Сачувати културну баштину од заборава и од уништавања Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о сету закона из области  културе

Богати културним наслеђем, имамо разлог за историјски понос. Обавеза свих нас је да сачувамо  и у наслеђе оставимо за наше будуће генерације све оно што су нам преци оставили у аманет.

Уважени председавајући, поштовани министре са сарадницима, драге колеге народни посланици и грађани Србије, пред нама су данас пре свега измене кровног Закона о култури, али и Закона о архивској грађи, као и за српску историју и културу веома важан споразум којим се Србији враћа 166. страна Мирослављевог јеванђеља, најстаријег споменика српско-словенске писмености из 12. века.

Када је у питању Закон о култури и измене које се предлажу, важно је рећи да је мисија овог правног акта значајна за очување наше историје и нашег културног идентитета за културни развој и афирмацију мултикултуралног друштва какво је наше, пре свега. За мене посебан значај има онај сегмент закона који утврђује општи, за мене је то државни интерес у области културе, који подразумева како стварања услова за културни развој, тако и стварање услова за очување и валоризацију наше вредне културне баштине, наших вредних покретних и непокретних културних добара.

Ми смо као народ нашим вредним културним наслеђем старим више од осам векова дали један огроман допринос светској култури. Овде посебно мислим на наше манастире и цркве, пре свега, грађене још у време Немањића од којих су оне највредније постале део светске културне баштине и налазе се под заштитом Унеска, Студеница, Грачаница, Стари Рас са Сопоћанима, Пећка патријаршија, Високи Дечани и да не набрајам. 

Важно културно наслеђе које сведочи о нашем постојању и вековном трајању на овим просторима и колико је важно говори нажалост чињеница да данас на једном делу територије наше државе, на Косову и Метохији, без милости и поштовања се уништавају наше највредније светиње, и то баш оне које су део светске културне баштине и које је свет вредновао као наслеђе вредно за читаво човечанство. Нажалост, изгледа да нема заштите од оних који су се осмелили да скидају крстове са наших светиња, да пале манастире и цркве, да спаљују иконе и вредне књиге. О чему се ради заправо? Ради се о крађи и кривотворењу историје, пре свега. Они мисле да ће спаљивањем или отимањем наших светиња спалити и нашу историју и културу, као што су некада давно мислили да ће спаљивањем моштију Светог Саве уништити његов култ у српском народу. То се свакако није догодило.

Данас је на сцени отимање наших светиња и то пре свега раде они који би крађом наше историје да дођу до неке своје. Није први пут да се ревизијом наше историје покушава створити нека своја, условно речено. Мислила сам да је највећи пораз који човек може да доживи заправо да дође у Пешку патријаршију и види је окружену неком бодљикавом жицом, а онда у мирнодопским условима неко је себи дозволио луксуз да невидљиву бодљикаву жицу плете око манастира Острог, манастира Мораче, манастира Светог Петра Цетињског, без разлике.

Евидентна је, и дозволићу себи луксуз да кажем, синхронизована већ деценијама уназад потреба појединаца да историју прилагоде себи. Ти мали безмало безвредни људи, под притиском сопственог комплекса, бесомучно отимају пре свега идентитет српског народа, и то примарно кроз отимање српске културне баштине. Дозволили су себи да велике попут Николе Тесле, Његоша, Милутина Миланковића, Доситеја Обрадовића, и да не набрајам, трајало би, присвоје искључиво због потребе да и сами присвајајући њих стекну неку вредност. У том смислу и Србија свакако има своје пропусте.

Овај Закон о култури тим пре оставља утисак да је дошло до отрежњења чињеницом да се први пут у закону, а безмало у друштву коме припада нашла и Задужбина Доситеја Обрадовића. Ја о томе нећу говорити детаљно, пре свега зато јер је оснивач Задужбине моја драга и уважена колегиница Мира Драгаш, овлашћени представник СПС у овом претресу, и детаљно је говорила о важности једне овакве задужбине и о важности овог потеза који је задужбину уврстио у закон. 

Други закон, Закон о архивској грађи, такође је потврда да је Министарство културе напокон препознало важност архива као вредне историјске грађе. Актуелни моменат нас и те како учи да од будућих могућих отимача треба заштитити пре свега историју, а њу чини и културна баштина о којој говоримо, без разлике да ли се ради о верским објектима старим по неколико векова или о писаним документима какво је Мирослављево јеванђеље које се после 180 година комплетира и напокон ће бити комплетно. 

Подсетићу да је Мирослављево јеванђеље најстарији сачувани српски оригинални документ писан на старословенском језику. Овај документ осим за нас Србе има непроцењиву вредност и за читаво човечанство јер је овај документ Унеско 2005. године уврстио у библиотеку „Памћење света“, чиме је постало један од 120 највреднијих добара које је створило човечанство. 

Имамо разлог за историјски понос, али нас он и обавезује да и Мирослављево јеванђеље и другу баштину сачувамо и од заборава и од уништавања. Зато ја мислим да је за овај скупштински сазив ово заиста један посебан дан у коме смо препознали све оно што су недостаци, унапредићемо кроз доношење ових закона који ће вероватно, као и сви закони који су донети, морати у неком тренутку да буде и побољшан и прилагођен моменту, али свакако чинимо историјски подвиг и враћамо дуг нашој прошлости и нашим светим прецима.

Желим да верујем да је ово највећи корак, али први корак ка свему ономе што је обавеза коју морамо као актуелна генерација оставити будућим генерацијама и ту се са колегама потпуно слажем, морамо у наслеђе оставити и оно што је наше чињење, али и сачувати све оно што су нам преци оставили у аманет, без разлике чија је амбиција да то од нас отме. Трајала би дискусија уколико бисмо се бавили појединачним потребама било кога и немам никакав проблем са тим да све оно што јесте културна баштина и сматра се светском културном баштином свако има право да својата, али не и да отима. Огромна је разлика између ове две категорије. 

У том смислу, заиста на задовољство свих мојих колега, посланичка група СПС ће без дилеме подржати у дану за гласање сва три предложена закона. 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.