Жарко Обрадовић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је као овлашћени представник Социјалистичка партија Србије о сету закона из области образовања.

Добар резултат не може се постићи преко ноћи. Потребно је континуирано учење, стална примена и иновације. Бројна признања и награде на разним такмичењима, регионалним светским, олимпијадама, доказ су квалитета нашег образовног система и школа које те ђаке едукују.

„Уважени министре са сарадницима, дозволите ми да и ја у име СПС кажем неколико речи о законима који су данас на дневном реду Народне скупштине Републике Србије.

Наиме, посланичка група СПС, сматра да се законима који ће бити разматрани данас и усвојени за неколико дана, унапређује образовни систем Републике Србије, повећава његова ефикасност, повећава обухват ученика у систему образовања, решавају се питања везана за примену дуалног образовања, налазе се решења којима се систем чини ефикаснијим, решава се статус једне стране школе у Србији, ратификује међународни уговор којим се омогућава слепим и слабовидим лицима да користе уџбенике који су били, да кажем, заштићени ауторским правима, решава се много питања који образовни систем Републике Србије чине квалитетним.

Ово помињем из разлога што мислим да нажалост у Србији не постоји један адекватан однос према образовном систему Републике Србије и према ономе што Министарство образовања ради. Много се више говори негативно, него позитивно. Оне позитивне, лепе, вредне ствари које образовни систем продукује трају врло кратко. Сваки успех студената или математичара, или било које друге генерације ученика из образовног система је вест која траје једно поподне, а сутра већ не постоји, не узимају се примери добре праксе да буду идеја водиља за друге.

Жељу да унапредимо образовање неки су схватили као жељу да своје личне интересе инкорпорирају у образовни систем или да обликују образовни систем према свом поимању садржаја образовања, тако да се прелази граница коју закон утврђује, у неким случајевима и граница пристојности. Наставници су доведени у ситуацију да, без обзира на оно што се Влада труди да у односу на економску ситуацију врши повећање зарада запослених, да једноставно буду део једног општег тока, а не да буду неко ко заједно са министарством, оно што је креација образовног система, спроводе у пракси и тиме, како бих рекао, подижу вредносни систем образовања Републике Србије.

Наиме, ми смо нажалост као народ научили да не ценимо, уколико нисмо први у нечему.Ако имамо Београдски универзитет, који је већ годинама међу првих 500 најбољих универзитета у свету, од 22 хиљаде, то само по себи има изузетан значај. Ако су наши ђаци у последњој деценији освојили неколико стотина медаља на различитим такмичењима, од балканских, европских, олимпијада и светских такмичења, то јесте доказ квалитета образовног система и тих школа које те ученике едукују, али и образовног система Републике Србије.

Ако наша деца на другим такмичењима показују то знање, онда се поставља питање, зашто ми унутар Србије немамо такав однос према образовању. Мислим да се од образовања много тражи, а не поштује се оно што образовање ради. Министар је наиме, то је моје лично мишљење, у ситуацији да са својим тимом решава проблеме који су се нагомилали већ више деценија и, да кажем, гасећи пожаре који се појављују, јер образовни систем има неколико стотина хиљада ђака, још и ниво предшколског образовања, студенте, преко милион и 200 хиљада учесника у образовном систему, онда се може разумети за једну малу земљу, као што је Републике Србије, колико напора треба да се тај систем учини ефикаснијим.

Мислим да Република Србије то ради стално. Мислим да се министарство труди да прати иновације и технолошке промене које су део савременог света и да те иновације имплементира у образовни систем Републике Србије и то на свим нивоима. Опет, морамо објективно водити рачуна и о нашим посебностима и о ономе што ми можемо. Не можемо очекивати, примера ради, да нам дуално образовање експлодира уколико немамо добру економску ситуацију, а добру економску ситуацију имамо захваљујући свему ономе што је Влада Републике Србије учинила пре неколико година.

На одбору смо, пре сат времена, поменули да су три образовна профила у вези са средњим образовањем имплементирана 2013. године захваљујући ГИЗ-у, немачкој организацији. Данас је већ 2020. година, 37 профила имамо у дуалном образовању. Ово спомињем само као показатељ да се не може преко ноћи постићи добар резултат. Потребно је стално учење, стална примена, стална иновација, али је потребно да поштујемо образовни систем Републике Србије.

За критичаре образовног система Републике Србије, ја користим један прост аргумент, ако смо тако лоши, зашто смо тако добро котирани? Ако смо тако лоши, зашто тако лако прихватају нашу децу која иду у иностранство? Отићи у иностранство није само по себи јерес, у иностранство се одлази и да се учи и да се са тим сублимираним знањем појединци врате и овде уче. Није непознато да на докторским студијама у Америци, бар пре неколико година, највише је било студената из Индије,  Кине, Русије, па су тек онда домаћи држављани заузимали та места. Није тај процес, да кажем, условно речено кретања младих људи унутар образовног система света, нешто што је само карактеристика Републике Србије. То је процес који се одвија широм света. Овде је суштина да ли ми можемо њима да обезбедимо услове када заврше одређени ниво образовања да се врате и оно што су научили да примене.

Мислим да министарство ту ради све више и пре или касније неко ће то морати да констатује.

Мени је драго што данас разговарамо о овим законима, јер је то прилика да се увек разговара и о образовању Републике Србије, јер нажалост мислим да у перцепцији која се формира у јавности, образовање нема онај значај који заслужује. Некад доприносимо ми сами, можда расправом овде у парламенту, да пођем прво од нас посланика, начином на који говоримо о образовању, јер нажалост неко ту показује пре свега своју политичку димензију, а не образовну. Ако опозиција критикује, али не на аргументован начин, него се извлаче појединачни случајеви па се они уопштавају и онда се тиме квалификује цео образовни систем. Наравно, то не значи ни да је образовни систем идеалан, постоји пуно тога унутар образовног система што треба променити.

Ја бих у образложењу појединачних решења који су данас на дневном реду кренуо од оног системског закона, Закона о основама система образовања и васпитања, јер наравно он је увек један закон који обједињује све оно што је важно за образовни систем и Ви сте овде навели четири главна разлога због којих се овај закон мења. Мислим да је јако добро и некако смо у овој општој причи оставили ова појединачна решења ван расправе, а мислим да је то лоше, а то опет нажалост потврђује ову моју тезу да се о образовању више прича опште, а мање појединачно. Ти појединачни примери показују да имамо квалитетан образовни систем.

Наиме, ми смо приступили променама овог Закона о основама система образовања и васпитања зато што је било потребно одређене одредбе усагласити са одредбама Закона о заштити података о личности. Јако је важан овај јединствени информациони систем просвете. О томе се прича годинама. Годинама се прича, мислим да је јако важно што је таксативно наведено шта ће све бити садржај тог система. Мислим да једноставно на основу информација које ће бити садржане у јединственом информационом систему просвете, да ће бити могуће донети бројне одлуке на квалитетнији начин, односно које ће за образовни систем Републике Србије бити далеко важнији.

Не бих све елементе измена износио на дневни ред Скупштине, али би поменуо и овај трећи разлог који је некако опет остао, кажем, по страни. Закон се мења и зато што је било потребно прецизније уредити питање образовања и васпитања ученика, ученика који не познају језик на коме се изводи образовно васпитни рад. Ово само по себи говори да имамо, како бих рекао, један широк и праведан систем.Желимо чак и оним људима који се налазе у невољи, краткорочној, дугорочној, што зависи од дужине боравка у нашој земљи, да помогнемо и да они  стекну образовање које им може користити касније у животу. Мислим да је ово, не само племенито, него једно врло квалитетно решење које треба апсолутно афирмисати.

Четврти разлог јесте омогућавање веће доступности квалитетног образовања и васпитања за сву децу са сметњама у развоју и инвалидитетом путем израда смерница којима би се унапредио њихов образовни рад и сагледале потребе и могућности сваког појединачног детета, као и групе у целини. Ово помињем, читам део образложења закона, али не могу а да не поменем тај елемент праведности који садржи образовни систем.

Мислим да је јако важно што ће овај закон једноставно садржати јединствени образовни број, нешто што ће бити део идентитета сваког ученика у целом периоду његовог школовања, али такође треба поменути и регистар установа, регистар акредитованих високошколских установа, што је јако важно. Ја знам да смо ми у годинама пре упозоравали студенте да погледају који су програми акредитовани, који нису, које су високошколске институције акредитоване, али некако је све то остало пренебрегнуто. Мислим да је добро што је Закон о основама система образовања и васпитања обухватио све ове елементе, наизглед  и информатичког карактера, а у ствари суштинског карактера.

Желео бих, поштовани министре, да кажем неколико речи о два закона, о првом мање, о другом више, а то је Закон о средњем образовању и васпитању и Закон о дуалном образовању.

Наиме, како сте овде навели, Комисија за развој и спровођење дуалног образовања је сматрала да треба припремити измене и допуне Закона о дуалном образовању и Закона о средњем образовању, како би се отклонили примећени ризици и осигурала одрживост дуалног образовања и његова квалитетна примена, и то посебно од школске 2020. и 2021. године. То је разлог зашто се овај закон о средњем образовању и васпитању мења. Али, добро је и што се Закон о дуалном образовању мења, на начин да буде још бољи него што јесте.

Министар је поменуо да смо кренули са три профила, одређеним бројем ученика и веома малим бројем компанија. Године 2013. и 2014. било је 400 ученика, то сам прочитао захваљујући Конференцији о дуалном образовању која је била 23. децембра, па сам и ја неке податке поново видео и поновио за себе, али сада и за јавност. Значи, почело се 2013. и 2014. године са три образовна профила, са 400 ученика у 16 школа. Данас имамо 35 дуалних профила, 6.100 ученика и 880 компанија.

Оно што треба да радим, ја сам потпуно убеђен да ће то бити решење у будућности, да се повећава број профила, да се повећава број школа, да се повећава број ђака и повећава број компанија. Компаније су, захваљујући економској политици Владе, сталном расту БДП-а, али и стварањем услова да стране компаније овде отварају своје фабрике, ствара се и могућност једноставно да дуално образовање реагује.

Мени је драго што наша држава, Република Србија, реагује на ове захтеве тржишта. Наиме, једна од првих и основних реакција које сам ја научио бавећи се некад образовним системом јесте неказано упутство Светске банке да у земљама у транзицији нема образованог система који може одговорити потребама тржишта рада, јер се тржиште стално мења, али дуално образовање на начин на који га ми овде примењујемо и на основу искуства из Швајцарске, Немачке и Аустрије говори да смо на добром трагу, да заједно и са компанијама, са Привредном комором Србије, са послодавцима можемо да понудимо ђацима избор занимања које сутра може определити њихов живот, да можемо понудити избор занимања која ће његов живот чинити квалитетним, да помогнемо да изабере занимање који ће његову породицу учинити богатијом и сретнијом, да једноставно створимо младог човека који ће сутра засновати и породицу овде у Србији, учинити све оно добро што је потребно за развој земље.

Мени је драго да је дуално образовање у овој мери промовисано, апсолутно се не слажем са оним критичарима дуалног образовања који сматрају да оно не заслужује пажњу коју има. Напротив, мислим да тога треба да буде што више, јер ми имамо структуру система образовања, имамо и на нивоу средњег образовања и опште образовање, средње стручно образовање, имамо дуално образовање, хоћу да кажем, за сваког ту има места, треба само радити на свим овим елементима.

Према овим решењима, мислим да компаније које желе да учествују у процесу дуалног образовања треба да се пријаве до 30. октобра, да Привредна комора, наравно, те податке сублимира и достави их Министарству до 14. фебруара, како би Министарство имало довољно времена да припреми све остало везано за примену и развој дуалног образовања.

Оно што је важно у вези са изменама и допунама Закона о дуалном образовању јесте и то да је дуалном образовању додато да се могу реализовати и мајсторско и  специјалистичко образовање у трајању од две године. Ако могу рећи, овим се врши проширење дуалног образовања, што сматрам добрим.

Да би избегли могућност да дуално образовање након завршеног првог циклуса образовања буде жеља ученика, мислим да је одлично решење да се ученицима осмог разреда основне школе омогући да се пријаве за дуално образовање пре обављања завршног испита. Мислим да је ово решење одлично, онда ће стварно они који желе да учествују у дуалном образовању и бити део дуалног образовања.

Видео сам да Предлог закона о изменама и допунама Закона о дуалном образовању садржи и решење којим су међу послодавцима назначени и органи унутрашњих послова и одбране, што опет говори о проширењу круга лица који су део система овог подсистема дуалног образовања.

Мислим да је добро што су и ове неке друге ствари везане за систем функционисања дуалног образовања решене, наизглед техничке ствари, али за мене је јако важно то што је обавеза послодавца да обавести Привредну комору о раскиду уговора о дуалном образовању када је уговор раскинут на његов захтев или нека решења која једноставно унапређују систем дуалног образовања.

Поштовани министре, ово све говорим из разлога што ми о овим законима данас разговарамо. Наравно, о њима би се могло говорити и више, али и о другим темама. Не треба заборавити да данас разговарамо  о већем броју закона, па је моја обавеза као овлашћеног представника СПС да кажем неколико речи или реченица и о неким другим законима, а моје колеге ће у расправи говорити детаљније.

Када су у питању измене Закона о националном оквиру квалификација које смо усвојили 2018. године и којима је успостављен јединствени национални оквир квалификација који обухвата све нове врсте квалификација, без обзира на начин стицања, формално образовање, неформално или формално учење, односно животно и радно искуство и независно од животног доба, важно је истаћи да се измене Закона односе на поступак вредновања од стране високошколских диплома које су до сада спроводили рецензенти, а које ће сада спроводити агенције за квалификације.

Мислим да је добро ово решење у члану 38. Закона, да универзитети који су међу првих 500, да се стварно подразумева то решење да ако неко ко поднесе захтев да је завршио неки од тих универзитета да се мора одговорити на питање у року од осам дана, а на остале у року од 60 дана.

Драго ми је што је коначно решено питање статуса Француске школе у Србији, то траје јако, јако дуго и врло сам пажљиво погледао целу структуру овог документа. Зашто? Постоји и друга страна ове приче, господине министре. С обзиром да је велики број наше деце која су ученици ове школе, у случају да неко од те деце буде имао намеру да се врати, ако могу тако рећи, у наш образовни систем, сада су тачно уређени и одређени нивои завршетка унутар школе, тако да ту неће бити одређених проблема, јер у неким претходним ситуацијама они су морали да полажу неке додатне испите. Поготово ми је драго што је овај закон део ових стратешких односа између нас и Француске Републике. Желим да Вам честитам на томе. Није лако неку страну школу увести у систем на начин да може служити интересима обеју земаља.

Ми смо већ предлагалии чисто да имате једну идеју да се направи средња школа, тада је била прича о Трећој гимназији која би имала програм на француском и српском језику, заједнички направљеном од стране два министарства и где би ученици који би похађали тај програм учења имали могућност да наставе учење у Француској школи.

На крају, желео бих да поменем Маракешки уговор за омогућавање приступа објављеним делима од стране лица која су слепа, слабовида и којима је онемогућено да користе штампане материјале. Мислим да је добро што смо и ми усвајамо овај споразум, из простог разлога што се деци може дати могућност да стекну квалитетније образовање, користећи одредбу овог споразума које су везане за могућност слободног коришћења књига које спадају под ауторска права, а ради њиховог бољег образовања и бољег услова живота.“