Intervju Ivice Dačića za Telegraf.rs: I dalje tražimo rešenje za očuvanje interesa Srbije i našeg naroda na KiM Vesti

Pitanje Kosova i Metohije je toliko kompleksno da bi i mnogo veće države od Srbije i mnogo uticajnije diplomatije od naše teško mogle da se sa njim nose na način na koji to radi Srbija – rekao nam je šef srpske diplomatije
Šta je obeležilo 2019. godinu na političkom planu, može li 2020. biti istorijska kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja i kada dođe do dogovora između Beograda i Prištine, kad god se to desi, ko će staviti potpis na taj dokument? O aktuelnim temama, u intervjuu za Telegraf.rs govorio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Kraj godine i početak nove je idealan za sumiranje rezultata i pravljenje planova za narednih 12 meseci. Kada podvučete crtu, šta je obeležilo 2019. godinu, kada je Vaše ministarstvo u pitanju?

Nesumnjivo, u polju mog delovanja i resora za koji sam zadužen je uspeh vezan za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti, koji je ujedno i projekat naše države. Jako sam zadovoljan jer se sav trud i neiscrpni rad isplatio. Uspeli smo da obezbedimo da se broj priznanja, koji je bio 113 zemalja spusti na 93, što znači da je danas 17 zemalja povuklo odluku o priznanju tzv. Kosova. Čitava diplomatska služba, u Beogradu i našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, angažovana je po ovom pitanju, naravno, uporedo sa svim drugim poslovima za koje je Ministarstvo koje vodim nadležno.

Pitanje Kosova i Metohije je toliko kompleksno da bi i mnogo veće države od Srbije i mnogo uticajnije diplomatije od naše teško mogle da se sa njim nose na način na koji to radi Srbija. Zato moramo da budemo zadovoljni dosadašnjim učinkom, bez obzira na to što i dalje tragamo za rešenjem koje će očuvati interese Srbije i našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Mnogi su 2019. godinu videli kao presudnu za postizanje dogovora između Beograda i Prištine. Dijalog je u stanju “hibernacije“. Priština ne povlači takse, svakim narednim potezom obe strane udaljava od povratka za pregovarački sto. Ima li šanse da ova 2020. bude “presudna“ kada je dijalog u pitanju?

Ja sigurno nisam među onima koji su prognozirali da će ova godina biti presudna za pitanje Kosova, niti ću to reći za 2020. godinu. Ono u šta sam siguran je da su Srbija, predsednik i Vlada, spremni da odmah nastave dijalog, čim se za to stvore uslovi. Srbija nije kočničar dijaloga o Kosovu i Metohiji, ona je njegov motor. Priština je ta koja se destruktivno odnosi prema dijalogu, a u tome joj mnogi pomažu, uglavnom svojim nečinjenjem. Koje je opravdanje da se Prištini dopušta da duže od godinu dana drži skandalozne takse na robu iz centralne Srbije? Tog opravdanja nema, kao što nema ni objašnjenja zašto nije ispunjena jedina obaveza koju je Priština imala iz Briselskog sporazuma, a to je formiranje ZSO.

Bez obzira na sve to, mi moramo ostati strpljivi, konstruktivni i odgovorni kao što smo i do sada bili, jer to je jedini način da naši interesi budu uvaženi od svih koji su uključeni u ovaj proces, a to su najuticajniji faktori u svetu.

Kada dođe do dogovora između Beograda i Prištine, kad god se to desi, ko će staviti potpis na taj dokument?

Kao demokratska i pravna država, Srbija će sprovesti sve procedure koje nalažu Ustav i zakoni da budući dogovor ima punu snagu. Bez obzira na to ko će personalno učestvovati u tom postupku, iza dogovora će stajati država Srbija.

Više puta je isticano da će se Beograd za pregovarački sto vratiti pošto Priština povuče takse od 100% na robu iz Srbije i BiH. Da li je to jedini kamen spoticanja? Sasvim je izvesno da je i pre 21. novembra 2018. godine i uvođenja taksi bilo problema u pregovorima.

U dosadašnjem dijalogu koji, moram da priznam, traje godinama, a ja sam u njemu od prvog dana, bilo je na stotine kamena spoticanja i sve do jednog postavljala je Priština. Takse na robu su samo poslednji u tom nizu. Mora postati jasno da Priština i sve političke garniture koje se tamo smenjuju navlasti, istinski ne žele dogovor. Oni su frustrirani zbog činjenice da takozvana nezavisnost Kosova nije zacementirana, kako su mislili 2008. godine. Oni moraju iznova da objašnjavaju svojim biračima kako to da za 11 godina nisu ostvarili nezavisnost i međunarodno prihvatanje, a to su im obećali. Kosovska nezavisnost daleko je od toga da je završena priča i mi to sve vreme uspešno dokazujemo, pri čemu našu argumentaciju uvažavaju i svi oni koji su odavno priznali Kosovo.

Mi smo uspeli da iz potpuno beznadežne situacije vratimo Srbiju kao nezaobilazni faktor odlučivanja kada je reč o Kosovu i Metohiji, i to je ogroman uspeh do kojeg smo došli upornošću, veštinom i snažnom argumentacijom i predsednika Vučića, Vlade Srbije,kao i svih nas koji učestvujemo u tom procesu.

Na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN prvi put se desilio da niko nije uputio poziv za priznavanje tzv. Kosova. Da li je to najjača poruka podrške koju je Srbija dobila od jednostranog proglašenja 2008. godine?

I to je jedan od pokazatelja koliko se naš trud isplatio. Do poslednje sednice Saveta bezbednosti, kada se to nije desilo, svaka je bila obeležena pozivom uticajnih zapadnih zemalja svim članicama UN da priznaju Kosovo. E to je prestalo. Ovo vidim kao još jednu potvrdu da se naši argumenti uvažavaju i da se Srbija tretira kao ravnopravni učesnik i sagovornik po pitanju Kosova i Metohije, a to nije bila ranije.

Ove godine, kako ste i sami na početku rekli, 5 zemalja je povuklo priznanje tzv. Kosova, čime se broj popeo na 17. Ujedno, i broj zemalja koje u SB UN podržavaju jednostranu nezavisnost Kosova se smanjio. Priština negira istinitost tih tvrdnji. Da li postoji spisak sa zvaničnim notama koje potvrđuju sve to?

Za razliku od “poluprivatnih” ekipa u Prištini, koje glume institucije, Srbija je ozbiljna država i naš integritet se visoko ceni na međunarodnoj sceni. Svaka članica UN koja je povukla priznanje Kosova obavestila nas je o tome zvaničnim dokumentom svoje vlade. Mi se ne igramo diplomatije i zato nas uvažavaju.

Zamislite šta bi se desilo da smo samo jednom izašli u javnost sa nečijom odlukom o povlačenju prizanja Kosova, a da se ispostavi da to nije tačno. Srušili bismo čitav naš kredibilitet za 24 sata. Ali u slučaju Prištine to se događa stalno, evo, već 17 puta, tako da njihova reč u međunarodnim okvirima malo kome išta znači.

Rekli smo da je u ovoj godini urađeno dosta u okviru Vašeg ministarstva. Da ne bude kako pričamo samo o uspesima. Ima li nešto čime niste zadovoljni i na šta ćete u narednoj godini staviti glavni fokus?

Moramo da pojačamo saradnju sa jednim brojem država koje smo bez ikakvog razloga zapostavili. Većina njih je u Aziji i Africi, pripadaju ekonomski najdinamičnijim regionima na svetu, a imaju veoma pozitivno mišljenje o Srbiji i podržavaju naše spoljnopolitičke stavove. I što je, možda, najvažnije, te zemlje gaje veoma topla osećanja prema Srbiji, jer nas smatraju za baštinika nekadašnje jugoslovenske politike nesvrstanosti, čije su i sami bili deo i tokom koje su stekli samostalnost i međunarodnu afirmaciju. Meni je neshvatljivo kako su neke prethodne vlade uspele da potpuno ugase odnose sačitavim nizom afričkih, azijskih i latinoameričkih država do te mere da sa nekima od njih nemamo čak ni diplomatske odnose. Obišao sam veliki broj takvih zemalja, razgovarao sa njihovim liderima, reč je o zemljama sa ogromnim ekonomskim potencijalom i svuda dobijam istu poruku, a to je da Srbiju smatraju za velikog prijatelja i da žele da sarađuju sa nama što je više moguće.

I kroz trgovinu i investicije, kroz poslove naših kompanija na njihovom tržištu, ali i kroz dolazak njihovih studenata na srpske univerzitete, dolazak sportista na pripreme u Srbiju… Ogromne su mogućnosti koje imamo kod velikog broja afričkih i azijskih država i mi to moramo da iskoristimo u narednom periodu.

Predsedništvo SPS je jednoglasno podržalo Vaš predlog o zajedničkoj izbornoj listi sa SNS. U poslednje vreme je bilo trzavica na relaciji SNS-SPS. Kako Vi gledate na to i može li doći do promena na tom polju?

Koalicija sa Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom u proteklih sedam godina je funkcionisala jako dobro, a sve u interesu razvoja Srbije i zaštite nacionalnih i državnih interesa, što je narod mogao i da vidi na svim zadatim ciljevima koji su i ostvareni. Ton takvoj saradnji davala je moja lična i konkretna saradnja sa Vučićem, koji je imao više sluha za zajedničkim angažovanjem na brojnim državnim pitanjima. Verujem da smo pokazali da delimo iste vrednosti i politiku i da nas povezuje politika u interesu Srbije kako bismo svim građanima omogućili lakši, funkcionalniji i bolji život.

U tom smislu smo veoma čvrsti koalicioni partneri i o svim najvažnijim državnim i političkim pitanjima uvek smo imali zajednički stav sa Vučićem. Zato sam i predložio koaliciju kao najviši vid saradnje. Ukoliko se pokaže da možemo da ostvarimo bolji rezultat naizborima, kako bismo nastavili da vodimo našu zemlju u pravcu prosperiteta i boljeg života, po mom mišljenju je onda logična koalicija SPS sa Srpskom naprednom strankom. Ako se proceni da bi bolji efekat bio da izađemo odvojeno, onda bi i to bilo potpuno opravdano, ali o svemu tome ćemo nakon Božića, kako je i sam Vučić najavio.

U medijima se pojavila informacija da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao naredne godine doći u zvaničnu posetu Srbiji. Stručnjaci su ipak objasnili da to nije realno očekivanje za 2020. godinu?

Moram da naglasim da je dolazak predsednika SAD u našu zemlju ipak usko povezan sa dešavanjima na međunarodnoj sceni. Ono što takođe ne mogu da izostavim je da nijedan američki predsednik nije posetio Srbiju od Džimija Kartera, koji je bio 1980. godine, dok je Putin bio više puta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uputio poziv Trampu da poseti našu zemlju, a ja verujem da pomak na tom polju može da se napravi u slučaju da dođe do nekog napretka oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije.

Šta biste poželeli građanima za narednu godinu?

Prvenstveno moram da se zahvalim svim građanima naše zemlje što su dali podršku ovoj Vladi za nastavak našeg ekonomskog, političkog, energetskogi razvojnog puta Srbije.

Razume se, očekuje nas čitav niz izazova i problema, pre svega kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, ali i u pogledu daljeg privlačenja investicija, daljeg podizanja standarda građana, razvoja infrastrukture…

Uveren sam, međutim, da smo sposobni i složni da nastavimo ovu dobru etapu našeg napretka i da ćemo na kraju 2020. godine moći, kao i sada, da kažemo da idemo u dobrom pravcu.

S obzirom da rođendan proslavljate 1. januara, koji poklon biste voleli da vidite ispod jelke, a niste ga do sada dobili?

Uvek poželim da bar jedan deo dana tokom svog rođendana provedem u krugu porodice i najmilijih. Oni su podneli najveći teret i žrtvu mog posla, bili su moja podrška i moja pokretačka snaga. Oni su moj poklon od Boga, hvala im na tome.

Izvor: Telegraf.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.