Strategijama su definisani nacionalni i odbrambeni interesi Srbije Poslanička grupa

Stefana Miladinović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije, ovlašćena predstavnica Socijalističke partije Srbije, na desetoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine,  govorila je o strateškim dokumentima iz oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane.

Pred nama su danas na dnevnom redu najvažniji strateški dokumenti. Svi stavovi, opredeljenja i predviđene mere u cilju su ostvarivanja i očuvanja osnovnih nacionalnih interesa koji predstavljaju jedinstvo elemenata na kojima se zasnivaju osnovne potrebe države i ne mogu biti predmet pregovaranja. 

 

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri,

meni je žao što danas među vama nema oficirki, ali verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati priliku da vidimo i žene oficire ovde u Narodnoj skupštini. 

Pre svega bih kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS rekla da ćemo, naravno, sva dokumenta koja su danas na dnevnom redu podržati, a ja ću svoje izlaganje usmeriti na dva najvažnija strateška dokumenta za Republiku Srbiju, posebno kada je u pitanju bezbednost svih građana i građanki, uz jednu opasku, da mi je zaista žao, da kao neko ko pripada ovoj državi i neko ko predstavlja građane u ovom visokom domu, nemam priliku da sučeljavam svoje mišljenje ili da razgovaramo o ovim najvažnijim strateškim dokumentima sa jednim delom opozicije koji ni ovo, nažalost, ne smatra važnim. 

Osvrnula bih se pre svega na Strategiju nacionalne bezbednosti kao najviši i najvažniji strateški dokument čijim se sprovođenjem štite nacionalni interesi, nacionalne vrednosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti u svim oblastima društvenog života. Sama sintagma Strategije nacionalne bezbednosti podrazumeva sistem komplementarnih normi iz domena državnih strategija u oblasti sistema bezbednosti pretočenih u celovit i relativno trajan program. 

Srbija ovom strategijom u skladu sa svojim društvenim mogućnostima u sadašnjosti, ali i u budućnosti i uzimajući u obzir globalne promene i trendove, štiti vlastiti identitet, opstanak i nacionalne interese. Nacionalni interesi definisani ovom strategijom najopštija su programska opredeljenja državnih organa i naravno važnih političkih institucija u vođenju i spoljašnje i unutrašnje politike države. 

U našem slučaju osnovni sistemi interesa nacionalne bezbednosti nesumnjivo jesu, pre svega, teritorijalni integritet, odnosno teritorijalna celovitost, suverenitet, zaštita Ustavom utvrđenog poretka i svakako zaštita univerzalnih ljudskih prava. 

Na osnovu strategijskog okruženja koje u sebi sadrži geopolitičko određenje, kako teoretičari zovu geopolitički kod, i procenjenih izazova rizika i pretnji, definisani su nacionalni interesi Republike Srbije, na osnovu kojih je utvrđena politika nacionalne bezbednosti, struktura i načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti, kao i način njegovog sprovođenja.

Kao što sam rekla, ovo je najvažniji dokument i kao takav u sebi sadrži i proklamovane nacionalne interese. U ovom slučaju ima ih sedam, a prvi među njima jeste očuvanje suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne celovitosti države, koji podrazumeva zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, odnosno sigurnost celokupne naše teritorije, uključujući i vazdušni prostor i teritorijalne vode.

Očuvanje AP KiM u sastavu Republike Srbije par ekselans je nacionalno pitanje. Braneći svoj teritorijalni integritet i suverenitet Srbija brani i međunarodno pravo i Povelju UN i autoritet Saveta bezbednosti na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, ali i svoj nacionalni i istorijski identitet. 

Ako se od strane nekih velikih sila osporava, a nažalost, i od strane nekih političkih faktora ovde, aktivnost u pogledu povlačenja priznanja tzv. Kosova, ova spoljnopolitička akcija doprinosi jačanju pozicije Republike Srbije štiteći upravo prvi nacionalni interes.

Podsetiću, 17 priznanja u protekle tri godine i to – 17 suverenih država članica UN povuklo je priznanje tzv. Kosova, to su: Gana, Togo, Centralnoafrička Republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Lesoto, Surinam, Grenada, Unija Komora, Burundi, Komonvelt Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja i pre nekoliko nedelja Republika Nauru. I baš danas dok razgovaramo o ovom dokumentu postoje i oni, iako članovi ovog parlamenta govore jezikom Bedžeta Pacolija. 

Najveći stepen hipokrizije je današnji pokušaj Marinike Tepić da devalvira rezultate spoljnopolitičkog delovanja našeg državnog vrha priznatog od velikog dela međunarodne zajednica.

Današnja izjava Marinike Tepić probila je, složićemo se svi, sve granice političke borbe i time pogazila, čak i zakletvu koju je potpisala ovde u Narodnoj skupštini. Danas, znači za sve građane u Domu Narodne skupštine, Marinika Tepić je u holu, centralnom holu, citirajući Bedžeta Pacolija, počinila izdaju države, ugrozila upravo ovaj najvažniji nacionalni interes, suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, ali i svo srpsko stanovništvo na KiM.

No, da se vratim, upravo ova združena spoljnopolitička akcija doprinela je, kako Ivica Dačić kaže, da niti jedna odluka danas može biti sprovedena bez saglasnosti Republike Srbije, jer podsetiću od 193 države članice, 95 država članica UN ne priznaje, 93 priznaje a pet država članica ima neutralan stav. 

Dijalog Beograda i Prištine koji je obustavljen uvođenjem taksi, incidenti i nove zapaljive izjave zvaničnika Prištine ne doprinose dogovoru, već stvaraju nove rizike za region, a za nas izazove. 

Svakako treba pomenuti i prevenciju otklanjanja separatističkog delovanja i aktivnosti državnih institucija koje mogu preduprediti ove aktivnosti i graditi društvo na principima univerzalnih vrednosti promovišući svakako različitosti. 

Drugi cilj jeste očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti i ono uključuje zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda drugih građana, kao i ostalih vrednosti društva od spoljnih i unutrašnjih ugrožavanja, svakako političku samostalnost, ali i stabilnost svih državnih atributa, borbu protiv terorizma i to u svim njenim pojavnim oblicima i sprečavanje svih vrsta ekstremizma i radikalizma, pomenuta više puta danas i migrantska kriza, to jeste izazov sa kojim se Republika Srbija suočava unazad godinama kao i Evropa i reaguje adekvatno preduzimajući obaveze međunarodnim sporazumima i doprinosi pronalaženju koordiniranog i sveobuhvatnog odgovora na regionalnom i evropskom planu. Po svemu sudeći ovaj izazov će se nastaviti a Republika Srbija će u skladu sa kapacitetima i međunarodnim standardima umeti da odgovori.

Srbija radi i radiće na unapređenju sposobnosti i kapaciteta štabova za vanredne situacije u cilju boljeg, bržeg, odnosno efikasnijeg reagovanja.  Posebno bih izdvojila sajber bezbednost, kao rad na bezbednosti koja futuristički gledano, donosi nove, nepoznate izazove, rizike i pretnje, zahteva stručnost, neprestano praćenje razvoja savremenih informacionih tehnologija i brzo reagovanje.

Apsolutna zaštita od sajber napada ne postoji i zato je neophodno kontinuirano pratiti svu tehnologiju, razvijati i informacionu zaštitu, a naročito vitalne infrastrukture.

Treći nacionalni interes je očuvanja postojanja i zaštite srpskog naroda, gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog identiteta.  Kao ključni cilj ovde je izdvojen razvoj demografskog potencijala, znači demografski razvitak, populaciona politika, odnosno pronatalitetna politika, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite. 

Podjednako važan istaknut je i ravnomerni i regionalni razvoj kojim se svakako sprečavaju u izvesnoj meri unutrašnje i spoljašnje migracije, takođe unapređenje položaja nacionalnih manjina, poboljšanje položaja i interesa dijaspore, ali i zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa, pojačane aktivnosti u tom smislu u UNESKO, ali i drugim organizacijama radi očuvanja zaštite vidljivosti kulturnog nasleđa. Ovo je posebno važno zbog brojnih i različitih pokušaja revizije istorije. 

Kada je u pitanju očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu složićemo se svi da se doprinos međunarodnom miru i bezbednosti ogleda kroz saradnju i u međunarodnim institucijama i organizacijama. Republika Srbije sarađuje sa svim relevantnim međunarodnim organima i organizacijama kada je u pitanju sprečavanje terorizma, organizovanog kriminala, ali i kroz saradnju nadležnih bezbednosnih službi i pravosudnih organa, svakako i uz učešće u multinacionalnim operacijama i različitim inicijativama. 

U samom dokumentu pomenute su neke od inicijativa i ja bih zaista pomenula, pre svega, jednu izuzetno važnu, a to je Berlinski proces ili VB6, gde je Srbija aktivno uzela učešće. Tim učešćem i nekim proaktivnim stavom, razumevanjem regiona i konteksta u kome živimo, ali i perspektive, Srbija je ratifikovala brojne međunarodne sporazume. Podsetiću da je jedan od rezultata ratifikacije i po prvi put sedište jedne međunarodne organizacije u Beogradu. 

Svakako treba nastojati, zapravo, insistirati na poštovanju CEFTA Sporazuma. Politika vojne neutralnosti, sa tim se slažem, gospodine ministre, kad ste rekli – jeste vojna neutralnost saradnja sa NATO-om kroz program “Partnerstva za mir” ali i sa ODKB-om, dalje saradnja sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju kroz sve tri dimenziji. Na tome treba nastaviti da se sarađuje i gaje tradicionalni odnosi sa državama članicama Pokreta nesvrstanih.

Iskoristila bih priliku i da pomenem dve inicijative koje ovde nisu navedene, a smatram da je važno da se pomenu u kontekstu sprovođenja upravo nacionalnih interesa.

Prva od njih je Inicijativa “Pojas i put”. Podsetiću da od samog lansiranja inicijative Si Đipinga Srbija se opredelila da aktivno učestvuje i u svoje spoljno-političke ciljeve unela je saradnju u ovom globalnom projektu. Ovo je inicijativa, pokazuje se uz razvoj bilateralnih odnosa svih država u formatu danas 17 plus jedan, da direktno utiče na razvoj privrede i time jačanje ekonomije što i jeste jedan od naših nacionalnih interesa. 

Osim infrastrukturnih projekata, razvoj privredne saradnje, saradnje na obrazovnom, kulturnom nivou, naravno naučnom, ali i kroz razmenu tehnologija i znanje iz različitih oblasti jačaju se svi kapaciteti države u pogledu zaštite i očuvanja svih navedenih nacionalnih interesa. 

Druga inicijativa koju bih želela da pomenem jeste “Mini Šengen”, kako ga kolokvijalno zovemo, jeste inicijativa koju je pokrenuo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a upravo u cilju i regionalne stabilnosti i razvoja ekonomija regiona. Ovom inicijativom je potvrđeno da Srbija ima viziju regiona i to kakvu viziju. Ta vizija počiva, pre svega, na ekonomskoj saradnji, na četiri slobode, a to je protok ljudi, kapitala, usluga i roba, odnosno ono što je suština progresa svake države. 

Svako osporavanje ove inicijative, posebno dela opozicije koja je imala priliku da svoje vizije iznosi u onom periodu kada je bila na vlasti pokazuje ne samo da su politički amateri, već potpuno odsustvo elementarne političke svesti. 

Deklaracija o uspostavljanu slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala, na Zapadnom Balkanu, treba da unapredi regionalnu saradnju u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Istakla bih, naravno, u ovom smislu i saradnju protiv prekograničnog organizovanog kriminala, pružanju uzajamne pomoći u odgovoru na hitne slučajeve kao što su elementarne nepogode. 

Nacionalni interes evropskih integracijea, kao jedan od glavnih spoljno-političkih ciljeva Republike Srbije ide svojim tokom, možda ne dinamikom koju bismo mi želeli, posebno kada su u pitanju Poglavlja 23 i 24 i za nas, možda najbolnije Poglavlje 35. 

Ekonomski razvoj i ukupni prosperitet, kao i očuvanje životne sredine, međusobno su povezani, zapravo, svi ovi ciljevi su međusobno i povezani i uslovljeni. A, u okviru ovog sedmog cilja, očuvanje životne sredine i resursa, rekla bih da bi trebalo kao država da se pozabavimo više cirkularnom ekonomijom, jer jednim delom ćemo razvijati dalje privredu, a drugim delom štititi naše privredne resurse.

U funkciji ostvarivanja nacionalnih interesa formulisani su bezbednosni rizici, izazovi i pretnje, ali i zadaci i ovo sve zajedno čini osnovni sadržaj svake, pa i naše Strategije. 

Dosledno sprovođenje ove Strategije podrazumeva jasnu uključenost svih institucija sistema bezbednosti, izvršni deo koji podrazumeva sistem odbrane, unutrašnje bezbednosti, bezbednosno-obaveštajni sistem, institucije nadležne za spoljne poslove, ali i vitalni sistemi, kao što su zdravstvo, pravosuđe, obrazovanje, privreda, posebno energetika, telekomunikacioni sistemi, infrastruktura, nauka, ali i građani. Dakle, Strategiju nacionalne bezbednosti sprovodimo svi mi. 

Ovo je najvažniji strateški dokument, jer su svi stavovi, opredeljenja i predviđene mere u cilju ostvarivanja i očuvanja osnovnih nacionalnih interesa. Nacionalni interesi predstavljaju jedinstvo elemenata na kojima se zasnivaju osnovne potrebe države i ne mogu biti predmet pregovaranja. Oni podrazumevaju spremnost države na zaštitu interesa, u skladu sa univerzalnim principima i svakako međunarodnim pravom. 

Dakle, ovaj dokument, uz ekspoze predsednika, države i Vlada, smatra se najvažnijim nacionalnim dokumentom, koji treba da doprinese očuvanju unutrašnje i spoljne bezbednosti države i čast je imati priliku diskutovati o ovom dokumentu u Narodnoj skupštini.

Prateći Strategiju nacionalne bezbednosti, ukratko bih se osvrnula na Strategiju odbrane Republike Srbije, u kojoj su definisani i odbrambeni interesi, koji predstavljaju izraz najviših vrednosti opštih potreba građana, čime se štite, naravno, i svi ostali nacionalni interese. 

Opredeljenje iskazano u ovoj strategiji nedvosmisleno iskazuje odlučnost Republike Srbije da u skladu sa odlukom o vojnoj neutralnosti izrađuje i jača sopstvene kapacitete i kapacitete za odbranu. Vojna neutralnost kao odbrambeni interes proizašao je iz njenih nacionalnih vrednosti i interesa i, naravno, međunarodnog položaja. 

Svakako, vojna neutralnost ne isključuje saradnju, kao što smo rekli, sa drugim državama ili pak vojno-političkim savezima. I ta saradnja se ogleda kroz, kao što sam pomenula, i partnerstvo za mir, produbljivanje saradnje sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti, OEBS-om i tako dalje. 

Ono što je posebno važno jeste učešće u multinacionalnim operacijama pod mandatom UN, nastavak saradnje u operacijama EU u upravljanju krizama, doprinos ostvarivanju funkcije odbrane zemlje, jačanje njene pozicije u međunarodnim odnosima i, naravno, zaštita univerzalnih vrednosti. 

Posebno značajna saradnja, i to bih možda na kraju istakla pored pomenutih, naravno u Strategiji nacionalne bezbednosti, jeste saradnja sa KFOR-om u AP Kosovo i Metohija, u skladu sa Rezolucijom 1244, a u cilju zaštite suverenosti i nezavisnosti.

Opredeljeni smo, kao što možemo pročitati u Strategiji odbrane, za nastavak komunikacije, saradnje, kao i realizaciju zajedničkih aktivnosti, kao što je učešće u timovima odgovornim za implementaciju vojno-tehničkog sporazuma. Preduzimaće se dalje mere radi sprečavanja transformacije naoružanih formacija, koje se nazivaju kosovske snage bezbednosti u oružane snage Kosova. 

Odluka kosovskih vlasti, prošle godine da pretvore kosovske snage u stalnu vojsku Kosova dobila je podršku možda nekih velikih sila, ali je izazvala uznemirenost kod mnogih evropskih zemalja. Podršku, u ovom smislu, moramo tražiti od svih međunarodnih faktora. Nekoliko zemalja, članica NATO-a, takođe, ocenilo je tu odluku neprikladnom i da je izabran loš trenutak za formiranje vojske Kosova, a veliki broj država osudio je i uvedene takse na robe iz Republike Srbije i BiH.

Misija KFOR-a mora u tom smislu ostati nepromenjena i verujem da će, kao i do sada, nastaviti da doprinosi stabilnosti celog regiona i pružati zaštitu svima na Kosovu. 

Evo, na kraju, želela bih da istaknem da je izuzetno važno održati dobru saradnju sa svim državama u regionu, kao i sa svim međunarodnim i regionalnim inicijativama i organizacijama, a naročito važno održati kontinuitet razmatranja periodičnih izveštaja o stanju na Kosovu i Metohiji, pred Savetom bezbednosti UN. 

Oba dokumenta, po svom sadržaju i iznetim principima, ciljevima i merama za sprovođenje, jesu za pohvalu. Doprineće, naravno, bezbednosti, ali i razvoju Republike Srbije.

Kao što sam rekla, mi ćemo podržati sve zakone, a moje kolege će govoriti o njima nešto kasnije.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.