Интервју Предрага Ј. Марковића за Курир: Није проблем у црногорској самосталности, већ да се она гради на мржњи према свему српском Вести

Српску цркву комунисти, Османлије и Албанци нису прогонили као што је сада у Црној Гори прогони режим предвођен Милом Ђукановићем. Тако укратко историчар и потпредседник СПС Предраг Марковић оцењује усвајање црногорског закона који за крајњи циљ има одузимање имовине Српске православне цркве (СПЦ) у тој држави. Он каже и да нико не спори Црну Гору као самосталну државу, али велики проблем је, истиче, то што се та самосталност гради на мржњи према свему српском.

Црна Гора је усвојила закон којим атакује на имовину српске цркве у тој држави. Реакције су бурне, верници СПЦ протестују, окупљају се у храмовима, режим је извео полицију на улице…

– Овим законом је савремена црногорска држава превазишла Османлије и комунисте у прогону српске цркве. Османлије углавном нису дирале поседе живих цркава и манастира. Комунисти су чак и после национализације оставили нешто земље црквама и манастирима, оним најзначајнијим највише. Нови црногорски закон доводи сву имовину СПЦ у питање. По подршци Црногорској православној цркви (ЦПЦ), цркви без верника, Милови Црногорци највише личе на Независну Државу Хрватску (НДХ), која је 1942. покушала да оснује Хрватску православну цркву. Македонски случај је другачији, јер је тамо било много верника који су подржавали непризнату македонску цркву. Неки београдски интелектуалци, посебно једна списатељица, терају спрдњу са српском црквом у Црној Гори, тврдећи да је она пребогата, па јој треба одузети тај „вишак“. Та тврдња је тек чудна. Како би било када би Ндрангета, или неки други клан Милових пословних партнера из Италије, отимали имовину њиховој цркви зато што је пребогата? Монтенегрини су духовни потомци Селима везира из „Горског вијенца“ који жели да отима хришћанима, да „постриже што је предугачко, да одлије ђе је препунано“. Свакако нису потомци игумана Стефана и владике Данила.
Како уопште видите судбину Црне Горе као самосталне државе?

– Црна Гора је у 19. веку била једна од три самосталне словенске државе, уз Русију и Србију. Краљ Александар није макар симболично „испоштовао“ црногорску државност, онако како је, на пример, симболично означена некаква посебност Баварске у уједињеној Немачкој. То је његова велика грешка, као и потпуно занемаривање хрватске посебности. Уосталом, избрисао је и државну посебност Србије. Његов покушај насилног стварања нове југословенске нације коштао је много, ма колико сама идеја била племенита и напредна. Дакле, није проблем у црногорској самосталности, већ у томе да се она данас гради на мржњи према свему српском. Аустријанци имају посебан државни, па донекле и национални идентитет, али га не граде на мржњи према Немцима, с којима деле језик, културу и историју.

Шта заправо стоји иза потребе Црне Горе да по сваку цену формира своју цркву, језик, културу…?

– Све државице источне Европе и средње Азије покушавају да створе сопствену националну културу. Неке од њих стварају нове језике и нове цркве. То је врло тежак задатак. Ирци нису успели да рашире употребу свог језика за скоро читав век независности. Што се цркве тиче, антисрпским Црногорцима би било лакше да су побожни. Изгледа да су скоро сви православни хришћани у Црној Гори у СПЦ, док су присталице ЦПЦ или бивши комунисти безбожници, или људи избачени из сваке званичне хришћанске цркве.

Какав је Мило Ђукановић као политичар?

– За себе и свој клан је одличан. За народ и државу и не толико. У демократском свету се људи који владају деценијама сматрају диктаторима. На диктаторској АТП листи, Ђукановић је већ надмашио Стаљина и Лукашенка, догодине сустиже Мао Цедунга, за четири године Тита и фали му која година да пребаци рекорд Ким Ил Сунга. Према подацима Репортера без граница, Црна Гора је по медијским слободама иза Руанде. Мене, као фана стрипа „Алан Форд“, Мило физички и морално неодољиво подсећа на Сир Оливера. Мада је Сир Оливер оданији својим сарадницима.

Постоји опасност да закон попут оног у Црној Гори препишу и Албанци на Косову…

– Приштинске власти су, по законским нормама, много коректније према СПЦ од црногорских. На пример, при изградњи ауто-пута је – додуше после притиска ЕУ – испоштована заштићена зона око Дечана. Не верујем да ће се у непријатељству према СПЦ Аљбин Курти, па чак ни Хашим Тачи, спустити на ниво званичне Подгорице.

Је ли Косово као независна држава пропали пројекат?

– Косово је пропало као друштво. Изван Африке и малобројних земаља Азије и Латинске Америке не постоји друштво с горим показатељима кад је реч о криминалу, здравству, екологији, запослености и другим критеријумима. Такве земље се у теорији зову пропале или неуспеле државе. Косово је још мало пропалије после Дачићеве офанзиве шарма.

На крају, можете ли да процените како ће се у историји за 50-100 година памтити овај наш период?

– Ово је деценија у којој се, спортски речено, ломи резултат. До краја 2020-их ћемо знати одговоре на велика садашња питања. Где смо и куда идемо? Шта су нам Косово и Република Српска? Шта су нам ЕУ, Русија и Кина? Хоћемо ли стабилизовати и убрзати раст започет последњих година? Одговори на та питања одредиће нашу судбину до краја овог века, а можда и дуже.

Све чешће слушамо како ће Европска унија (ЕУ) доживети судбину Југославије – да ће се распасти.

– И ЕУ, као Југославија, спори се око тога ко кога издржава, коме је боље изван заједнице… ЕУ се, међутим, скоро сигурно неће распасти у рату. А вероватно се неће уопште распасти, већ ће се можда поделити у некакве лабаво повезане асиметричне целине. „Мали Шенген“ може да буде једна од тих целина.

Како, као потпредседник Социјалистичке партије Србије (СПС), образлажете одлуку врха социјалиста да Српској напредној странци понуди коалицију за изборе?

– СПС је одувек био државотворна партија. И та понуда је показатељ да је СПС спреман да допринесе државном јединству, ако треба и на тај начин. То је израз добре сарадње Вучића и Дачића. Многи у СПС и СНС нису одушевљени тиме. А понекад је државни интерес изнад појединачних страначких рачуница.

Извор: Курир

фото: Профимедиа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.