Најновије

Све веће инвестиционо улагање Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије говорио је о предлогу закона о изменама и допунама Закона о тржишту капитала и Предлогу закона о попису становништва, домаћинства и станова 2021. године

Глобално тржиште капитала је утицало на реформски процес у Србији. Тај реформски процес је имао за последицу формирање правног оквира за функционисање српског тржишта капитала по светским стандардима.

Посланичка група СПС ће подржати и овај други сет закона у другом обједињеном претресу, па вас у том смислу уважени министре са сарадницима обавештавам да у дану за гласање ми немамо дилему када је у питању квалитет ових закона.

Међутим, што се тиче моје дискусије, она ће бити фокусирана на два закона која супосланичкој групи СПС јако занимљива када је у питању посматрање грађана у односу на оно што ми данас радимо, односно какве законе доносимо, а то су закон о изменама и допунама Закона о тржишту капитала, као и Закон о попису становништва.

Када говоримо о закону о изменама и допунама Закона о тржишту капитала, онда морамо поћи од чињенице која је у сваком случају неспорна и коју морамо да прихватимо као такву, а то је да је глобално тржиште капитала у сваком случају утицало на реформски процес у Србији. Тај реформски процес је имао за последицу формирање правног оквира за функционисање српског тржишта капитала по светским стандардима.

Да будемо потпуно отворени и искрени, Србија се веома приближила  светским стандардима. Све неверне Томе које Србију нису виделе у светлу у каквом је данас, демантују се  чињеницама о тржишту капитала које еволуира у позитивном смеру, у позитивном правцу и даје велике резултате када је у питању инвестиционо улагање.

Зашто ово говорим? Због тога што Србија несумњиво постаје Мека инвестиционог улагања и велики број инвеститора све више афирмише потенцијале Србије као разлог за инвестиционо улагање у Србију. Инвестиционо улагање се чини тамо где је то можда и најпотребније и најкорисније за сваку државу, а самим тим и за Србију која је финансијски, привредно и економски коначно стала на ноге и у потпуности обезбедила грађанима Републике Србије један стабилан, сигуран живот који превазилази онај тзв. елементарни или егзистенцијални ниво.

Данас имамо проширену базу структуре инвеститора када су у питању улагања у хартије од вредности. Сада имамо ситуацију да страни инвеститори улажу далеко више у домаће хартије од вредности, што подразумева далеко већи степен поверења инвеститора.

Оно што је јако важно истаћи јесу следеће чињенице. До скоро, када је у питању Србија, смо имали само неколико институција које су се везивале за функционисање и формирање правног оквира тржишта капитала,  а то су Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности. Овим законом ми идемо корак напред и отварамо врата инвеститорима, тако што нормирамо, устројавамо, систематизујемо да и правно лице, и то страно правно лице, које обавља послове клиринга и салдирања у складу са законом, може партиципирати на тржишту капитала када је у питању наша земља.

Мислим да смо постигли онај ниво на који је указао и уважени министар Синиша Мали. Са пуним правом можемо констатовати да сада емисија обвезница у еврима, без обзира што се не ради о некој великој количини новца, то је отприлике неких 150 милиона евра, на период од 20 година, подразумева нешто што до сада нисмо имали.

До сада нисмо имали тај степен поверења, јер нико није очекивао да ће овај временски период који је се подиже са пет на 10, а сада 20 година, представљати сигурност за све потенцијалне инвеститоре и оне који већ улажу у хартије у вредности у Србији.

Имајући у виду да је мој уважени колега Иван Бауер са, по мом мишљењу, врло стручно референтног аспекта истакао чињенице које се везују за тржиште капитал, нећу се много везивати за оно што подразумева позитивне ефекте овог закона.Несумњиво најпозитивнији ефекат овог закона јесте оно што грађани Републике Србије очекују и оно што су на крају крајева дочекали, а то је да се улагања у хартије од вредности врше све више и више и да страна улагања постепено доминирају.

Када је у питању други закон, Закон о попису становништва, морамо истаћи да је изузетно добро нормиран.Законом се доприноси да се кроз статистичке податке утврди много тога што до сада нисмо имали на адекватно систематизован начин.

Овај закон се доноси у периоду када се Србија суочава са бројним изазовима и искушењима. Један од тих изазова и искушења несумњиво јесте веома лоша демографска слика Србије. Такође, један од изазова са којим се суочава Србија јесте одлив становништва. Велики број грађана одлазе из Србије наравно из разлога који су егзистенцијалне природе, потребе за послом, стицањем одговарајућих прихода и обезбеђења нормалних услова за живот.

Искушење и изазов са којима се Србија суочава, а везује се за овај закон, јесте и коначно утврђивање социјалног програма у односу на социјалне категорије становништва, имајући у виду да Србија коначно излази из оног периода који се може окарактерисати као период сиромаштва, финансијске неизвесности, кризе, период у коме смо имали врло лош транзициони период после 2000. године,период у коме је постојао огроман број незапослених лица, у коме је привреда била девастирана. Период  у коме смо долазили у ситуацију да Србију нико не гледа као земљу која има перспективу, а та перспектива је подразумевала ограничење одређених развојних тенденција, нарочито смањење ресурса које је Србија несумњиво имала, а који су уништени у овом периоду од петооктобарских промена па надаље.

Оно што је важно истаћи јесте чињеница да сада овим законом имамо прилику да статистичке податке коначно сублимирамо на адекватан начин и то су они подаци на основу којих се може много што шта унапредити у неком каснијем периоду, како на пољу социјале, здравства, привреде, односно економије и свега осталог.

Када се ради о подацима о лицима не ради се само  о тзв. елементарним подацима, односногенералијама, већ се ради о подацима који су и те како значајни за статусна питања, почев од стања породице, да ли се ради о брачној или ванбрачној заједници, националној припадности, матерњем језику, вероисповести, образовном профилу, као и класификацији запослених и незапослених лица. У сваком случају, имамо потпуно сређене и генерализоване податке који ће и те како користити за све оно што нас очекује након 2021. године када се овај попис заврши.

Историографија пописа становништва подразумева да ово није новина и да смо имали много пописа становништва до сада, почев од почетка 19. века, 1834. године па надаље.Динамика пописа становништва је ушла у некакав периодични систем и та периодика је подразумевала отприлике да се на 10 година попис становништва мора вршити како би се ови подаци могли сублимирати и статистички опсервирати, а касније користити за друге потребе када је у питању све оно што се тиче интереса грађана.

Негде од 2001. године па надаље пописи становништва нису ишли буквално стриктно том периодиком и том динамиком, али су у сваком случају за то постојали и одговарајући разлози финансијске природе који су онемогућавали да се пописи спроведу на адекватан начин. Међутим, од сада па надаље ми ћемо имати сасвим сигурно периодику која ће бити у континуитету устаљена пракса десетогодишњег пописивања становништва.

Оно што је јако важно је да ће пописом 2021. године бити утврђен укупан број становника, укупан број домаћинстава, укупан број станова, њихов распоред по нижим просторним јединицама, управним окрузима или како се то каже пежуративно – регионима, градовима, општинама, насељем и местима итд. Коначно ћемо имати све податке које се везују за виталне, етничке, економске и остале категорије становништва и у овом смислу истичем став посланичке групе СПС да се коначно посвећујемо и оним категоријама становништва којима се до сада нисмо посвећивали, а то су осетљиве категорије становништва и то не само оне осетљиве категорије у погледу економског степена развијености или степена егзистенције, већ и свих других категорија које су повезане са правима мањина, почев од националних мањина па надаље, што је иначе предвиђено стандардима када се говори о попису становништва.

Такође важно је истаћи чињеницу да се овај попис врши и софистицирано, да методологија пописа више није онаква каква је била до сада, што је сасвим логично имајући у виду технолошка унапређења, односно напредак ИТ технологије. Тако да ћемо сада имати методологију која подразумева брз и ефикасан попис становништва, а самим тим, надам се, врло скоро коначне податке које ћемо имати статистички обрађене.

Оно што такође сматрам добро нормираним када је у питању овај закон јесте чињеница да су правилно систематизоване казнене одредбе за све оне који партиципирају у реализацији овог закона, односно попису и то почев од оних који попис спроводе, тако и оних који су дужни да дају адекватне податке, а та адекватност података подразумева у суштини ништа друго него тачност података. Шта то значи? То значи уколико подаци намерно или смишљено, тенденциозно, противправно или на било који други начин не буду адекватни, односно тачни, да то подразумева и противправну делатност која мора бити санкционисана.Тако да су и казнене одредбе добро нормиране имајући у виду и висину казни и степен кажњавања када се овако нешто деси, а искрено се надам, као и сви грађани Републике Србије да се тако нешто неће десити, с обзиром на нашу свест и нашу одговорност за нешто што је јако важно, а то је управо давање података који, како сам већ рекао, имају велики значај.

На самом крају, пошто не бих коментарисао остале законе, јер ће о њима говорити моје уважене колеге из посланичке групе СПС, сматрам да овај сет закона о којима данас расправљамо завређује пажњу и због тога ћемо за исте законе, односно предлоге закона гласати. Захваљујем се.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.