Најновије

Душан Бајатовић за Политику: Прикључак на гас биће знатно јефтинији Вести

„Србијагас” активно ради на ширењу гасне мреже по целој Србији, а очекује се да ће до 2022. Београд бити 100 одсто гасификован

Ширењем гасне мреже, на којој тренутно има тек око 250.000 потрошача гаса, наша земља би, с једне стране, решила проблем загађења ваздуха, које је веома важна тема последњих месеци, а с друге, овај вид грејања, уз сав комфор који пружа, био би јефтинији од грејања на ТА пећи (и под условом да се пуне само ноћу када је струја четири пута јефтинија), каже у разговору за Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

– Предуслов да се знатније повећа број оних који ће трошити гас у својим домаћинствима је нижа цена прикључка. Са садашњих 120.000 динара, колико примера ради кошта у Београду, на око 650 евра, што је за индивидуалне потрошаче изузетно важна и велика уштеда – каже Бајатовић.

Истиче да „Србијагас” активно ради на ширењу гасне мреже по целој Србији и да очекује да ће до 2022. Београд бити 100 одсто гасификован. У овом часу у Београду има свега 30.000 прикључених, а потенцијал је десет пута већи, односно може се прикључити 311.000 потрошача.

У Новом Саду је 65.000 гасификованих потрошача, а потенцијали су много већи јер се гасна мрежа шири и гас може да дође до сваког домаћинства.

– Да би се то догодило потребна је подршка локалних самоуправа, да се одрекну такса које наплаћују, а које готово дуплирају цене прикључка, па примера ради, с таксама прикључак кошта 200.000 динара, скоро дупло више него што би му цена била да ових намета нема – објашњава Бајатовић.

Разлог више да се озбиљно размишља о смањењу трошкова за увођење гаса је и у томе да он буде енергент будућности којим решавамо и питање екологије, а ту је и чињеница да ће по завршетку „Турског тока” преко Бугарске наша земља имати сигурно и стално снабдевање гасом.

– Осим тога, гас ће у Србију моћи да стиже и из Румуније, преко Хоргоша из гасовода „Северни ток”, што је додатна сигурност да сви они који уведу овај енергент у своје куће не треба да брину да ли ће га бити довољно. Чим гас долази из више праваца, сигурност снабдевања је загарантована – каже Бајатовић.

Истиче да је ширење гасне мреже по Србији важно и за индустријске потрошаче, који су прошле године потрошњу гаса повећали за 30 одсто.

– Осим тога, сваки нови инвеститор који долази у Србију инсистира на инфраструктури, комуналним услугама и да има гаса. Зато се ужурбано ради на гасификацији и југа и истока Србије. Завршена је у пожаревачком округу, завршава се у лозничком крају, а највећи део посла завршен је и у Ваљеву и Смедереву – објашњава први човек „Србијагаса”.

Додаје да је само у гасификацију лозничког краја уложено око 170 милиона евра. У плану је ширење мреже ка Рашкој, Тутину, Новом Пазару и источној Србији. Завршен је посао на Златибору, Копаонику и, што је најважније, пројекат гасификације већ постоји за сваког потенцијалног потрошача.

Овај посао, како додаје Бајатовић, у великој мери би утицао и на раст БДП-а.

Истиче да ни опрема која је потребна да би се гас увео у домаћинства више није скупа као некада и да се компјутер који показује потрошњу овог енергента сада купује за 10 до 12 евра.

Упитан одакле тврдње да су топлане загађивачи ваздуха, Бајатовић каже да је то политичка пропаганда оних који их пласирају.

– Нема речи да су топлане загађивачи. Готово 100 одсто топлана користи гас, који је свуда еколошки енергент. Топлане чак ни на залихама немају мазута, који може да утиче на загађење, већ за грејање користе гас. Друга прича су термоелектране. Али тврдим да највеће загађење не потиче ни од термоелектрана, већ од индивидуалних ложишта и аутомобила, што је проблем који треба хитно решити – каже генерални директор „Србијагаса”.

Управо би ширењем гасне мреже и увођењем гаса у домаћинства била смањена емисија штетних гасова из индивидуалних ложишта и тиме би Србија решила овај проблем и то дугорочно, закључује Бајатовић.

Инсталирање на рате

Душан Бајатовић каже да ће сви они који одлуче да уведу гас у своја домаћинства трошкове плаћати кроз рачуне за гас у наредних три до пет година, како би им трошак лакше пао. За то је неопходно да се „Србијагас” одрекне дела својих прихода, али да исто ураде и локалне самоуправе кроз одрицања од наплате такса које су високе, па да се тако стимулишу сви они који би да се греју на гас, што значи – без обавеза ложења, избацивања пепела, куповине угља, дрва или трошења струје за грејање.

Извор: Политика

16

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.