Интервју Ивице Дачића за Еспресо: Новогодишња жеља ми је да још земаља отпризна Косово Вести

Шеф српске дипломатије, први потпредседник Владе Србије и лидер СПС Ивица Дачић у новогодишњем интервјуу за Еспресо.рс открива детаље борбе за Косово, у каквим је заиста односима са Александром Вучићем, зашто Србија треба да буде зла и хоће ли социјалисти и напредњаци заједно на изборе.

Који дан пред Нову 2020. годину, на рођендан његове ћерке, а у МСП у Немањиној разговарали смо са министром Ивицом Дачићем.

Господине Дачићу, хајде да сумирамо претходну годину у погледу борбе за Косово?

– Знате шта, пошто ми у континуитету сарађујемо са СНС и Александром Вучићем већ 7 година, сада улазимо у 8. и више сам изгубио оријентацију које године се све издешавало, али генерално могу да кажем да смо до 2012. године имали ситуацију да је од 2008. године када је једнострано проглашена независност Косова, да је више од 80 земаља било признало тзв Косово, да су се Тадић и Јеремић обратили Међународном суду правде за саветодавно мишљење и да је оно дато у смислу да једнострана проглашена независност није противна међународном праву што су наравно сви искористили и на Косову и на Западу да промовишу своју независност и да утичу и на друге земље да признају Косово. Такође је у том периоду донета резолуција ГС УН где је дијалог пребачен у Брисел. Значи имајући у виду такву ситуацију могу да кажем да смо успели да за ово кратко време потпуно преокренемо и спољно-политичку ситуацију Србије, али и причу око Косова.

Како сте то успели?

– Наиме, до тог периода 113 земаља је признало Косово то је било до 2014. године. Говорим дакле о периоду када сам ја постао министар спољних послова, Вучић је прво био премијер, а онда председник Србије. Тада је била таква ситуација. Знате за гласање у ГС УН потребно је 97 гласова и то када су сви присутни.

Више од половине?

– Више од половине од 193 земаља чланица ГС УН. Значи ми смо имали изгубљену ситуацију. Понављам имали смо то мишљење Међународног суда правде који су сви тада, а и сада га користе и захваљују се Јеремићу и Тадићу што су уопште покренули то питање. То је у суштини и најјачи аргумент који они користе у борби за признање Косова. Ми смо се онда пресабрали, нарочито 2015. године када је било гласање у УНЕСКО и захтев за чланство Косова у ту организацију. Ја сам тада разговарао са стотинак министара спољних послова и видео каква је ситуација, тада смо Вучић и ја закључили да треба да покренемо једну акцију, као државни пројекат а за повлачење признања. Ми сада имамо тако ситуацију да је 17 земаља повукло признање Косова, да например још неколико земаља има флуидан став, што значи да су признали Косово а не гласају за њега. Значи када све саберемо, на данашњи дан ми смо успели да преокренемо ситуацију. Данас више земаља у свету непризнаје Косово. 95 земаља не признаје, 93 земље признаје Косово и 5 земаља је у том флуидном стању. То је један велики, политички преокрет настао на међународној сцени. Морам да кажем да су председник Русије Владимир Владимирович Путин, али и Сергеј Лавров када су били у посети Београду изразили председнику Вучићу и МСП-у једно дивљење због тог резултата јер како кажу нису ни они очекивали да имамо толико успеха.

Србија је дакле вратила углед?

– Сада када таквој ситуацији додате једну вешту спољно-политичку активност коју председник Вучић има у циљу стварања што бољих односа са кључним актерима на политичкој сцени света као што су веома добри односи, ако не и најбољи у историји са Русијом, најбољи односи са Кином. То су две чланице СБ УН са правом вета. Ми смо успели тако да смањимо број земаља које признају Косово, успели смо да Косово не уђе у УНЕСКО и Интепол, а на крају крајева наша коалиција је отворила преговоре са ЕУ. Ова најновија иницијатива председника Вучића је од историјског значаја зато што је ретко која иницијатива имала толико одјек као ова. Дакле, када повучете ту црту ви видите да смо ми урадили велики преокрет и довели Србију на једну нову позицију, а то је да је она ипак фактор одлучивања о нама, а подсетићу да се раније о нама одлучивало без нас и на другим местима.

Рекли сте када број земаља које су признале Косово падне испод 100 идете у пензију, шта је сада циљ Ивице Дачића?

– Ја бих отишао у пензију али немам довољно година ни старости ни стажа. Ми ћемо ипак, наставити нашу борбу за отпризнање Косова, јер знате да из Приштине долазе приче да ми лажемо, да су то лажне ноте, а онда имате захтев Запада да ми прекинемо с тим?! Чекајте, ако је то лажно што тражите да прекидамо? Да вам кажем, нама је много олакшана ситуација што свака од земаља има неко своје Косово. Односно свака има свој проблем са сепаратизмом. Тако је случај са Папуом Новом Гвинејом или Коморима. У Папуи Новој Гвинеји један део земље изгласао је независност, а шта ће бити то је велико питање. Комори такође имају проблем са једним од својих острва које држи Француска. Ја сам њима тако говорио, чекајте ви имате своје проблеме, а признали сте Косово? Онда су они сами закључили да је то била њихова катастрофална грешка, нарочито што на власти нису више људи који су доносили та признања. Мислим, да ће бити још земаља које ће повући признање, нарочито јер то није процес који је условљен неким уступцима с наше стране. Постоје тако приче да ми сад као њима укинемо визе, а они ће нама да повуку признање, па то је смешно.

Многи кажу да држава плаћа ту борбу и отпризнања, Мариника Тепић вас је напала због тога?

– Зато сам ја и рекао када је ове нападе Мариника Тепић изнела на мој рачун, да се овде ради о државном пројекту и да ту не учествују никакви приватници ниити било ко има потребе да прикупља неке паре за тако нешто. То је био велики напад на државу Србију, јер сада ће сви наши непријатељи њу да цитирају, као што су одмах сви у Приштини поновили њене речи. Прочитао сам негде на Твитеру вест са насловом срушен споменик Клинтону у Приштини. Ја уђем да видим о чему се ради, кад оно урађена монтажа скинули Клинтона и ставили Тепићеву. То све говорим због тога што је Зиберај одмах рекао да сам ја продавао оружје ајсилу, те да ћу ја да будем ухапшен итд дошли смо дакле у скроз неку другу причу. Селими се одмах затим јавио и рекао како су српске опозиционе партије изнеле податке да се новцем од продаје оружја финансира повлачење признање. Знате, то има велике последице на ову бробу, сада ће бити много теже, јер сада ће све земље да буду у размишљању да се и они не нађу на удару. Разумеју да ће бити на удару Приштине, али да буду на мети у Београду то никоме није јасно, Али када погледате да је Мариника била и потписник доношења декларације о геноциду у Сребреници пред Скупштином Србије онда видите да то није изолован случај, ово је покушај да се оспори наша државна политика и показатељ шта мисли и Ђилас, Јеремић и други. Да не причам о Сергеју Трифуновићу који је јавно рекао да треба признати Косово. Сада када све то склопите онда видите да они сви говоре исто што и Пацоли, Селими, Курти итд.

Значи Србија ће наставити са борбом отпризнања?

– Наравно, али не зато да се ми као инатимо сад са неким. Већ није просто легитимно да нама браните а с друге стране на свим скуповима се јавно позивају земље да признају Косово. Учествовао сам на многим седницама СБ УН о Косову. На свакој од њих нека од великих држава јавно позива да се призна Косово. САД, Велика Британија, итд. Организација исламских држава у својој декларацији позива све земље да признају Косово, Албанија такође. Само сада ми не смемо да позивамо све земље да повуку признање и да не признају Косово. Председник Вучић је врло коректно предложио, да ако ћемо да ставимо мораторијум на те кампање, то је уреду и да сви престанемо да о томепричамо, а не само ми то да учинимо. Пошто они то неће, не само то неће ни да формирају ЗСО, неће да укину ни ове таксе, не знам да ли ће уопште формирати владу итд. Али све то није важно, понављам ми ћемо наставити са нашим послом јер ово је државна политика, државни пројекат од високог националног интереса и волео бих када би се сви укључили у то и помагали својим везама, када би се укључила и наша дијаспора, али нажалост то није случај.

Да ли је Мариника Тепић Влора Читаку у Србији?

– Ја у суштини, ајде да оставим по страни да све што је рекла је слагала и да оставим по страни да јој ово није први пут и да она и њен шеф Ђилас и СзС да су износлили милион лажних афера које само служе за блаћење људи. Она је првог дана, подсетићу вас рекла да сам сакупљао новац од трговаца оружјем, а сутрадан је рекла да сам ја те паре прикупљао, али их нисам трошио за отпризнање Косова него сам их стављао у свој џеп. Зато што је видела да је читава Србија скочила и осудила њену изјаву. Ја мислим да чак и они који су шетали, за њу верујем да нико никада није био су против те изјаве, јер испада да су они шетали за независно Косово?! Сви треба да се радујемо када неко повуче признање и нема везе која је држава, јер то је један глас. Знате 17 гласова у ГС УН то је 10 одсто и то капитално мења начин одлучивања и руши њихову сигурност. Са тог аспекта сам и тада рекао да нико никада није тако брутално напао интерес Србије као она. То ће оставити велике последице на све. Знате данас живимо у ери друштвених мрежа, у ери интернета где ће вероватно та њена изјава бити доступна свима и да ће моћи свако да је прочита када буде хтео нешто да сазна о Србији. Сви ће питати шта је ово? Сад и ове земље које су повукле признање морају себе да бране, да ли су они узели неке паре? И са тог аспекта сте у праву када је у праву поређење са Влором Читаку, јер и она има тај манир.

Који је то манир?

– И она тако воли свашта да каже на СБ УН. Ја и кад не знам шта ће да каже, а пошто увек говорим пре ње у УН, онда кажем: „Не знам шта ће да каже, али све што ће да каже она ће да слаже“. Она говори о геноциду, говори о 20.000 силованих Албанки. Где ја кажем, па дајте те доказе, они су расписали и јавни позив и јавило се 800, а само 200 је прихваћено?! Причала је и да је о деколонизацији, што је једна велика историјска лаж. Испаде да су Албанци на Косову живели и пре Срба?! Говорила је, а то ме је посебно иритирало, да она није имала право да гвоори албанским језиком, да није имала права и онда сам ја донео њену крштеницу и крштеницу сина Вељка Одаловића које су издате у Србији и када је на власти био Слободан Милошевић. Ако је он био диктатор како је онда било на албанском писана крштеница.

Она се тада побунила?

– Она се жалила амбасадору Велике Британије, која нас и не воли много. Она је онда хтела да да изјаву и да пошаљу писмо нама како је то непримерено и да сам ја злоупотребио функцију. Ја нисам одао њене податке већ су сви видели да је рођена у Србији и на ком је језику написана. Хтели су дакле да то СБ УН то осуди, али Русије и Кина нису то дале. Видите чиме се све служе, дакле када све наведено поредите може се рећи да има сличности између Маринике и Влоре.

Рекли сте да живимо у ери друштвених мрежа, где је Ивица Дачић на мрежама?

– Ја нисам на друштвеним мрежама и то ме критикују сви моји сарадници.

Због чега нисте?

– Слушајте, ја кад сам био министар унутрашњих послова желео сам то да урадим и дао сам неколико бројева телефона да се грађани јаве, поставе питања и слично. У року од сат времена сви су били блокирани јер је толико било порука да нисам могао на све да одговорим. Друго отворено је 10-20 профила на име Ивица Дачић где нико не може да утвриди да ли је то прави или не. Ја сам онда све морао да обавестим да ништа од свега тога није моје. Међутим, такво је време да морате да будете тамо, видите да Трамп целу политику води преко Твитера. Тако да ћу морати и ја да имам неке форме друштвених мрежа.

Сведоци смо честих тзавица између Загреба, Сарајева и Београда, зашто?

– Загреб и Сарајево су навикли да Србија увек буде крива, зато и њих и нервира Вучић, који има конструктивне идеје, а њима неодговара да Србија има једну конструктивну улогу и да буде озбиљан политички фактор.

Србија треба да буде зла?

– Тако је, она треба да буде зла Србија и Србија коју ће сви да оптужују. Сада се ситуација веома променила. Погледајте само ово што је Вучић говорио о шенгену, па се против тога подигао албански фактор у Северној Македонији, Приштина такође, Црна Гора исто тако, БиХ такође. Шта је онда требало Србија да предложи? Затварање граница? Ја не разумем, тиме показују да желе сукобе и конфликте.

Или им смета што је тај предлог дошао из Београда?

– Вероватно им смета што је он дошао од Вучића. Што је дошао од председника Србије и то је вероватно највећи проблем. Ево например сад је формирана нова Влада БиХ, односно Савет министра и министар одбране реагује на Вулинову изјави и стратегију националне безбедности Србије које су све биле на усаглашавању у Бриселу у оквиру Поглавља 31. Али тај начин на који се министар одбране БиХ обраћа министру одбране Србије показује да се ту не зна ко је гори. Да ли ови прошли или садашњи и какви ће бити будући? Он каже да Вулин треба да иде на ЦТ главе, ваљда да измери да ли има неки поремећај. Да ли се тако разговара са једним министром и земљом? Можда њима смета што Србија размишља о Републици Српској? Она је један од наших најважнијих националних интереса и ми то јавно кажемо. Ако може Ердоган да каже да је напад на Сарајево напад на Турску, ко онда може да замери Београду што брине о српском народу који живи у БиХ, а при том ми поштујемо територијални интергитет и суверенитет БиХ.

СПС је коначно формирао страначке органе, социјалисти су подржали ваш предлог о заједничкој листи са СНС, хоћете ли заједно на листу?

– Знате нас очекују избори који ће бити и парламетарни и локални и покрајински… С друге стране веома је важно нагласити да је добра порука о заједничкој листи без обзира што СНС са својом коалициојом или СПС са традиционалном коалицијом са странком Драгана Марковића Палме са којим имамо сјајан однос излазе на изборе. У сваком случају је боље то него да неко каже не пада ми на памет да идем са СНС. Дакле, ако постоји потреба за државним јединством, за јединством државне политике и да тиме искажемо приврженост ка нашим циљевима. Онда смо ми спремни и предлажемо ту заједничку листу. Знате, како СНС-у то никада нико није ни предложио. Да ли ће до тога доћи о томе ћемо председник Вучић и ја разговарати вероватно после Божића. Разговараћемо шта нам бољи резултат доноси, а не са аспекта да ли ми нешто хоћемо или нећемо и да ратујемо једни с другима. То често некада не разумеју ни људи у СПС , али ни у СНС па често ратују једни с другима, уместо да заједно ратујемо против наших противника из опозиција. Тај мој предлог Председништво СПС је једногласно подржало тај мој предлог и то показује да нема никакве сумње да ћемо након избора бити спремни да идемо у коалицију са СНС, уколико наравно СНС и Александар Вучић то желе.

Појавила се вест да можда буду и председнички?

– Право да вам кажем нисам о томе разговарао и први пут чујем за ту идеју.

Зашто сваки пут пред изборе крене прича о (не)лојалности Ивице Дачића и социјалиста? Опет пред изборе објављују се старе приче, са Лазаревићем, Заграђанином и друге са “новим” сазнањима, коме то треба?

– То је све вид политчке борбе. Наравно да мени није пријатно када све то видим и када све то морате да читате. Зато и кажем да је очигледно то време предизборних кампања погодује за те неке приче и ја сам на то већ навикао.

Када крену те приче колико је Дачић искрен партнер, да ли разговарате са Александром Вучићем и имате ли његово поверење?

– Ми смо пре свега лични пријатељи, знамо се дуги низ година. Никада проблеми које смо имали, па чак ни те 2008. године нису били везани за лично за Александра Вучића. Подсетићу вас да у то време када је прављена коалиција са ДС, Шешељ је био председник странке, Тома заменик, а Вучић генерални секретар и кандидат за градоначелника Београда и све се то гледало кроз однос са Шешељом. Када смо правили владу са ДСС, прво смо логично разговарали са Војиславом Коштуницом. Међутим ту је на састанак дошао и Тома Николић, али Шешељ је имао неке друге захтеве те је на крају био закључак да тотално блокирамо ССП са ЕУ. Ја сам онда дошао у ситуацију да размишљам шта сад то значи за будућност Србије, али и за будућност самог СПС који је био оптуживан за све оне проблеме из 90-тих, као што су ратови, санкције и слично. Тако да је и садашњи Александар Вучић и садашњи СНС био тада на разговорима ни он не би направио ту коалицију са Шешељем и Коштуницом. Јер то је потпуно супротно од свега овога за шта се сада залажу и Вучић и СНС. Тада је на нас направљен један непринципијелан притисак и доведени смо пред свршен чин да морамо да раскинемо коалицију у Београду, а то је онда довело до тог неког неповерења према мени , али понављам да то нема никаве везе с Вучићем, већ са СРС и том ситуацијом.

Онда сте 2012. направили коалицију са СНС?

– Када је народ дао своје мишљење 2012. године, тада смо мислили да није политички озбиљно да прихватимо предлог Тадића да он буде премијер и у условима када је изгубио изборе.

Тада сте рекли оно чувено „не знам ко ће бити председник, али знам ко ће бити премијер“?

– Не бих ја то ни тада рекао, искрено речено. Да ме није звао Тома Николић пре те конференције за штампу и реко: „Како си премијеру?“ То је пре свега питање политичке тактике и свега осталог. Да је Тадић тада рекао ево Ивице буди премиејр, а ми да останемо у коалицији са тобом тешко бих то прихватио. Јер то не би могло да се политички одбрани. Јер како да владате са странком која је изгубила изборе?

Одмах након Ваше понуде о заједничкој листи напредњацима, појавиле су се критике и речи „СПС је спонзоруша“?

– Тај што је то рекао је спонзоруша. Њему плаћају да то тако каже. Каква спонзоруша? Шта то значи? Спонзоруша значи да се ви удате за некога или да будете са неким због финансијских интереса. Чекајте, није СПС пао с неба, ја сам имао 400.000 гласова на изборима. Нисмо ми нека комби странка. Ако ми то понудимо то значи да желимо наш владајући блок буде јачи од опозиционог који се уједињује. Што сад не кажу да је спонзоруша Сергеј, Ђилас или Јеремић који праве ове коалиције? Људи мрзе СПС из различитих идеолошких разлога, неки још од 1945. године и воде борбу партизана и четника, али шта мене то брига. Мене интересује само воља народа.

Где ћете бити ове године за дочек?

– Код куће. Ја сам планирао да се ове године мало наспавам, али сам добио позив из Кине да дођем на састанак с министром 2. и 3. јануара, пошто они не славе Нову годину, они имају своју. Таман су ми ти планови о одмору пали у воду, када су се јавили да то одложимо за фебруар па сам се томе обрадовао.

Како би сада изгледала јелка са новогодишњим жељама Ивице Дачића, а у погледу земаља које ће отпризнати Косово, тачније ваших 7 жеља?

– Ова жеља ми се неће испунити, али је свакако при врху – Америка. Даље, волео бих да то буде Мађарска. Затим, Малдиви, зато што је Косово дало 2. милиона да признају независност. Барбадос зато што је то последња земља која је признала Косово. Још три. Црна Гора, то се наравно неће десити док је Мило на власти. Доминиканска Република зато што су гласали против Косова на Интерполу, а признали су Косово. И евентуално, волео бих да то буде Сомалија зато што је Сомалија признала Косова, а актуелна влада каже да је то учинила нека прелазна влада и да њене одлуке не признаје, али никако то званично да нам саопште.

Извор: Еспресо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.