Најновије

Медијски простор као простор утицаја Посланичка група

Стефана  Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије упутила је посланичко питање Министарству културе и информисања.

Главна улога медија је да праве и преносе вести. Политичке странке дефинишу и промовишу своје програмске циљеве, пласирају своје идеје и теже да уз помоћ медија допру до својих бирача.

„Поводом усаглашавања текста медијске стратегије и њеног усвајања претходне недеље, ја бих поставила питање Министарству културе и информисања.

Наиме, министар је током прошлонедељне седнице овде у Народној скупштини, одговарајући на дискусију мог уваженог колеге Ђорђа Милићевића, најавио и нову регулативу коју припрема Министарство управо у складу са овом предложеном усвојеном стратегијом.

Моје питање гласи – који ће све механизми бити гарант примене ове стратегије и да ли ће нови документи, осим остваривања слободе медија, заштите друштва, али и појединаца, дефинисати начин на који се обезбеђују права медија и штити независност уређивачке политике?

Медијска главна улога, односно главни задатак јесте да праве вести. Као што медији праве вести, ТВ и радио станице креирају програме, тако и политичке странке дефинишу, промовишу своје програмске циљеве, пласирају своје идеје и теже да заједно са медијима или уз помоћ медија допру до својих бирача.

Ево, ми смо сведоци да годинама уназад они који се позивају на медијски мрак у Србији своју основну улогу не остварују, чак ни у овом дому, чији је рад транспарентан, чији се рад преноси и уживо, они немају шта да кажу. Отуда и први разлог за бојкот.

Нападају медије да не преносе њихове активности, да нису довољно заступљени у емисијама политичког садржаја, а да при томе њихове поруке нису усаглашене, нису јасне, нити су они довољно креативни да понуде грађанима садржај. Осим што су против, а против је стање, против није ни политика, против није ни вест.

У последњих годину дана једну политичку активност имају, а то је фабриковање неистина, доводећи у заблуду и представнике медија, јер пренеће вас први, можда други, евентуално трећи пут, али не и сваки наредни, јер медији не преносе лажи, јер лажи нису вест. За њих је медијска слобода несметано мешање у уређивачку политику, и то не само јавних сервиса. Они би да уређују и приватне медије, комерцијалне телевизије, интернет портале, информативне програме, чак и временску прогнозу.

Јавни сервис има задатак да информише. Комерцијалне телевизије поред тога се боре и за рејтинг, као што се штампани медији боре за тираж, интернет портали боре за број прегледа. Значи, свако се бори за свој медијски простор и за простор утицаја.

Медији праве вести, а нажалост, део опозиције, уместо да прави програм, већ осам година безидејно лута, све и сваког оптужује за губитак власти, покушавајући себе да аболира за лош изборни резултат, што јесте други разлог бојкота. Њихово, благо речено, замерање или Калимеро, кукање јер их нема у емисијама, последица је изостанка политичке зрелости и самокритике. Па чак и најбољи главни и одговорни уредници, уредници политичких и информативних рубрика, па и новинари, нису у стању да испрате ко је ко, нити су у стању да кажу ко је у којој политичкој опцији, за почетак.

Од толиког броја политичких групација, количине личних сујета да сваки дан јавни сервис организује јавне ТВ дебате, не би могао све да их угости нити сваком од њих да угоди. Ни ми у Народној скупштини, у овом сазиву, нисмо били у стању да испратимо одређене колеге из других посланичких група. Преко ноћи једни су остављали друге, трећи куповали странке, па и без избора улазили у овај парламент. У таквој конфузној атмосфери, дисонантним тоновима и без политике, кривицу обавезно пребацују на друге, сада су им криви изгледа амбасадори. То на који начин један део опозиције, али неке њихове групације које би да се сврстају у политичке факторе, схвата слободу медија, то је њихов проблем.

Оно што изненађује јесте како поједини посланици европског парламента гледају на слободу медија. Обесхрабрује оно што је Тања Фајон у ауторском тексту НИН изнела као утисак. Она као део преговарачког тима Европског парламента не би смела себе да сврстава ни на једну страну, јер тиме урушава и свој ауторитет и преговарачки потенцијал.

Ја разумем да неке политичке опције могу бити мање или више драже, али симпатијама није место у овом процесу, можда у неком хотелском лобију. Ако се заиста залажу за објективно извештавање и слободу медија онда би морали да пођу од себе и да схвате да притисцима на медије чијим извештавањем нису задовољни управо нарушавају основне принципе на којима се слобода медија заснива.

То што Тања Фајон фаворизује једну страну, један део, мањи део опозиције доводи у питање колико је објективна уопште њена процена услова под којима ће се одржати наредни избори у Србији. Уместо да се бавимо регулисањем нових, модерних медија, њихових садржаја који имају већи и значајнији утицај, планетарно гледано, ми измишљамо медијски мрак у Србији у трећој деценији 21. века у којем је готово цело становништво на клику од информација. Нажалост, и од дезинформација, лажних вести и злоупотреба.

Надам се да ће медијска стратегија, између осталог, и сва пратећа документа бавити се и овим питањем.“

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.