Јосип Броз, народни посланик Посланичке групе Социјалистичке партије Србије, на Двадесетом ванредном заседању Народне скупштине, говорио је о Предлогу одлуке о одузимању својства добара у општој употреби делу железничке инфраструктуре

Поштовани председавајући, поштована госпођо министар са сарадницима, у оквиру данашње расправе о групи закона из области инфраструктуре, ја ћу се осврнути на Предлог одлуке о одузимању својства добра и опште употребе дела железничке инфраструктуре.

У питању је одлука којом ће се дефинитивно променити намена катастарских парцела на којима су до сада 22 пруге, које се више деценија не користе. Нормално, пруге су грађане у време старе Југославије, чак је и фабрика вагона направљена, јер велики гиганти су једино железничким саобраћајем могли да транспортују своје производе. Данас је то смањено, нема тога више, републике су посебне и нормално је да то земљиште треба искористити и привести другим наменама и да би се користило за нешто потребније, него што су у овом тренутку бивше пруге.

Да подсетимо да је Србија прву пругу добила још у 19. веку, тачније 1884. године, када је пуштена у саобраћај пруга Београд – Ниш. У току 20. века у Србији је изграђено преко 3.700 километара пруга. Србија је била и велико железничко чвориште Европе и међународним возним линијама.

Унутрашњи железнички саобраћај је био изузетно развијен, редовним железничким саобраћајем били су повезани велики центри, али и мања насеља. Нормално је да сада те потребе више нису такве и да треба то земљиште искористити, да се приведе некој другој намени. Све ово што се догађа је настало уништавањем великих гиганата и оних који су користили све ове пруге. Ван употребе је више од хиљаду километара железничких пруга у Србији.

Истакао бих да је железнички саобраћај мањи загађивач животне средине, нарочито на електрифицираним пругама, али је некако општи тренд да се окрећемо друмском саобраћају. Један број пруга, нормално је да се модернизује и то је добра ствар и требамо привести све пруге које су исплативе некој намени, да могу да се искористе.

Скренуо бих пажњу на део одлуке који се односи на локацију Топчидер и Титов „Плави воз“, који је својевремено био најмодерније опремљен воз у Европи. Велико интересовање у задње време је око туристичких ангажовања, међутим, све мање и мање се то организује. Не знам из којих разлога, али знам да је на пример за 29. новембар за одлазак у Ужице било преко 600 интересената, а воз може да прими око 100 грађана.

Из тих разлога сматрам да би се и локација, на којој је „Плави воз“ био са свим пратећим објектима, могла реафирмисати, преуредити и бити опет место са кога „Плави воз“ може да крене пут Ужичке републике или на неку другу дестинацију.

Подсећам да је и председник државе, недавно изјавио да има намеру да некога од ових руководиоца из несврстаних земаља прими у „Плавом возу“ и то је једна добра реклама, а мислим да би се то једном добром организацијом и некиммеђурепубличким договорима, могло решити, а не само да долазе за 25. мај, 4. мај, а велико је интересовање из свих република, значи то би се могло искористити и у туристичке сврхе. Хвала.