутрашње политике државе. 

У нашем случају основни системи интереса националне безбедности несумњиво јесу, пре свега, територијални интегритет, односно територијална целовитост, суверенитет, заштита Уставом утврђеног поретка и свакако заштита универзалних људских права. 

На основу стратегијског окружења које у себи садржи геополитичко одређење, како теоретичари зову геополитички код, и процењених изазова ризика и претњи, дефинисани су национални интереси Републике Србије, на основу којих је утврђена политика националне безбедности, структура и начела функционисања система националне безбедности, као и начин његовог спровођења.

Као што сам рекла, ово је најважнији документ и као такав у себи садржи и прокламоване националне интересе. У овом случају има их седам, а први међу њима јесте очување суверености, независности, територијалне целовитости државе, који подразумева заштиту територијалног интегритета и суверенитета, односно сигурност целокупне наше територије, укључујући и ваздушни простор и територијалне воде.

Очување АП КиМ у саставу Републике Србије пар екселанс је национално питање. Бранећи свој територијални интегритет и суверенитет Србија брани и међународно право и Повељу УН и ауторитет Савета безбедности на плану очувања међународног мира и безбедности, али и свој национални и историјски идентитет. 

Ако се од стране неких великих сила оспорава, а нажалост, и од стране неких политичких фактора овде, активност у погледу повлачења признања тзв. Косова, ова спољнополитичка акција доприноси јачању позиције Републике Србије штитећи управо први национални интерес.

Подсетићу, 17 признања у протекле три године и то – 17 суверених држава чланица УН повукло је признање тзв. Косова, то су: Гана, Того, Централноафричка Република, Република Палау, Мадагаскар, Соломонска острва, Лесото, Суринам, Гренада, Унија Комора, Бурунди, Комонвелт Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја и пре неколико недеља Република Науру. И баш данас док разговарамо о овом документу постоје и они, иако чланови овог парламента говоре језиком Беџета Пацолија. 

Највећи степен хипокризије је данашњи покушај Маринике Тепић да девалвира резултате спољнополитичког деловања нашег државног врха признатог од великог дела међународне заједница.

Данашња изјава Маринике Тепић пробила је, сложићемо се сви, све границе политичке борбе и тиме погазила, чак и заклетву коју је потписала овде у Народној скупштини. Данас, значи за све грађане у Дому Народне скупштине, Мариника Тепић је у холу, централном холу, цитирајући Беџета Пацолија, починила издају државе, угрозила управо овај најважнији национални интерес, суверенитет и територијални интегритет Републике Србије, али и сво српско становништво на КиМ.

Но, да се вратим, управо ова здружена спољнополитичка акција допринела је, како Ивица Дачић каже, да нити једна одлука данас може бити спроведена без сагласности Републике Србије, јер подсетићу од 193 државе чланице, 95 држава чланица УН не признаје, 93 признаје а пет држава чланица има неутралан став. 

Дијалог Београда и Приштине који је обустављен увођењем такси, инциденти и нове запаљиве изјаве званичника Приштине не доприносе договору, већ стварају нове ризике за регион, а за нас изазове. 

Свакако треба поменути и превенцију отклањања сепаратистичког деловања и активности државних институција које могу предупредити ове активности и градити друштво на принципима универзалних вредности промовишући свакако различитости. 

Други циљ јесте очување унутрашње стабилности и безбедности и оно укључује заштиту основних људских права и слобода других грађана, као и осталих вредности друштва од спољних и унутрашњих угрожавања, свакако политичку самосталност, али и стабилност свих државних атрибута, борбу против тероризма и то у свим њеним појавним облицима и спречавање свих врста екстремизма и радикализма, поменута више пута данас и мигрантска криза, то јесте изазов са којим се Република Србија суочава уназад годинама као и Европа и реагује адекватно предузимајући обавезе међународним споразумима и доприноси проналажењу координираног и свеобухватног одговора на регионалном и европском плану. По свему судећи овај изазов ће се наставити а Република Србија ће у складу са капацитетима и међународним стандардима умети да одговори.

Србија ради и радиће на унапређењу способности и капацитета штабова за ванредне ситуације у циљу бољег, бржег, односно ефикаснијег реаговања.  Посебно бих издвојила сајбер безбедност, као рад на безбедности која футуристички гледано, доноси нове, непознате изазове, ризике и претње, захтева стручност, непрестано праћење развоја савремених информационих технологија и брзо реаговање.

Апсолутна заштита од сајбер напада не постоји и зато је неопходно континуирано пратити сву технологију, развијати и информациону заштиту, а нарочито виталне инфраструктуре.

Трећи национални интерес је очувања постојања и заштите српског народа, где год он живи, као и националних мањина и њиховог идентитета.  Као кључни циљ овде је издвојен развој демографског потенцијала, значи демографски развитак, популациона политика, односно пронаталитетна политика, унапређење социјалне и здравствене заштите. 

Подједнако важан истакнут је и равномерни и регионални развој којим се свакако спречавају у извесној мери унутрашње и спољашње миграције, такође унапређење положаја националних мањина, побољшање положаја и интереса дијаспоре, али и заштита културног и историјског наслеђа, појачане активности у том смислу у УНЕСКО, али и другим организацијама ради очувања заштите видљивости културног наслеђа. Ово је посебно важно због бројних и различитих покушаја ревизије историје. 

Када је у питању очување мира и стабилности у региону и свету сложићемо се сви да се допринос међународном миру и безбедности огледа кроз сарадњу и у међународним институцијама и организацијама. Република Србије сарађује са свим релевантним међународним органима и организацијама када је у питању спречавање тероризма, организованог криминала, али и кроз сарадњу надлежних безбедносних служби и правосудних органа, свакако и уз учешће у мултинационалним операцијама и различитим иницијативама. 

У самом документу поменуте су неке од иницијатива и ја бих заиста поменула, пре свега, једну изузетно важну, а то је Берлински процес или VB6, где је Србија активно узела учешће. Тим учешћем и неким проактивним ставом, разумевањем региона и контекста у коме живимо, али и перспективе, Србија је ратификовала бројне међународне споразуме. Подсетићу да је један од резултата ратификације и по први пут седиште једне међународне организације у Београду. 

Свакако треба настојати, заправо, инсистирати на поштовању ЦЕФТА Споразума. Политика војне неутралности, са тим се слажем, господине министре, кад сте рекли – јесте војна неутралност сарадња са НАТО-ом кроз програм “Партнерства за мир” али и са ОДКБ-ом, даље сарадња са Организацијом за европску безбедност и сарадњу кроз све три димензији. На томе треба наставити да се сарађује и гаје традиционални односи са државама чланицама Покрета несврстаних.

Искористила бих прилику и да поменем две иницијативе које овде нису наведене, а сматрам да је важно да се помену у контексту спровођења управо националних интереса.

Прва од њих је Иницијатива “Појас и пут”. Подсетићу да од самог лансирања иницијативе Си Ђипинга Србија се определила да активно учествује и у своје спољно-политичке циљеве унела је сарадњу у овом глобалном пројекту. Ово је иницијатива, показује се уз развој билатералних односа свих држава у формату данас 17 плус један, да директно утиче на развој привреде и тиме јачање економије што и јесте један од наших националних интереса. 

Осим инфраструктурних пројеката, развој привредне сарадње, сарадње на образовном, културном нивоу, наравно научном, али и кроз размену технологија и знање из различитих области јачају се сви капацитети државе у погледу заштите и очувања свих наведених националних интереса. 

Друга иницијатива коју бих желела да поменем јесте “Мини Шенген”, како га колоквијално зовемо, јесте иницијатива коју је покренуо председник Републике Србије Александар Вучић, а управо у циљу и регионалне стабилности и развоја економија региона. Овом иницијативом је потврђено да Србија има визију региона и то какву визију. Та визија почива, пре свега, на економској сарадњи, на четири слободе, а то је проток људи, капитала, услуга и роба, односно оно што је суштина прогреса сваке државе. 

Свако оспоравање ове иницијативе, посебно дела опозиције која је имала прилику да своје визије износи у оном периоду када је била на власти показује не само да су политички аматери, већ потпуно одсуство елементарне политичке свести. 

Декларација о успостављану слободног протока људи, роба, услуга и капитала, на Западном Балкану, треба да унапреди регионалну сарадњу у циљу већег привредног раста, привлачења инвестиција и подизања квалитета живота грађана.

Истакла бих, наравно, у овом смислу и сарадњу против прекограничног организованог криминала, пружању узајамне помоћи у одговору на хитне случајеве као што су елементарне непогоде. 

Национални интерес европских интеграцијеа, као један од главних спољно-политичких циљева Републике Србије иде својим током, можда не динамиком коју бисмо ми желели, посебно када су у питању Поглавља 23 и 24 и за нас, можда најболније Поглавље 35. 

Економски развој и укупни просперитет, као и очување животне средине, међусобно су повезани, заправо, сви ови циљеви су међусобно и повезани и условљени. А, у оквиру овог седмог циља, очување животне средине и ресурса, рекла бих да би требало као држава да се позабавимо више циркуларном економијом, јер једним делом ћемо развијати даље привреду, а другим делом штитити наше привредне ресурсе.

У функцији остваривања националних интереса формулисани су безбедносни ризици, изазови и претње, али и задаци и ово све заједно чини основни садржај сваке, па и наше Стратегије. 

Доследно спровођење ове Стратегије подразумева јасну укљученост свих институција система безбедности, извршни део који подразумева систем одбране, унутрашње безбедности, безбедносно-обавештајни систем, институције надлежне за спољне послове, али и витални системи, као што су здравство, правосуђе, образовање, привреда, посебно енергетика, телекомуникациони системи, инфраструктура, наука, али и грађани. Дакле, Стратегију националне безбедности спроводимо сви ми. 

Ово је најважнији стратешки документ, јер су сви ставови, опредељења и предвиђене мере у циљу остваривања и очувања основних националних интереса. Национални интереси представљају јединство елемената на којима се заснивају основне потребе државе и не могу бити предмет преговарања. Они подразумевају спремност државе на заштиту интереса, у складу са универзалним принципима и свакако међународним правом. 

Дакле, овај документ, уз експозе председника, државе и Влада, сматра се најважнијим националним документом, који треба да допринесе очувању унутрашње и спољне безбедности државе и част је имати прилику дискутовати о овом документу у Народној скупштини.

Пратећи Стратегију националне безбедности, укратко бих се осврнула на Стратегију одбране Републике Србије, у којој су дефинисани и одбрамбени интереси, који представљају израз највиших вредности општих потреба грађана, чиме се штите, наравно, и сви остали национални интересе. 

Опредељење исказано у овој стратегији недвосмислено исказује одлучност Републике Србије да у складу са одлуком о војној неутралности израђује и јача сопствене капацитете и капацитете за одбрану. Војна неутралност као одбрамбени интерес произашао је из њених националних вредности и интереса и, наравно, међународног положаја. 

Свакако, војна неутралност не искључује сарадњу, као што смо рекли, са другим државама или пак војно-политичким савезима. И та сарадња се огледа кроз, као што сам поменула, и партнерство за мир, продубљивање сарадње са Организацијом договора о колективној безбедности, ОЕБС-ом и тако даље. 

Оно што је посебно важно јесте учешће у мултинационалним операцијама под мандатом УН, наставак сарадње у операцијама ЕУ у управљању кризама, допринос остваривању функције одбране земље, јачање њене позиције у међународним односима и, наравно, заштита универзалних вредности. 

Посебно значајна сарадња, и то бих можда на крају истакла поред поменутих, наравно у Стратегији националне безбедности, јесте сарадња са КФОР-ом у АП Косово и Метохија, у складу са Резолуцијом 1244, а у циљу заштите суверености и независности.

Опредељени смо, као што можемо прочитати у Стратегији одбране, за наставак комуникације, сарадње, као и реализацију заједничких активности, као што је учешће у тимовима одговорним за имплементацију војно-техничког споразума. Предузимаће се даље мере ради спречавања трансформације наоружаних формација, које се називају косовске снаге безбедности у оружане снаге Косова. 

Одлука косовских власти, прошле године да претворе косовске снаге у сталну војску Косова добила је подршку можда неких великих сила, али је изазвала узнемиреност код многих европских земаља. Подршку, у овом смислу, морамо тражити од свих међународних фактора. Неколико земаља, чланица НАТО-а, такође, оценило је ту одлуку неприкладном и да је изабран лош тренутак за формирање војске Косова, а велики број држава осудио је и уведене таксе на робе из Републике Србије и БиХ.

Мисија КФОР-а мора у том смислу остати непромењена и верујем да ће, као и до сада, наставити да доприноси стабилности целог региона и пружати заштиту свима на Косову. 

Ево, на крају, желела бих да истакнем да је изузетно важно одржати добру сарадњу са свим државама у региону, као и са свим међународним и регионалним иницијативама и организацијама, а нарочито важно одржати континуитет разматрања периодичних извештаја о стању на Косову и Метохији, пред Саветом безбедности УН. 

Оба документа, по свом садржају и изнетим принципима, циљевима и мерама за спровођење, јесу за похвалу. Допринеће, наравно, безбедности, али и развоју Републике Србије.

Као што сам рекла, ми ћемо подржати све законе, а моје колеге ће говорити о њима нешто касније.

Категорије: Посланичка група