Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је као овлашћена представница о сету закона из области саобраћаја и инфраструктуре.

Замислите национални пројекат изградње комплеса за научне раднике, комплекс у коме, уз помоћ државе, научници имају свој радни простор, стамбене јединице у којима су уграђени њихови патенти. Србији су потребне идеје, нови модели становања, другачије животне навике.Сматрам да управо кроз ове пројекте можемо и морамо да постављамо стандарде у изградњи. Да ли је то за државу скупље, да, у погледу трошкова изградње, али је дугорочно вишеструка уштеда.

„Поштована министарка, поштовани сарадници из министарства, пред нама је 13 предлога различитих аката на дневном реду и, као овлашћена представница посланичке групе СПС, рећи ћу Вам да ћемо, као посланичка група, подржати све ове предлоге.

У овом првом делу расправе ја ћу се осврнути на неколико предлога закона и две одлуке које се тичу железничке инфраструктуре, док ће моје колеге, наравно, у наставку расправе дискутовати о осталим предлозима који су на дневном реду.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројеката изградње станова за припаднике снага безбедности усвојили смо још у мају 2018. године и тада истакли значај и одговорност коју припадници снага безбедности обављају, односно имају у самом систему безбедности и значај за безбедност читаве државе, као и лица која су у ранијим ратним дејствима дала значајни допринос безбедности и да они заслужују већу пажњу наше државе, а узимајући у обзир и то, а и сами сте поменули, да највећи број нерешених стамбених питања јесу питања запослених у државним органима, управо међу припадницима снага безбедности, што је негде око 19.000.

Значај, одговорност посла које припадници снага безбедности обављају у погледу безбедности читаве државе, сложићемо се, да је немерљив. Политика националне безбедности спроводи се и кроз различите мере и активности које држава предузима ради постизања циљева, а овај пројекат реализацијом несумњиво доприноси јачању поверења у државу, управо оних који су у првом прстену система безбедности.

Изменама и допунама закона 2019. године проширили смо тај круг лица која могу остварити могућност на куповину стана под повољнијим условима, а то смо проширили на лица, односно борце, чланове домаћинстава палих бораца, ратне војне инвалиде и мирнодопске војне инвалиде. Неколико пута у овом дому, па и тада, указали смо на потребу да се прошири круг лица на запослене у здравству, у просвети, научној заједници.

Данашње измене и допуне закона јесу техничке природе и тичу се повећања спратности објеката који се граде, али су добра прилика да се неке наше идеје овде и чују.

Миграторна кретања није могуће зауставити, али се државе кроз различите националне стратегије боре да људе, као базични ресурс, образују, стимулишу и задрже, али и да створе услове живота атрактивним и за живот странаца.

Актуелности климатских промена и загађења, као и тенденције у савременој грађевини морају бити водиља у изградњи, а ту је улога државе, сложићемо се, најважнија.

Сматрам да управо кроз ове пројекте можемо и морамо да постављамо стандарде у изградње. Да ли је то за државу скупље? Да, јесте, у погледу трошкова саме изградње, али је дугорочно вишеструка уштеда.

Овај пројекат и слични пројекти од националног значаја могу да нам дају шансу да поставимо неке нове услове, упослимо не само домаћу грађевинску индустрију, већ и научно-технолошку заједницу, наше институте, технолошке паркове, мотивишући их да своје технолошке иновације користе и примене.

Србији су потребне нове идеје, неки нови модели становања, односно другачије животне навике. Неке од навика које се данас промовишу у свету ми смо имали пре неких ратних и трагичних времена и ово је једна од прилика да им се вратимо, али и да наставимо да мењамо свест и тежимо једном уређеном и хуманом друштву.

Замислите национални пројекат изградње комплекса за научне раднике, нпр. комплекса у коме уз помоћ државе научници имају и свој радни простор, имају стамбене јединице у којима су уграђени неки њихови патенти. Мислим да би то било нешто о чему треба да се размишља.

Потребна су нам, као што сам рекла, хуманија насеља, прилагођена савременом свету, савременом начину размишљања и држава као највећи инвеститор може да буде стратег и пример у овој области.

Пред нама су данас и предлози две одлуке о одузимању својства добра у општој употреби дела железничке инфраструктуре, укупне дужине 1.030 километара. Доношење ових одлука и сличних јесте у надлежности Републике Србије, јер Закон о железници прописује да Народна скупштина доноси стратегију развоја железнице, али доноси одлуке о општој употреби железнице, односно железничке инфраструктуре.

Укупна дужина пруга на територији Републике Србије, укључујући пруге територије КиМ је 285, 881 километар, односно 3.724 километра. Железничка мрежа, као и свака друга инфраструктурна мрежа захтева одржавање, а то свакако подразумева и њено коришћење. Јасно је да поједини делови мреже, без обзира на економску исплативост морају постојати. Тичу се неких националних, регионалних или локалних интереса појединих области, али морамо бити свесни да уколико желимо квалитетну и безбедну интероперабилну железницу, у њу морамо да улажемо.

Иако железнички саобраћај има бројне економске и еколошке предности у односу на друге видове саобраћаја, већу ефикасност масовног превоза и путника и робе, морамо бити и рационални.

Када су у питању издвајања из буџета за инфраструктурне пројекте, сложићемо се да нема пуно места сентименталности. Ипак, постоје неке железничке линије или локације чије би очување могло имати и туристички и историјски значај, самим тим и економски, као што је „Плави воз“ о чему ће нешто касније говорити мој колега Јошка Броз.

Рационализација саме железница о којој данас расправљамо, која подразумева, као што сам рекла укидање железничке пруге у дужни од 1.000 километара, резултат јесте разговора са јединицама локалних самоуправа на чијој територији се ове пруге налазе. Још од шездесетих и седамдесетих година прошлог века је на одређеним пругама железнички саобраћај обустављен и извршена демонтажа пруга због потпуне техничке непоузданости, односно небезбедности и непостојања економског интереса улагања у њихово одржавање.

Од предложених пруга велики број железничких колосека је демонтиран дужи низ година и на бројним пругама саобраћај обустављен деценијама уназад. Зарад јавности, навела бих неке од примера, то је пруга Бечеј–Врбас, дужине од 37,5 километара, чији је путнички саобраћај обустављен 1978. године, Жабаљ–Бечеј, 1978. године, Зрењанин-Житиште дужине 15 километара. Ова пруга је затворена за саобраћај 1969. године, Јасеново са границом Румуније 1966. године, Младеновац–Лајковац нпр. пруга узаног колосека дужине 75 километара, затворена је за саобраћај 1982. године и демонтирана.

Да ли треба да се поносимо овим? Наравно да не. Али, реалност нас тера да постојећу мрежу рационализујемо и како би рекли, препакујемо улагања, а земљиште које је у употреби, железници уступимо за друге садржаје и извршимо неки вид пренамене.

Ове две одлуке којима се одузимају својства добра у општој употреби, дела железничке инфраструктуре са списком објеката и катастарских парцела по катастарским општинама није резултат хира већ разговора, разматрања и процена локалних регионалних интереса, односно стања на терену.

Инфраструктура „Железнице Србије“ у сарадњи са министарством је током претходних година, колико смо схватили, обавила низ консултација и разговора. Схваћено је да заправо рационализација мора да се изврши. Само за трошкове пореза нпр. накнаде за грађевинско земљиште, комуналне таксе и накнаде за заштиту и унапређење животне средине и друго јавно предузеће инфраструктуре железнице, уштедеће на годишњем нивоу око 30 милиона.

Морамо да будемо реални када су у питању интереси локалних самоуправа. На основу ових одлука мрежа ће се смањити. Процес укидања линија и враћања земљишта држави даће се на располагање, као што сам рекла, за друге садржаје. По доношењу ових одлука, предвиђено је да се овом новином и уштедом новчаних издатака располаже на начин развоја других инфраструктурних пројеката и ту би изнела као пример, мислим позитиван, да поједине линије, односно поједини правци ће бити искоришћени за изградњу зелене бициклистичке стазе, као што су пруге Беочин–Петроварадин, односно пруга Сомбор–Бачки Брег, локалне самоуправе могу у складу, наравно са својим потребама да имају и другачије заједничке инфраструктурне пројекте, што би требало да буде и суштина ових одлука.

Осврнула бих се и на Предлог закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.

На основу досадашњих искустава у реализацији свих ових пројеката, долазило је до кочења, односно успоравања почетка реализације пре уопште издавања потребних дозвола. Кашњења су имала за последицу не само кашњење радова, већ и економске последице, као што су плаћање накнада односно пенали за неискоришћена средства из кредита.

С обзиром да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у плану, као што сте и рекли, имапочетак реализације нових инфраструктурних пројеката у вредности од пет милијарди евра улагања. Процена је да је за почетак изградње и реконструкције потребно донети овај закон, како би се омогућила бржа и једноставнија реализација пројекта.

То су пројекти од значаја за Републику Србију и то у путну и железничку инфраструктуру, уз изградњу нових државних путева. Планирана је реконструкција и рехабилитација јавних путева у дужини од 5.000 километара ради побољшања постојеће путне мреже, као и реконструкција и рехабилитација јавне железничке инфраструктуре, ради побољшања квалитета исте.

Дакле, овим законом врши се одређивање пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката који су од посебног значаја за Републику Србију, уређује се утврђивање јавног интереса за потпуну и непотпуну експропријацију, привремено заузимање непокретности за изградњу и реконструкцију тих линијских инфраструктурних објеката. Врши се одређивање корисника експропријације, посебни поступак, финансијска средства за саму реализацију. Заправо предлогом овог закона прописано је и ко може бити странка у управном поступку експропријације, као и поступање надлежног органа након добијања предлога за експропријацију.

Прописан је и поступак по жалби због ћутања администрације у поступку експропријације, као и могућност покретања управног спора по донетом решењу о жалби из овог члана.

Прописано је и да се по правоснажности решења о експропријацији стичу услови за покретање поступка за споразумно одређивање накнаде за непокретност, у складу са одредбама закона којим се уређује експропријација, као и орган који врши процену тржишне вредности овог земљишта. Заправо, овај закон за циљ има увођење прецизнијих процедура, заштиту свих страна у процесу и ефикасније и једноставније поступке при реализацији свих инфраструктурних пројеката од националног значаја у будућности.

Као што сам рекла, ми ћемо подржати све ове предлоге који су данас на дневном реду, а о једном потпуно новом акту, а то је Закон о хидрографској делатности, као измене и допуне Закона о ваздушном саобраћају, о пловидби, лукама на унутрашњем водама, говориће нешто касније моје колеге.“