Sve veće investiciono ulaganje Poslanička grupa

Neđo Jovanović, narodni poslanik i ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije govorio je o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala i Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine

Globalno tržište kapitala je uticalo na reformski proces u Srbiji. Taj reformski proces je imao za posledicu formiranje pravnog okvira za funkcionisanje srpskog tržišta kapitala po svetskim standardima.

Poslanička grupa SPS će podržati i ovaj drugi set zakona u drugom objedinjenom pretresu, pa vas u tom smislu uvaženi ministre sa saradnicima obaveštavam da u danu za glasanje mi nemamo dilemu kada je u pitanju kvalitet ovih zakona.

Međutim, što se tiče moje diskusije, ona će biti fokusirana na dva zakona koja suposlaničkoj grupi SPS jako zanimljiva kada je u pitanju posmatranje građana u odnosu na ono što mi danas radimo, odnosno kakve zakone donosimo, a to su zakon o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kao i Zakon o popisu stanovništva.

Kada govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, onda moramo poći od činjenice koja je u svakom slučaju nesporna i koju moramo da prihvatimo kao takvu, a to je da je globalno tržište kapitala u svakom slučaju uticalo na reformski proces u Srbiji. Taj reformski proces je imao za posledicu formiranje pravnog okvira za funkcionisanje srpskog tržišta kapitala po svetskim standardima.

Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, Srbija se veoma približila  svetskim standardima. Sve neverne Tome koje Srbiju nisu videle u svetlu u kakvom je danas, demantuju se  činjenicama o tržištu kapitala koje evoluira u pozitivnom smeru, u pozitivnom pravcu i daje velike rezultate kada je u pitanju investiciono ulaganje.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što Srbija nesumnjivo postaje Meka investicionog ulaganja i veliki broj investitora sve više afirmiše potencijale Srbije kao razlog za investiciono ulaganje u Srbiju. Investiciono ulaganje se čini tamo gde je to možda i najpotrebnije i najkorisnije za svaku državu, a samim tim i za Srbiju koja je finansijski, privredno i ekonomski konačno stala na noge i u potpunosti obezbedila građanima Republike Srbije jedan stabilan, siguran život koji prevazilazi onaj tzv. elementarni ili egzistencijalni nivo.

Danas imamo proširenu bazu strukture investitora kada su u pitanju ulaganja u hartije od vrednosti. Sada imamo situaciju da strani investitori ulažu daleko više u domaće hartije od vrednosti, što podrazumeva daleko veći stepen poverenja investitora.

Ono što je jako važno istaći jesu sledeće činjenice. Do skoro, kada je u pitanju Srbija, smo imali samo nekoliko institucija koje su se vezivale za funkcionisanje i formiranje pravnog okvira tržišta kapitala,  a to su Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Ovim zakonom mi idemo korak napred i otvaramo vrata investitorima, tako što normiramo, ustrojavamo, sistematizujemo da i pravno lice, i to strano pravno lice, koje obavlja poslove kliringa i saldiranja u skladu sa zakonom, može participirati na tržištu kapitala kada je u pitanju naša zemlja.

Mislim da smo postigli onaj nivo na koji je ukazao i uvaženi ministar Siniša Mali. Sa punim pravom možemo konstatovati da sada emisija obveznica u evrima, bez obzira što se ne radi o nekoj velikoj količini novca, to je otprilike nekih 150 miliona evra, na period od 20 godina, podrazumeva nešto što do sada nismo imali.

Do sada nismo imali taj stepen poverenja, jer niko nije očekivao da će ovaj vremenski period koji je se podiže sa pet na 10, a sada 20 godina, predstavljati sigurnost za sve potencijalne investitore i one koji već ulažu u hartije u vrednosti u Srbiji.

Imajući u vidu da je moj uvaženi kolega Ivan Bauer sa, po mom mišljenju, vrlo stručno referentnog aspekta istakao činjenice koje se vezuju za tržište kapital, neću se mnogo vezivati za ono što podrazumeva pozitivne efekte ovog zakona.Nesumnjivo najpozitivniji efekat ovog zakona jeste ono što građani Republike Srbije očekuju i ono što su na kraju krajeva dočekali, a to je da se ulaganja u hartije od vrednosti vrše sve više i više i da strana ulaganja postepeno dominiraju.

Kada je u pitanju drugi zakon, Zakon o popisu stanovništva, moramo istaći da je izuzetno dobro normiran.Zakonom se doprinosi da se kroz statističke podatke utvrdi mnogo toga što do sada nismo imali na adekvatno sistematizovan način.

Ovaj zakon se donosi u periodu kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima i iskušenjima. Jedan od tih izazova i iskušenja nesumnjivo jeste veoma loša demografska slika Srbije. Takođe, jedan od izazova sa kojim se suočava Srbija jeste odliv stanovništva. Veliki broj građana odlaze iz Srbije naravno iz razloga koji su egzistencijalne prirode, potrebe za poslom, sticanjem odgovarajućih prihoda i obezbeđenja normalnih uslova za život.

Iskušenje i izazov sa kojima se Srbija suočava, a vezuje se za ovaj zakon, jeste i konačno utvrđivanje socijalnog programa u odnosu na socijalne kategorije stanovništva, imajući u vidu da Srbija konačno izlazi iz onog perioda koji se može okarakterisati kao period siromaštva, finansijske neizvesnosti, krize, period u kome smo imali vrlo loš tranzicioni period posle 2000. godine,period u kome je postojao ogroman broj nezaposlenih lica, u kome je privreda bila devastirana. Period  u kome smo dolazili u situaciju da Srbiju niko ne gleda kao zemlju koja ima perspektivu, a ta perspektiva je podrazumevala ograničenje određenih razvojnih tendencija, naročito smanjenje resursa koje je Srbija nesumnjivo imala, a koji su uništeni u ovom periodu od petooktobarskih promena pa nadalje.

Ono što je važno istaći jeste činjenica da sada ovim zakonom imamo priliku da statističke podatke konačno sublimiramo na adekvatan način i to su oni podaci na osnovu kojih se može mnogo što šta unaprediti u nekom kasnijem periodu, kako na polju socijale, zdravstva, privrede, odnosno ekonomije i svega ostalog.

Kada se radi o podacima o licima ne radi se samo  o tzv. elementarnim podacima, odnosnogeneralijama, već se radi o podacima koji su i te kako značajni za statusna pitanja, počev od stanja porodice, da li se radi o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku, veroispovesti, obrazovnom profilu, kao i klasifikaciji zaposlenih i nezaposlenih lica. U svakom slučaju, imamo potpuno sređene i generalizovane podatke koji će i te kako koristiti za sve ono što nas očekuje nakon 2021. godine kada se ovaj popis završi.

Istoriografija popisa stanovništva podrazumeva da ovo nije novina i da smo imali mnogo popisa stanovništva do sada, počev od početka 19. veka, 1834. godine pa nadalje.Dinamika popisa stanovništva je ušla u nekakav periodični sistem i ta periodika je podrazumevala otprilike da se na 10 godina popis stanovništva mora vršiti kako bi se ovi podaci mogli sublimirati i statistički opservirati, a kasnije koristiti za druge potrebe kada je u pitanju sve ono što se tiče interesa građana.

Negde od 2001. godine pa nadalje popisi stanovništva nisu išli bukvalno striktno tom periodikom i tom dinamikom, ali su u svakom slučaju za to postojali i odgovarajući razlozi finansijske prirode koji su onemogućavali da se popisi sprovedu na adekvatan način. Međutim, od sada pa nadalje mi ćemo imati sasvim sigurno periodiku koja će biti u kontinuitetu ustaljena praksa desetogodišnjeg popisivanja stanovništva.

Ono što je jako važno je da će popisom 2021. godine biti utvrđen ukupan broj stanovnika, ukupan broj domaćinstava, ukupan broj stanova, njihov raspored po nižim prostornim jedinicama, upravnim okruzima ili kako se to kaže pežurativno – regionima, gradovima, opštinama, naseljem i mestima itd. Konačno ćemo imati sve podatke koje se vezuju za vitalne, etničke, ekonomske i ostale kategorije stanovništva i u ovom smislu ističem stav poslaničke grupe SPS da se konačno posvećujemo i onim kategorijama stanovništva kojima se do sada nismo posvećivali, a to su osetljive kategorije stanovništva i to ne samo one osetljive kategorije u pogledu ekonomskog stepena razvijenosti ili stepena egzistencije, već i svih drugih kategorija koje su povezane sa pravima manjina, počev od nacionalnih manjina pa nadalje, što je inače predviđeno standardima kada se govori o popisu stanovništva.

Takođe važno je istaći činjenicu da se ovaj popis vrši i sofisticirano, da metodologija popisa više nije onakva kakva je bila do sada, što je sasvim logično imajući u vidu tehnološka unapređenja, odnosno napredak IT tehnologije. Tako da ćemo sada imati metodologiju koja podrazumeva brz i efikasan popis stanovništva, a samim tim, nadam se, vrlo skoro konačne podatke koje ćemo imati statistički obrađene.

Ono što takođe smatram dobro normiranim kada je u pitanju ovaj zakon jeste činjenica da su pravilno sistematizovane kaznene odredbe za sve one koji participiraju u realizaciji ovog zakona, odnosno popisu i to počev od onih koji popis sprovode, tako i onih koji su dužni da daju adekvatne podatke, a ta adekvatnost podataka podrazumeva u suštini ništa drugo nego tačnost podataka. Šta to znači? To znači ukoliko podaci namerno ili smišljeno, tendenciozno, protivpravno ili na bilo koji drugi način ne budu adekvatni, odnosno tačni, da to podrazumeva i protivpravnu delatnost koja mora biti sankcionisana.Tako da su i kaznene odredbe dobro normirane imajući u vidu i visinu kazni i stepen kažnjavanja kada se ovako nešto desi, a iskreno se nadam, kao i svi građani Republike Srbije da se tako nešto neće desiti, s obzirom na našu svest i našu odgovornost za nešto što je jako važno, a to je upravo davanje podataka koji, kako sam već rekao, imaju veliki značaj.

Na samom kraju, pošto ne bih komentarisao ostale zakone, jer će o njima govoriti moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS, smatram da ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo zavređuje pažnju i zbog toga ćemo za iste zakone, odnosno predloge zakona glasati. Zahvaljujem se.

 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.