Др Весна Ивковић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама и Предлогу Закона о хидрографској делатности

Проширење Луке Смедерево и изградња новог терминала, омогућиће да овај део Србије буде важно чвориште када је реч о овој врсти теретног саобраћаја и пожељна туристичка дестинација.

Поштовани председавајући, поштована министарко са сарадницима, данас ћу говорити о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, како је и најавила моја уважена колегиница, Стефана Миладиновић, и овлашћена представница посланичке групе.

Унутрашњи пловни путеви, реке и језера представљају природно богатство наше земље. Постоје и они настали делом људских руку, канали, пратећи објекти. Сви заједно имају вишеструки значај, јер су део саобраћајне и транспортне инфраструктуре, као и део туристичке понуде, а могу бити и значајан фактор подизања нивоа запослености путем активирања одређених инвестиционих пројеката.

Стварањем ефикасног, одрживог, стандардизованог и еколошки прихватљивог система унутрашњих пловних путева, користи ће имати и становништво и привреда у домаћим и међународним оквирима.

Влада и Министарство грађевине, саобраћаја, инфраструктуре, схватили су важност ове гране саобраћаја и 2015. године усвојена је Стратегија развоја водног саобраћаја за период до 2025. године.

Посебно место у развоју водног саобраћаја има Дунав, наша највећа међународна река, која протиче кроз Србију дужином од 588 километара и увек је представљала значајан ток уз коју су настале и најстарије европске цивилизације.

Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре има два нова пројекта на реци Дунав, који ће Србију до 2021. године вратити међу три водеће земље Подунавља и направити је лидером по питању водног транспорта и роба и путника, што је Србија крајем 80-их и била. Тада смо на Дунаву имали Белу флоту.

Овај план је веома амбициозан и враћа у живот наш водни саобраћај који је, сви знамо, после 2000. године, услед лоших приватизација, замро.

Чињеница да водни транспорт чини око 10% укупног транспорта у Србији у односу на 15% колико је то у ЕУ, јасно показује да нисмо искористили предуслове, природне ресурсе које имамо, захваљујући одличном географском положају, а пре свега 588 километара дугом току Дунава кроз Србију.

Речне луке као главна чворишта у транспортној мрежи земље у којима се повезују водни и копнени путеви требало би да буду један од најважнијих фактора развоја привреде не само Србије, већ и целог региона.

Вратићу се због њихове стратешке важности на она два поменута пројекта Министарства. Један од тих пројеката је изградња нове луке у Београду, код Пупиновог моста, која би требало да буде једна од главних лука на Дунаву, а други, за Смедеревце много важнији, јесте пројекат изградње новог терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево.

Ресорно министарство је до данас већ спровело поступак израде комплетне техничке документације за изградњу терминала, успешно спровело финансијско-техничке преговоре са Европском инвестиционом банком о финансирању пројекта, те ће се предложеним изменама и допунама овог закона омогућити да се настави реализација последње фазе овог стратешки важног пројекта, како за мој родни град Смедерево, тако и за Републику Србију у задатим роковима.

Усвајањем овог Предлога закона омогућиће се убрзана реализација не само овог, већ и осталих планираних капиталних пројеката, улагања у изградњи лука у Србији.

Када је реч о Луци Смедерево, која се налази у индустријској зони у Смедереву, основни циљ је да нови терминал омогући претовар разних врста тзв. расутог и генералног терета, који генерише привреда која се налази у залеђу те луке, како Подунавски, тако и Браничевски и Јужнобанатски округ.

Ово проширење Луке Смедерево и изградња новог терминала задовољиће све веће потребе производње за рудним сировинама, нарочито Железаре Смедерево, јер садашња структура луке не може одговорити на све захтеве које индустрија намеће.

Радови обухватају санацију постојећег лучног подручја и пристаништа, као и изградњу новог дела луке, изградњу приступних саобраћајница и припадајуће инфраструктуре.

Наиме, изградњом нове транспортне пруге у Смедереву, која је у завршној фази изградње, повезује се лука са индустријском зоном и железничким Коридором 10, што све заједно чини један веома важан стратешки значај за тај део Србије. И не само то. За Смедеревце је од великог значаја измештање пруге у Смедереву из центра града испред тврђаве, што ће омогућити да Смедеревска тврђава, једна од највећих тврђава у 15. веку, буде стављена под заштиту УНЕСКА. На тај начин Смедерево неће бити само град гвожђа и грожђа, мисли се на индустрију и виноградарство, већ и град туризма.

Између осталог, Смедерево се уз остале градове на обали Дунава налази у пројекту „Пробуди Дунав“. Овим пројектом који је покренула 2017. године Агенција за управљање лукама у сарадњи са развојним програмом УН, промовише се природно и културно наслеђе ових градова, као и огроман потенцијал који се отвара развојем водног саобраћаја и туризма, а туристички пристан у Смедереву спремно чека туристе.

Нова лука, транспортна пруга и уређење пратеће инфраструктуре омогућиће да овај део Србије, а посебно град Смедерево, некадашња српска престоница, буде веома важно чвориште када је реч о овој врсти теретног саобраћаја, као и веома важна и пожељна туристичка дестинација на мапи Србије, а за грађане Смедерева један бољи и квалитетнији живот.

Предлогом закона о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама подићи ће се ниво квалитета услуга које се пружају од стране лучких оператера, као укупна конкурентност лучког система Републике Србије.

Циљ предложених измена и допуна Закона је да изједначи правни положај и надлежности органа и организација који су Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама успостављени у односу на реализацију капиталних пројеката улагања у изградњу лучке инфраструктуре, пројектовање, изградња и одржавање лучке инфраструктуре, као и додела лучке концесије за изградњу лучке супраструктуре.

Законским одредбама Министарство је инвеститор на капиталним пројектима улагања у изградњу лучке инфраструктуре, али јавила се потреба за изједначавање положаја и надлежности Министарства када је у питању спровођење поступака доделе лучких концесија, која је постојећим законским решењем у надлежности Агенције за управљање лукама.

Постојећи административни капацитети агенције представљају ограничавајући фактор за брзо преузимање мера потребних за реализацију радњи које претходе вођењу поступака доделе лучке концесије, као и само спровођење поступака доделе концесије. Агенција до данас није спровела ниједан поступак доделе исте.

Постојећим законом нема прописаног критеријума, те је постојала могућност за арбитражно одлучивање надлежних органа и организација, као у проширивању лучког подручја, тако и у додели лучке концесије.

Предлогом закона уводи се минимални ниво рентабилности лучких услуга, као критеријум који ће се користити приликом економско – финанцијског и техничког оправдања захтева за проширење лучког подручја, као и за доделу концесије и то у оним случајевима када се предлаже пружање исте врсте лучких услуга везаних за исту врсту терета од стране више лучких оператера унутар једне луке.

Министарство може ограничити број лучких оператера који могу да пружају одређену лучку услугу у једној луци у складу са одредбама овог закона ако нема расположивог лучког земљишта у саставу лучког подручја на коме се може обављати лучка услуга под условом да је лучко земљиште неопходно за пружању исте.

Непостојање ограничења може да утиче на безбедан рад и заштиту животне средине у оквиру лучког подручја.

Предлогом закона се прецизирају поједини аспекти уговора о обављању лучке делатности у смислу прецизирања да се уговори о закупу, односно заснивању права службености грађана припремају као посебни анекси који су саставни део Уговора о обављању лучке делатности.

Предлогом закона се предлаже и укидање дозволе за укрцавање као посебног документа за укрцавање страних држављана као чланова посаде домаћих бродова.

Као члан посаде на броду може да се укрца само лице које има бродарску књижицу. Бродарска књижица је исправа којом се доказује оспособљеност за вршење послова на броду члана посаде, здравствено стање, својство у коме је члан посаде укрцан на брод, као и трајање запослења на броду.

Страном држављанину се издаје бродарска књижица ако су испуњени услови уређени подзаконским актом који прописује надлежни министар.

Институт за дозволу за укрцавање је укинут у државама чланицама ЕУ, као и у дунавским прибрежним државама, те је Србија остала једина држава која захтева посебну врсту докумената за стране држављане који желе да раде на домаћим бродовима.

Предлогом закона Влада, на предлог надлежног министарства, утврђује лучко подручје за сваку луку, односно пристаниште у складу са стратегијом и документима просторног и урбанистичког планирања и планским документима који се односе на управљање водама.

Предложеним изменама накнаде за коришћење лука и пристаништа биће уређене којим се уређују накнаде за коришћење јавних добара, осим накнаде за оперативну употребу луке, односно пристаништа као добра у општој употреби која је уређена овим законом.

С обзиром да су предложене измене и допуне овог закона суштински побољшале постојећи закон, као и допринеле већој правној сигурности инвеститора и да ће несумњиво имати ефекат на бољи живот грађана Смедерева, града чији сам ја представник у овом високом дому, у дану за гласање гласаћу за овај закон, као посланичка група СПС.

Реч, две о Предлогу закона о хидрографској делатности. Хидрографија се бави мерењем и описом физичких карактеристика река и језера, као и предвиђањем њихових промена током времена, пре свега у циљу безбедне пловидбе и подршке свим осталим пловидбеним активностима, укључујући и економски развој, безбедност, научна истраживања и заштиту животне средине.

Предлог закона о хидрографској делатности има за циљ да се уреди правни оквир за обављање хидрографске делатности. До данас хидрографска делатност није била уређена посебном законском регулативом, већ су хидрографски и топографски премери на унутрашњим водним путевима прикупљањем података из хидрографије, картографије, пловидбе, геологије речног дна, израда, издавање и одржавање пловидбених карата и публикација, били регулисани другим прописима.

И за овај закон ћемо у дану за гласање гласати. Хвала