Medijski prostor kao prostor uticaja Poslanička grupa

Stefana  Miladinović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije uputila je poslaničko pitanje Ministarstvu kulture i informisanja.

Glavna uloga medija je da prave i prenose vesti. Političke stranke definišu i promovišu svoje programske ciljeve, plasiraju svoje ideje i teže da uz pomoć medija dopru do svojih birača.

„Povodom usaglašavanja teksta medijske strategije i njenog usvajanja prethodne nedelje, ja bih postavila pitanje Ministarstvu kulture i informisanja.

Naime, ministar je tokom prošlonedeljne sednice ovde u Narodnoj skupštini, odgovarajući na diskusiju mog uvaženog kolege Đorđa Milićevića, najavio i novu regulativu koju priprema Ministarstvo upravo u skladu sa ovom predloženom usvojenom strategijom.

Moje pitanje glasi – koji će sve mehanizmi biti garant primene ove strategije i da li će novi dokumenti, osim ostvarivanja slobode medija, zaštite društva, ali i pojedinaca, definisati način na koji se obezbeđuju prava medija i štiti nezavisnost uređivačke politike?

Medijska glavna uloga, odnosno glavni zadatak jeste da prave vesti. Kao što mediji prave vesti, TV i radio stanice kreiraju programe, tako i političke stranke definišu, promovišu svoje programske ciljeve, plasiraju svoje ideje i teže da zajedno sa medijima ili uz pomoć medija dopru do svojih birača.

Evo, mi smo svedoci da godinama unazad oni koji se pozivaju na medijski mrak u Srbiji svoju osnovnu ulogu ne ostvaruju, čak ni u ovom domu, čiji je rad transparentan, čiji se rad prenosi i uživo, oni nemaju šta da kažu. Otuda i prvi razlog za bojkot.

Napadaju medije da ne prenose njihove aktivnosti, da nisu dovoljno zastupljeni u emisijama političkog sadržaja, a da pri tome njihove poruke nisu usaglašene, nisu jasne, niti su oni dovoljno kreativni da ponude građanima sadržaj. Osim što su protiv, a protiv je stanje, protiv nije ni politika, protiv nije ni vest.

U poslednjih godinu dana jednu političku aktivnost imaju, a to je fabrikovanje neistina, dovodeći u zabludu i predstavnike medija, jer preneće vas prvi, možda drugi, eventualno treći put, ali ne i svaki naredni, jer mediji ne prenose laži, jer laži nisu vest. Za njih je medijska sloboda nesmetano mešanje u uređivačku politiku, i to ne samo javnih servisa. Oni bi da uređuju i privatne medije, komercijalne televizije, internet portale, informativne programe, čak i vremensku prognozu.

Javni servis ima zadatak da informiše. Komercijalne televizije pored toga se bore i za rejting, kao što se štampani mediji bore za tiraž, internet portali bore za broj pregleda. Znači, svako se bori za svoj medijski prostor i za prostor uticaja.

Mediji prave vesti, a nažalost, deo opozicije, umesto da pravi program, već osam godina bezidejno luta, sve i svakog optužuje za gubitak vlasti, pokušavajući sebe da abolira za loš izborni rezultat, što jeste drugi razlog bojkota. Njihovo, blago rečeno, zameranje ili Kalimero, kukanje jer ih nema u emisijama, posledica je izostanka političke zrelosti i samokritike. Pa čak i najbolji glavni i odgovorni urednici, urednici političkih i informativnih rubrika, pa i novinari, nisu u stanju da isprate ko je ko, niti su u stanju da kažu ko je u kojoj političkoj opciji, za početak.

Od tolikog broja političkih grupacija, količine ličnih sujeta da svaki dan javni servis organizuje javne TV debate, ne bi mogao sve da ih ugosti niti svakom od njih da ugodi. Ni mi u Narodnoj skupštini, u ovom sazivu, nismo bili u stanju da ispratimo određene kolege iz drugih poslaničkih grupa. Preko noći jedni su ostavljali druge, treći kupovali stranke, pa i bez izbora ulazili u ovaj parlament. U takvoj konfuznoj atmosferi, disonantnim tonovima i bez politike, krivicu obavezno prebacuju na druge, sada su im krivi izgleda ambasadori. To na koji način jedan deo opozicije, ali neke njihove grupacije koje bi da se svrstaju u političke faktore, shvata slobodu medija, to je njihov problem.

Ono što iznenađuje jeste kako pojedini poslanici evropskog parlamenta gledaju na slobodu medija. Obeshrabruje ono što je Tanja Fajon u autorskom tekstu NIN iznela kao utisak. Ona kao deo pregovaračkog tima Evropskog parlamenta ne bi smela sebe da svrstava ni na jednu stranu, jer time urušava i svoj autoritet i pregovarački potencijal.

Ja razumem da neke političke opcije mogu biti manje ili više draže, ali simpatijama nije mesto u ovom procesu, možda u nekom hotelskom lobiju. Ako se zaista zalažu za objektivno izveštavanje i slobodu medija onda bi morali da pođu od sebe i da shvate da pritiscima na medije čijim izveštavanjem nisu zadovoljni upravo narušavaju osnovne principe na kojima se sloboda medija zasniva.

To što Tanja Fajon favorizuje jednu stranu, jedan deo, manji deo opozicije dovodi u pitanje koliko je objektivna uopšte njena procena uslova pod kojima će se održati naredni izbori u Srbiji. Umesto da se bavimo regulisanjem novih, modernih medija, njihovih sadržaja koji imaju veći i značajniji uticaj, planetarno gledano, mi izmišljamo medijski mrak u Srbiji u trećoj deceniji 21. veka u kojem je gotovo celo stanovništvo na kliku od informacija. Nažalost, i od dezinformacija, lažnih vesti i zloupotreba.

Nadam se da će medijska strategija, između ostalog, i sva prateća dokumenta baviti se i ovim pitanjem.“

 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.