Најновије

Повезивање културе са свим сегментима друштва Посланичка група

Мирјана Драгаш, народна посланица и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о култури.

Култура није само игра, позориште, књижевност, музика, сликарство, то је и солидарност, хуманост, емпатија, то је социјална култура, међусобно поштовање, али и чување животне средине и свих културних вредности. Све више се истиче и потенцира та веза културе и хуманих односа и екологије које чине укупни космос човека у којем се живи. 

Поштовани председавајући, господине министре и господо посланици.

Данас када расправљамо о Предлогу измена и допуна Закона о култури  почећу од тога да је један од најважнијих стубова на којима почива свака држава у ствари њена економија, БДП који се оствари, капитал и нове вредности које смо својим радом произвели и остварили.

На другом пољу, у сфери надградње, налази се култура. Култура није само игра, позориште, књижевност, музика, сликарство, то је и солидарност, хуманост, емпатија, то је социјална култура, међусобно поштовање, али и чување животне средине и свих културних вредности. Све више се истиче и потенцира та веза културе и хуманих односа и екологије које чине укупни космос човека у којем се живи. 

Имам утисак да је Предлог закона о изменама и допунама Закона о култури узео у обзир и тај свеобухватни угао који утемељује дефиницију културе и субјеката који у њој функционишу у складу са свим оним што у другим областима рада треба да постигнемо и да остваримо, да бисмо средину у којој живимо у будућем времену направили бољом и квалитетнијом. Ако тако у ширем смислу посматрамо и схватимо културу, онда ће нам измене и допуне Закона о културу бити још значајније јер оне стварају управо основу за повезивање културе са свим сегментима друштва, као и све будуће везе и комуникације које ће се са културом везивати.

Предложене измене и допуне усклађене су са свим новим европским и међународним документима, што је наравно неопходно, са којима се и сами морамо усаглашавати да би били једна модерна напредна држава, независно од тога каква су нам темељна стремљења. Значи то чинимо себе ради и ради онога што смо у смислу културе као нација представљали у свим претходним временима у којима јесмо, у којима треба да будемо и у којима ћемо бити.

Имајући све ово у виду, као и стратегију одрживог урбаног развоја, било је неопходно, по мени, мењати актуелни Закон о култури на начин како је предложено. Предложеним изменама и допунама предвиђа се обавеза државе да обезбеди подршку културним активностима које подстичу развој културних потреба, промоцију активности, стваралаштва установама културе, дефинишу их, помажу и врше интерпретацију културног наслеђа и подстичу развој и садржаје програма, посебно за децу, што нам је изузетно важно.

Ту је дефинисано оно што су темељне, базичне установе културе, које се развијају систематски на посебан начин. Али, исто тако, овај Закон о култури утврђује и набраја субјекте у култури, који су у складу с тим и предмет регулације у закону. Своју позицију они су остварили програмима, облицима рада, богатим садржајима који својим квалитетом доприносе развоју укупне културе и уметности.

Измене и допуне Закона, по први пут јасно кажу који су то субјекти темељни, комплексни, чије трајање сеже у време почетка модерне српске државе и чији је допринос српској култури модерних времена континуиран и оверен, како то каже у самом предлогу закона, односно његовом образложењу.

Јасно је ту речено да су то, поновићу, Српска академија наука, која је установљена 1842. године, Матица српска 1826. године, Српска књижевна задруга 1892. године, затим Задужбина Илије Коларца 1929. године, која је Задужбина једног човека усмерена развијању културних делатности у српском народу. Али ту су још две задужбине, Доситејева и Вукова, које потврђују своју функцију и своју улогу управо у оживљавању и афирмацији дела оних који су у темељу модерне српске државе и модерне културе, језика, писма, писмености. Доситеја и Вука, чија су дела непроцењиво, трајно добро и на чијим порукама и основама сматрам да треба и надаље да се базира наш рад и развој. Утолико је значајно да овим елементима ми дајемо утемељење у будућим активностима које се у области културе морају сматрати приоритетним.

Овом приликом морамо да поновимо да буџетска издвајања за културу, како каже и само Министарство али и наша друштвена јавност, су мања од један посто укупног буџета и тај износ не може да задовољи све оне потребе које су део општег функционисања културног система на централном и локалном нивоу. Зато се предвиђа, што сматрам да је јако добро, прво годишња евиденција свих издвајања за културу, али и евиденција о свим активностима и програмима реализованим у оквиру плана развоја културе. 

На овај начин сматрам да ће тачно моћи да се зна шта је све на државном нивоу и у локалним срединама изведено, где и како и какав квалитет је остварен, колико је укупно средстава за то на свим нивоима издвојено управо са циљем да се средствима која се издвоје, обезбеде најквалитетнији и најбољи програми.

У сваком случају, имајући у виду на шта се све култура рефлектује, да је она читав наш живот, да је она јавност, да је она телевизија, да је она новина, да је она књига, мора се издвојити више, јер тиме нашу генерацију, време у којем живимо, остварујемо са свим оним вредним и квалитетним делима које имамо, препознајемо их у данашњем времену, али истовремено дајемо подстицај младим људима да њихово дело сутра буде забележено.  

Све ово упућује на то да убудуће мора бити боље и целовито праћена реализација програма, наменско оправдани трошкови и добијени квалитет. 

Очекујем, наравно, да на основу укупних, овако добијених оцена, издвајамо више средстава за културу, што сматрам да је један од посебних задатака Србије.

Најзад, рекла бих да је српски народ стари историјски народ који има богату баштину, али и врло развијено савремено стваралаштво. У том смислу, истичем да наше старе задужбине, цркве и манастири, чувају сведочанства богате културе с почетка настанка српске државе, 11, 12, 13. века и надаље, у време тзв. мрачног феудализма у Европи. Најсветлији пример је Мирослављево јеванђеље из 12. века, које је уписано у УНЕСКО-ву Књигу памћења. 

Укупну нашу покретну и непокретну баштину убудуће морамо у што већој мери и у целини идентификовати, обнављати и чувати од свих видова пиратерије, крађе и преотимања, што је последњих година, као што видимо, све чешћа пракса.

У том смислу, сматрам да је веома добро да се баштини посвећује одговарајућа пажња, као и свим облицима иновативних технологија које се примењују у култури, дигитализација, микрофилмовање, јер она остају трајна сведочанства чији је који историјски споменик, када је настао, ком народу припада, и да се то у прекрајању историје, не може понављати.

Најзад, када се све ово има у виду, мора се рећи да су измене и допуне Закона биле неопходне, да су добродошле и да ће обезбедити бољу уређеност ове области, као и бољу транспарентност програма, квалитета, садржаја, финансијских трошкова и ефеката, и у том смислу бољу и развијенију културу, културно стваралаштво и позицију уметника који је стварају.

Дакле, ове промене зато и подржавамо. 

Осврнућу се кратко и на други закон који је понуђен за данашњу расправу, Предлог закона о архивској грађи и архивској делатности.

Архиви су установе заштите које чувају и обрађују архивску грађу, документа о раду низа институција које су историјско сведочанство времена када су оне настале. Зато су архиви наше посебно национално благо, што је повезано и са претходним законима о култури, али, нажалост, као што смо видели, ми се према њима нисмо тако односили и зато имамо стање какво је данас.

Зато сматрамо, као посланичка група СПС, да је овај закон потпуно оправдан, добродошао и штета је што није много раније установљен и донет. 

Ово је доказ како се односимо према историјским документима који су сведочанство о нашем раду и о једном времену. И зато можемо рећи – најзад овакав закон. Добро је што је Министарство културе ово препознало као веома значајно питање.

Када је реч о Закону којим се потврђује Споразум државе Србије и Владе Руске Федерације о предаји Петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља, истаћи ћу му потпуну подршку, у смислу непроцењиве вредности и значаја Мирослављевог јеванђеља као дела светске баштине, а која припада само српском народу. Хвала вам.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.