Најновије

Бољи, лакши и бржи поступак признавања професионалних квалификација Посланичка група

Љубинко Ракоњац, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Националном оквиру квалификација Републике Србије.

Вредновање страних високошколских исправа ради запошљавања као део поступка који су до сада спроводили рецезенти у потпуности ће спроводити Агенција за квалификације, односно запослени у агенцији који ће поступак признавања професионалних квалификација спроводити применом начела Лисабонске конвенције.

Даме и господо народни посланици, поштовани министре са сарадницима, придружићу се изјавама неколико претходних говорника који су истакли да сте Ви са својим радним тимовима у протеклом периоду били највише у овом парламенту са предлозима закона из области образовања и науке, и могу основано рећи да сте веома вредно и храбро радили како би унапредили систем науке и образовања у нашој земљи.

Законом о националном оквиру квалификација Републике Србије,који је донет 2018. године, успостављен је јединствен и интегрисани национални оквир квалификација, који обухвата све нивое и врсте квалификација, без обзира на начин стицања, кроз формално образовање, неформално образовање или информално учење, односно животно или радно искуство и независно од животног доба у коме се квалификације стичу.

Прво увођење поступног признавања страних школских и високошколских исправа ради запошљавања почело да се примењује 2014. године, када је извршено усклађивање Закона о високом образовању са Законом о ратификацији конвенција о признавању квалификација из области високог образовања у европском региону, односно Лисабонском конвенцијом. Иако је Србија потписала Лисабонске конвенције од 2003. године и стратешким документима је планирана њена пуна имплементација, њена примена није дала очекиване резултате у томе да олакша и убрза поступак признавања квалификација.

Тек од доношења Закона о националном оквиру квалификација реализоване су активности на успостављању нових тела Савета за НОКС, Агенције за квалификације и 12 секторских већа.

У надлежност Агенције за квалификације прешли су и поступци за признавање страних високошколских исправа које спроводи Центар за признавање страних школских исправа као организациона јединица Агенције.

У поступку професионалног признавања предмет се сматра поднетим тек када странка достави све потребне документе.

Иако је поступак признавања страних високошколских исправа ради запошљавања, који спроводи тај центар, донео доста побољшања у односу на период када су професионално признавање обављале самосталне високошколске установе, појавили су се одређени проблеми у функционисању, који доводе до успоравања самог поступка. Сам напредак овог закона је то што се исправа за признавање тих квалификација сада доноси у року од 60 дана. Раније је у закону било 90 дана.

Који су то поводи који су довели до измене овог закона, које смо ми донели 2018. године? Код одређеног броја спољашњих рецезената забележено је неодазивање и кашњење при давању рецензија. Поједини рецезенти су супротно Конвенцији поступали као да је у питању нострификација стране високошколске исправе, уместо да примене начела признавања утврђених Лисабонском конвенцијом.

Такође, било је и проблема код ангажовања рецезената за одређене стране језике, јер их нема ни на листи рецезената Националног савета.

Предлогом закона предложено је да вредновање страних високошколских исправа ради запошљавања као део поступка који су до сада спроводили рецезенти у потпуности спроводи Агенција за квалификације, односно запослени у агенцији. Запослени у агенцији ће спроводити поступак применом начела Лисабонске конвенције и разменом информација о страним високошколским установама, студијским програмима и јавним исправама преко европске мреже ЕНИЦ.

У изузетним случајевима, када се поднесе захтев за признавање стране високошколске исправе, за коју није могуће прибавити податке од ЕНИЦ-а, агенција ће моћи да образује посебну комисију састављену од наставника високошколских установа који су рецезенти националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању.

Када је у питању признавање страних високошколских исправа стечених на неком од првих 500 универзитета рангираних на Шангајској листи, листи рејтинга „УС Њуза“ или „Тајмсовој“ листи рејтинга светских универзитета, решење о професионалном признању доноси се у року од осам дана од дана пријема уредног захтева, што је заиста велики напредак у признавању ових квалификација.

Оно што бих хтео да кажем, а што можда треба размишљати у наредном периоду, да поред статуса универзитета на свим овим листама, постоје и разни статуси појединачних факултета, чак и смерова на факултетима, али вероватно агенција која ради и тело које ради нострификацију, односно признавање те дипломе, имају у обзир и ове статусе факултета на листама.

Осим наведеног, Предлогом закона врши се усклађивање Закона о националном оквиру квалификација Републике Србије са одредбама Закона о јавним агенцијама у погледу трајања мандата, као и услова за именовање чланова управног одбора агенције, броју мандата, директора агенције, разрешење чланова управног одбора или секторских већа итд, значи, бројне новине у том погледу.

Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати све ове предлоге закона који су на дневном реду. Хвала.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.