Гостовање Ђорђа Милићевића у емисији „Добро јутро Србијо“ ТВ Хепи: Смањење изборног цензуса на 3% заправо нарушава право најаче политичке опције на политичкој сцени Србије, а то је СНС Вести

Ђорђе Милићевић, потпредседник Социјалистичке партије Србије и потпредседник Народне скупштине Републике Србије, гостовао је у емисији „Добро јутро, Србијо“, на ТВ Хепи.

Шта значи смањење изборног цензуса на 3% и коме иде у корист?

„Ми као странка изражавамо спремност да разговарамо о свему ономе што може да унапреди постојеће изборне процесе у Србији, мислим на законске оквире који се тичу изборних услова, изборно законодавство и наравно, да предлог да се снизи цензус на три одсто, јесте један од предлога који иде у правцу да се побољшају изборни услови у Србији.  Могли смо чути да се оваквим предлогом нарушавају права опозиције. Ја заиста не знам и није ми јасно које је то право нарушено опозицији? Ако стварате могућност да управо највећи део опозиционих политичких партија, које су у овом тренутку далеко испод цензуса, дакле, испод оног прага који износи пет одсто тренутно, да имају своје представнике у републичком парламенту, ви овим заправо нарушавате право најаче политичке опције на политичкој сцени Србије, а то је СНС.“, истако је Милићевић.

Кад је реч о бојкоту избора?

„Бојкот је једна друга ствар, у овом тренутку бојкот нема никаквих додирних тачака са предлогом да се цензус снизи са пет на три одсто. Ми смо током јучерашњег дана могли чути још једну констатацију, а то је, да осим тога да су наводно нарушена права опозиције, да није у складу са правилима да се изборни цензус мења у току изборне године. Није у складу са правилима да се мења у току изборне године? – Ни у једном закону, ни у Закону о избору народних посланика, ни у Закону о локалним изборима, не стоји прецизно и јасно дефинисано да се изборно законодавство и изборни услови не могу мењати у току изборне године. То нигде није јасно и прецизно дефинисано. Са друге стране ми смо половином децембра променили четри закона која се директно тичу избора, реч је о измена и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције, Закона о финансирању политичких активности, Закона о спречавању корупције, и измени и допуни Закона о јавним предузећима, дакле четри закона која се директно тичу изборних услова.  Данас, када треба разговарати о предлогу да се цензус снизи са пет на три одсто то није прихватљиво  за један део опозиције. Поставља се питање – зашто? СПС, и ја лично сматрам да је овај предлог добар, јер ћемо пре свега имати далеко репрезентативније пресликано јавно мњење у парламенту. Тачно је, вратићемо живот у парламент и да, тачно је, биће присутно далеко више политичких странка што је добро. Све странке, представници власти и представници опозиције мораће далеко више да раде у парламенту,  и политика и дијалог између странака водиће се у парламенту, а не на улици.“, рекао је Милићевић.

Зашто је један део опозиције против овог предлога?

„Пре свега њима је потпуно јасно да бојкот неће успети, бојкот је један потез очајника, један губитнички потез. Ја сам још онда када је најављен бојкот рекао, да је то једини излаз из једне безидејне и безизлазне ситуације у којој се у овом тренутку налази један део опозиције. Свесни су изборног дебакла који би доживели уколико учествују на изборима. Друго, они су сигурно рачунали на то да уколико бојкот успе, кроз један временски период, рецимо пола године, покушају да направе хаос у Србији, да покушају да изазову хаосу у Србији и да изазову и иницирају ванредне парламентарне изборе. Данас је потупно јасно Србија улази у редовне изборне циклусе, што је добро и за шта смо се ми увек залагали као странка. Србија улази у редовне изборне циклусе и неће имати апсолутно икакве потреба да након наредних парламентарних избора имамо ванредне парламентарне изборе. Србија ће добити Владу по мери грађана, добиће владајућу коалицију која ће имати и озбиљно и огромно поверење грађана  и која ће наставити да одржава политичку стабилност коју данас има Србија.“

Да ли је могуће да овакав предлог, смањење цензуса, тј. изборног прага поспеши да до бојкота можда и не дође. Да ли је то начин да се спречи бојкот?

„То није питање које треба да упутите мени, већ представницима оног дела опозиције који од почетка дијалога и разговора које смо водили, читав овај процес схватају као шалу, као прилику да заваравају јавност. Њима није стало до избора, једини простор који им је преостао је бојкот, са друге стране уз све то, користе и наводну слободу медија, користе као разлог, и као повод, и као некакав услов да би ишли на бојкот, да не би учествовали на парламентарним изборима. Није добро што је у овом тренутку политичка сцена у Србији подељена на оне политичке опције које су спремне да мењају постојеће законске оквире, да стварају нове оквире који ће побољшати изборне услове, и на оне који читав овај процес схватају као некакву фарсу, некакву шалу. Са друге стране није дорбо што је политичка сцена подељена на оне политичке опције које јесу спремне да раде у интересу грађана, и у интересу Србије, али са друге стране имате оне политичке опције које увек полазе од тезе што горе по Србију то боље по нас.“

О међустраначком дијалогу.

„Ми смо прихватили иницијативу да се разговара са нашим колегама, са представницима Европског парламента. Последњи међустраначки дијалог смо одржали 13. децембра и договор је био да наредна рунда разговора буде након одржаних парламентарних избора. Ми смо сматрали да са представницима Европског парламента не треба да разговарамо у хотелском лобију, већ да разговоре водимо тамо где им је и место, у републичком парламенту, овде у Србији. Уколико је представницима ЕП једно од кључних питања изборни услови у Србији, онда када позовете један део опозиције, не можете на политичкој сцени Србије некога фаворизовати, делити их на подобне и неподобне, онда када организујете некакав састанак у Бриселу, позовете један део опозиције, а не  позовете све оне политичке странке, не говорим само о владајућој коалицији, говорим о свим политичким странкама које су учествовале у међустраначком дијалогу, јер да сте позвали и те странке чули бисте да констатације које су изречене од стране тог дела опозиције, на састанку одржаном у Бриселу, нису тачне. Ту пре свега мислим на констатацију да преко 200.000 људи ради на уговоре од 3, односно 6 месеци, наравно да овај податак није тачан, у Србији данас 25.153 грађана Србије или 4,4% ради по уговору о повременим и привременим пословима. Затим констатација да скоро 60 препорука није испуњено, наравно није тачна. Преко 70 препорука које смо прихватили је реализовано, онај део који није реализован, не да није реализован он је делимично остварен  и врло јасно и прецизно су дефинисани рокови у којима ће и то бити реализовано, један део препорука, онај најмањи, ће бити релизован током самог изборног процеса.“

Извор и фото: ТВ Хепи

Категорије: Вести|Председништво

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.