Најновије

Конкуретна пољопривреда као дефинисани циљ Посланичка група

Проф. др СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ говорила је о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат за конкурентну пољопривреду) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.

Свака инвестиција у наш аграр је драгоцена, не само за овај сектор, већ и за укупан привредни развој наше земље и њену економију. Пољопривреда је једина грана привреде у нашој земљи која дуги низ година обезбеђује суфицит у спољно-трговинској размени.

„Поштовани потпредседниче, господине министре са сарадницима, уважени народни посланици, пред нама је сет изузетно важних финансијских закона. Уз пуно уважавање и подршку свим предложеним законима који су тема парламентарне дебате данашњег скупштинског заседања, ја желим посебно да се осврнем на предлог закона којим се потврђује Споразум о зајму, пројекат за конкурентну пољопривреду између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.

Сматрам да је предлог овог закона изузетно важан зато што његово усвајање заправо значи нова финансијска средства за развој и унапређење пољопривреде наше земље. Наиме, како смо чули из образложења представника предлагача овог закона ради се о средствима у износу од око 46 милиона евра која се планирају инвестирати у више различитих програма у области пољопривреде, међу којима је посебно важан програм унапређења производних и предузетничких капацитета малих и средњих пољопривредних произвођача.

Зашто сматрам да је предлог овог закона посебно важан? Зато што свака инвестиција и сваки динар уложен у наш аграр је драгоцен, не само за овај сектор, већ и за укупан привредни развој наше земље и њену економију. Да је то тако говоре, између осталог подаци о учешћу наших пољопривредних и прехрамбених производа у укупној спољно-трговинској размени Републике Србије. Према њима просечно годишње учешће ових производа у последњих пет година било је 20% у извозу и око 7,8% у укупном увозу.

Уз то подсетићу Вас да је пољопривреда једина грана привреде у нашој земљи која дуги низ година обезбеђује суфицит у спољно-трговинској размени, а просечан годишњи суфицит за протекли петогодишњи период износио је милијарду и 200 милиона евра. Наведени подаци нема сумње добри су показатељи оправданости улагања, тј. да се сваки динар и сваки евро уложен у нашу пољопривреду вишеструко враћа кроз производњу пољопривредних и прехрамбених производа било оних намењених извозу, било оних који су потребни да се обезбедила прехрамбена сигурност наших грађана.

Ипак јасно је и да ресурси у нашој пољопривреди нису искоришћени онако како би могли и требало да буду у годинама пред нама. Управо због тога потребне су нам и нове инвестиције и нова улагања. У ту сврху уз већ расположива средства аграрног буџета, важна су и средства која се обезбеђују кроз повољне зајмове какав је управо и зајам о коме данас говоримо. Добро је што су у фокусу предлога споразума о зајму малих и средњи пољопривредни произвођачи, а они данас чине огромну већину регистрованих пољопривредних газдинстава у нашој земљи.

Тако према подацима Републичког завода за статистику из 2019. године у Србији је регистровано око 540.000 пољопривредних газдинстава, од којих њих 94,% има посед мањи од 10 ха. Иако имају мали и уситњен посед ова газдинства су та која данас генеришу више од 80% производа наше пољопривреде. Уз дугу традицију и искуство, вредне домаћине, плодно земљиште, добру климу, развијену научну и стручну базу за имплементацију најсавременијих техничко-технолошких достигнућа у пољопривреди наше мале пољопривредне произвођаче прате и бројни проблеми који се, пре свега рефлектују на њихову недовољну конкурентност на тржишту.

С друге стране, добра пољопривредна пракса је потврдила да је ефикасан начин унапређења конкурентности пољопривредне производње подршка инвестицијама, у објекте и опрему, у нове засаде вишегодишњих култура, у сточни фонд, у мере за адаптацију на промењене климатске услове, као што су системи за наводњавање, у савремену механизацију и слично. Дакле, јасно је, нове инвестиције и већа улагања у снажну подршку државе, у том смислу, од пресудног су значаја за унапређење свих сегмената наше производње пољопривредних и прехрамбених производа. У томе је и важан корак ка постизању дефинисаног циља у само две речи – конкурентна пољопривреда.

Уз инвестиције уређење тржишта пољопривредних и прехрамбених производа било би и те како важно за будућност наше пољопривреде, јер подсетићу вас 2008. године потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању који је између осталог прописао кратак рок за припрему нашег аграра за готово потпуну либерализацију трговине овим производима. Тако да 2014. године када је ступио на снагу овај споразум наши пољопривредници нису били довољно спремни за отворену тржишну утакмицу са произвођачима из земаља ЕУ чија производња је између осталог и високо субвенционисана.

Морам да кажем и то да сматрам да српски аграр није довољно припремљен за такмичење са европским произвођачима и да су у том смислу изгубљене драгоцене године после 2000. године, тачније у периоду од 2000. до 2012. године.

Зато ми данас на нашем тржишту имамо велику понуду увезених пољопривредних и прехрамбених производа, као нпр. млека из Хрватске, меса из Аустрије, јабука из Италије, малина из Пољске и управо због тога, уз субвенционисање и кредитну подршку, уређење тржишта и пласман наших пољопривредних производа је од изузетне важности.

Морамо се заложити и за поштовање добре трговачке праксе, јер иако трговачки ланци се махом држе правила да 70% производа буде домаћег порекла, ипак наши мали и средњи пољопривредни произвођачи тешко улазе у ове системе и нелако се у тим системима позиционирају.

Уз то, посебан проблем за наше мале пољопривредне произвођаче је тај што често због недостатка обртних средстава за набавку репроматеријала, за обнову производње користе кредите или уговоре са тзв. организаторима производње и неретко се дешава да главни део профита не добију они, него трговци.

То су проблеми који ми морамо да решавамо, јер наши пољопривредни произвођачи за свој рад и труд морају да буду и адекватно награђени.

На крају, желим све нас овде, као озбиљне и одговорне људе који волимо своју земљу и желимо јој привредни, економски и сваки други успех и развој да подсетим на чувену реченицу – купујмо домаће.

У нашим вредним домаћинима, природним ресурсима је гарант непоновљивости мириса, укуса и боје наших пољопривредних производа, а наши врхунски научни и стручни кадрови на пољопривредним факултетима, институтима и лабораторијама су ту да са своје стране гарантују њихов квалитет и здравствену безбедност. И зато купујмо домаће пољопривредне и прехрамбене производе, јер на тај начин најбоље штитимо сопствене и интересе наше заједнице.

Због свега овога, посланичка група Социјалистичке партије Србије подржаће Предлог овог закона, као и све друге предложене законе који су на дневном реду данашњег скупштинског заседања, уверена да је то у најбољем интересу наших грађана.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.