Најновије

Унапредити парламентаризам у Србији како би унапредили парламентарну праксу и парламентарни дијалог Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о изменама изборних закона

Уважена председнице, даме и господо народни посланици, сложио бих се са констатацијом председнице Народне Скупштине Републике Србије, на почетку данашњег скупштинског заседања, да смо у Парламенту сви једнаки, без обзира на различите политичке ставове и да то потврђује и данашња седница Народне Скупштине РС.

Такође, не могу да се сложим, данас је било више речи о томе какав би изборни систем требало да имамо у Србији, прављена су поређења са различитим државама. Не мислим да треба да се поредимо са  било ким, мислим да треба да сагледамо оно што је политичка реалност у Србији и да сходно томе и доносимо закључке и одлуке.

Социјалистичка партија Србија је, оног тренутка када смо кренули у разговоре и на Факултету политичких наука, и у оквиру међустраначког дијалога, врло јасно рекла да смо спремни да разговарамо о свему што може да унапреди постојеће процесе у Србији, када је реч о изборним условима о изборном законодавству, али да нисмо спремни да такву врсту разговора водимо на улици, већ у парламенту, где се дијалог води и да је за нас било потпуно природно и логично да један део опозиције још у марту месецу прошле године прихвати позив председнице Народне Скупштине РС, и да о свему овоме између осталог и о извештају ЕУ, о сугестијама и предлозима који су садржани у Извештају ЕУ, а тичу се конкретно рада Народне Скупштине, разговарамо и да видимо на који начин то можемо да имплементирамо како би унапредили парламентаризам у Србији и како би унапредили парламентарну праксу и како би унапредили парламентарни дијалог.

Ми смо то, наравно учинили, без обзира што један део опозиције није учествовао у раду Народне Скупштине РС, јер Народна Скупштина РС је највиши орган законодавне власти, али поред тога Народна Скупштина РС, је глас народа, место где ми легитимно изабрани представници грађана, управо као и данас, разговарамо о алтернативама како да дођемо до најквалитетнијих законских решења која ће бити и у најбољем интересу грађана.

И самим тим, када испоставите некакав захтев, некакав услов, а знате да се он тиче законодавне активности и при томе заобилазите суштинску улогу Парламента, као највишег законодавног тела, најблаже речено, нарушавате достојанство Народне Скупштине РС.

Данашња седница је показатељ спремности да разговарамо о предлозима који долазе из опозиционих редова, уколико ти предлози иду ка реализацији оног циља који сви заједно желимо да постигнемо.

Иначе, желим да вас подсетим да у протеклих седам година, ова владајућа коалиција није променила ниједан изборни закон, ништа што се тиче изборних услова, осим закона који се односи на финансирање политичких активности, али то је било у периоду мера штедње, када је било потпуно логично и рационално, штедети тамо где има, јер не можете штедети тамо где нема и када су умањена средства политичким странкама, то је опет пало на терет политичких странака, које имају највише посланика у републичком парламенту, почев од СНС, СРС, СПС, и тако даље.

Како од једногласног става опозиције у једном тренутку, једног дела опозиције, једногласни став за расписивање ванредних парламентарних избора, долазимо у ситуацију да имамо став или 42 захтева или бојкот. Па из једног простог разлога, јер се схватило да нису у могућности да буду алтернатива владајућој коалицији и да имају проблем да и политички преживе сви заједно окупљени, да политички преживе наредни изборни циклус.

Када дођемо да разговарамо, господин Орлић је учествовао у свим разговорима, нема колеге из СДПС, и када дођемо да разговарамо и кажемо – спремни смо да саслушамо све сугестије, спремни смо да саслушамо све предлоге, спремни смо да заједно дефинишемо нове оквире, да саслушамо и цивилни сектор и европске парламентарце и опозицију, нико из владајуће коалиције не затвара врата и не каже да не желимо да разговарамо. Опет имамо исти став или 42 захтева или бојкот. Сложићете се, то није пут који води ка демократском решењу, ка демократском договору, то је ултиматум али то није начин на који се води нормалан дијалог и нормалан разговор.

Када је реч о законским предлозима о којима данас говоримо, они ће свакако имати подршку ПГ СПС, али најпре о ономе што је суштина законских предлога измена и допуна закона које је предложила СНС – шта је то што се конкретно постиже снижавањем изборног цензуса, односно прага цензуса са 5% на 3%? 

У потпуности је у праву господин Мартиновић када каже да ћемо вратити живот у парламент, да ћемо имати репрезентативније пресликано јавно мњење у парламенту, имаћемо више политичких странака и политичке странке и позиције и опозиције ће морати далеко више да раде да би показале своју снагу, али оно што је суштински најважније, политика, дијалог, разговор неће се водити на улици, политика, дијалог и разговор ће се водити у парламенту.

Наравно да нису тачне констатације које смо претходних месеци и претходних дана могли чути од наводних душебрижника да се у току године не може мењати изборно законодавство, тако изборно правило, односно такво писано правило не постоји ни у једном закону, а подсетићу вас, 13. децембра смо у овом парламенту усвојили четири закона који се директно тичу избора. Данас када треба да разговарамо о закону који, вероватно због тога што га је предложила СНС имамо, најблаже речено некоректан и непринципијелан став.

Друга констатација која такође није тачна јесте да ови законски предлози урушавају права опозиције. На који начин се нарушава право опозиције када ви на овај начин управо стварате могућност да онај део опозиционих политичких партија који је далеко испод цензуса од 5%  има своје представнике у парламенту?

  Слажем се са колегама из СНС, овај предлог иде на штету управо СНС, јер Донтова метода је таква да ће они након наредног изборног циклуса вероватно имати мањи број мандата него што би имали да је цензус остао 5%.

Али, ево, да направимо једну хронологију. Важећи Закон о избору народних посланика донет је 9. октобра 2000. године, а избори су расписани 25. октобра, одржани су 23. децембра. Да ли је то иста изборна година? Да ли је то учињено у истој изборној години? 

Затим, 25. маја 2003. године, Уставни суд је укинуо дејство члана 88. став 1. тачка 1) и 9) које се односе на власништво мандата, од тада је власник мандата народни посланик, а не политичке странке и тада је СПС, између осталог, остала без седам посланичких мандата, а ванредни избори за народне посланике су одржани децембра 2003. године. Да ли је то у току исте изборне године? 

Даље, 25. маја 2011. године усвојене су измене и допуне Закона о избору народних посланика, а редовни парламентарни избори су одржани 6. маја 2012. године. Да ли је то у изборној години? 

Затим, измене и допуне Закона о локалним изборима усвојене су у јулу 2011. године, а следећи локални избори одржани су 2012. године. Да ли је то опет у истој изборној години? Дакле, такво правило и таква пракса и констатација не стоји и апсолутно је нетачна.

Зашто један део опозиције критикује овај законски предлог? Ми сматрамо да је то из два разлога. Први разлог – бојкот – је дефинитивно пропао. Други разлог – пропао је и сценарио који се вероватно хтео реализовати након бојкота, а то је да се изазове хаос у Србији, да идемо на ванредне парламентарне изборе. На њихову велику жалост, ванредних парламентарних избора неће бити. Србија улази у редовне изборне циклусе за шта се СПС увек залагала, доследно залагала. Имаћемо интензитет, континуитет и стабилност, што је изузетно важно. Србија ће добити Владу која ће имати огромно поверење и подршку грађана, која ће бити гарант политичке стабилности и неће, како смо то могли чути, исправите ме господине Орлићу ако грешим, али мислим да смо имали предлог за некакве предизборне владе или прелазне владе. Нема разлога да Србија има било какву прелазну или предизборну Владу јер то је била прилика да без избора дођете до власти и привилегија. Дакле, Србија ће имати Владу по мери грађана.

Оно што желим да кажем када је реч о делу који се тиче националних мањина, дакле, слажемо се, треба афирмисати улогу националних мањина у политичком животу Србије, спречити злоупотребе да се под лажном фирмом представљају припадници различитих националних мањина, и имамо неколико модела и сугестија, више модела или сугестија о којима, просто, ето, дискутујемо, желимо да изнесемо наш став и можда о томе треба размишљати.

Први је да без улоге Националних савета националних мањина и уважавајући податке из Регистра политичких странака, наиме, РИК би различито приступала у случају када имамо листу политичке странке националне мањине, када би релевантан био Регистар политичких странака, док би у односу на изборне листе коалиције политичких странака националних мањина РИК остављен простор да цени да ли постоје услови.

Други предлог. Ако би се остало при ставу да национални савети националних мањина учествују у изборном поступку и уважавајући податке из Регистра политичких странака РИК би различито приступала у случају када имамо листу политичке странке националне мањине, где би релевантан био Регистар политичких странака, док би у односу на изборне листе коалиције политичких странака РИК на основу мишљења Националног савета националних мањина тамо где је примењиво и где оцени да је потребно доносио одлуку да ли постоје услови.

Трећи предлог. Ако би се остало при ставу да национални савет националних мањина учествује у изборном поступку и да се не уважавају подаци из Регистра политичких странака, у ком случају би остала предложена решења са разликом да национални савети националних мањина дају мишљење уместо да издају потврду, али то је нешто против чега је, колико се ја сећам, то је нешто што је била и замерка, између осталог, Савета Европе.

Када је реч о законским предлозима уважене колегинице Гордане Чомић, желим да кажем, наравно, да ће посланички клуб СПС подржати ове законске предлоге. Иначе, посланички клуб СПС и данас има близу 50% представника мање заступљеног пола, радујемо се томе. Надамо се да ће наших уважених колегиница бити и више. И, наравно, подржавамо предлог, подржавамо иницијативу коју је покренула Женска парламентарна мрежа.

Неколико речи о нечему што није тема данашњих измена, али просто, сматрамо да су важна питања и то је нешто о чему смо говорили током претходних неколико месеци.

Наиме, ми сматрамо да већ почетком наредног мандата треба размишљати у правцу како да решимо једно, по нашем личном мишљењу, кључно и важно питање, а то је како да онемогућимо да посланички мандат након избора буде предмет политичке трговине. 

Осим што то представља нарушавање изборне воље грађана везано је директно и за политичку стабилност, а политичка стабилност је предуслов сваког даљег напретка Србије. Врло често се поставља питање шта је старије – да ли власништво мандата или воља бирача? 

Дакле, у овом тренутку ми у парламенту имамо 14 посланичких група, 22 самостална посланика, мислим да је то први пут. И када кажем – представници не знам колико политичких странка, јер имамо више политичких странака које нису учествовале на републичким изборима, а имају своје представнике у парламенту.

Непосредно пред председничке изборе нисмо ни знали колико имао посланичких група, јер нисмо били у ситуацији да сагледамо да ли је неко од колега или колегиница који су претходно мењали две или три посланичке групе у том тренутку променио и четврту или пету посланичку групу. И мислим да су и неке колеге из опозиције биле изненађене када су ушле у салу и схватиле да немају посланички клуб и да нису шефови тог посланичког клуба. 

Дакле, било је довољно да имате новац, да купите странку јер немате могућност да сходно закону прикупите потписе и да региструјете политичку организацију, да нађете два или три посланика, нисте учествовали на парламентарним изборима, а данас су две или три различите посланичке групе, имате своје посланике.

То је нешто што је по нашем мишљењу јавашлук, који је створен 2003. године када је у парламенту било између 250 и 300 посланика. Ми сматрамо да на такву врсту јавашлука треба коначно ставити тачку.

Следећа ствар која такође није везана за измене, али сматрамо да је важна,  везана је за локалне самоуправе. То је иницијатива, предлог, допис, који су нам упутиле управо неке локалне самоуправе. Наиме, како Законом о локалној самоуправи није лимитиран број одборника у односу на бирачко тело, мање општине су злоупотребиле ту могућност, па имају више одборника, чак и од градова са више стотина хиљада бирача, што ствара озбиљне последице и нарушава регуларност избора. Тако, на пример, једна општина има око 24.000 бирача, а скупштина општине чак 59 одборника. На локалним изборима учествује оквирно осам одборничких листа у тој општини до сада, што значи да сваки од учесника мора да овери 59 пута 30, а то је 1.770 потписа. Дакле, осам одборничких листа треба да прикупи 14.160 потписа, а на изборе изађе око 60% бирача, тј. 14.400, што значи да све покретне и непокретне грађане треба водити у суд тј. код нотара. 

Законом о локалним изборима предвиђено је да у јединицама локалне изборе, које имају мање од 20.000 бирача, изборне локалне листе се утврђују када их својим потписом подржи 200 бирача. Неопходно је да се изврши можда и ова измена тако што би се листе могле утврдити општинама до 25.000 бирача са 200 потписа, чиме би омогућили додатну регуларност избора и учешће мањих странака на локалним изборима.

Оно што желим да кажем у наставку и у шта сам потпуно сигуран, јесте да ћемо у Србији имати фер и демократске изборе. Током последњег међустраначког дијалога, заједнички закључак и позиције и опозиције и представника Европског парламента је био да имамо једну конструктивност, да имамо један напредак који управо иде ка демократском духу. Да је радна група Владе Републике Србије заједно са свим политичким партијама које су учествовале у међустраначком дијалогу направила један квалитативан искорак у смислу побољшања изборних услова, да је радна група Владе Републике Србије имала један одговоран и озбиљан приступ, да се није бавила, како смо то могли чути од једног дела опозиције, банално или декларативно, већ веома конкретно, да је направљена једна равнотежа између поштовања права позиције са једне и опозиције са друге стране и да данас само злонамерни могу рећи да имамо лошије изборне услове од оних које смо имали у претходном временском периоду.

Дакле, није добро што је политичка сцена Србије подељена на онај део политичких странака који су спремне да разговарају, који су спремни да стварају нове оквире, да унапреде изборне услове и онај део политичких странака који од почетка ових разговора, разговоре схвата као фарсу, као прилику да заварава јавност, јер није им стало до избора. Бојкот је једино што им је преостало. Није им стало ни до слободе медија. Слободу медија чисто провлаче да би то био као један од услова и разлога зашто не учествују на парламентарним изборима.

Такође, није добро што је политичка сцена Србије подељена на онај део политичких странака који јесу спремни да раде у интересу Србије, у интересу грађана Србије и оних који полазе од тезе – што горе по Србију, то боље по нас.

Ми смо прихватили разговор са представницима Европског парламента, али желим потпуно јасно и отворено да кажем, прихватили смо да разговарамо у парламенту, не у хотелским лобијима. Прихватили смо, сматрајући да европски парламентарци неће никога фаворизовати, неће политичку сцену Србије делити на подобне и на неподобне и да ако је кључно питање у Европском парламенту у овом тренутку изборни услови у Србији, па онда када организују разговоре у Бриселу на ову тему, немојте да позивају само један део опозиције који, при томе није учествовао у међустраначком дијалогу, нека позову и остале политичке странке. Хајде да оставимо по страни нас представнике владајуће коалиције, али шта је са осталим политичким странкама, представницима опозиције? То је потцењивање и понижавање, јер да је било другачије и да су били представници осталих политичких странака, не би се чуле ноторне лажи, какве су се могле чути у Бриселу. Рецимо, једна од таквих је да нисмо испунили више од 60% препорука ОДИР-а, а ми смо испоштовали и реализовали све оне препоруке које су резултат међустраначког дијалога. Неке јесу делимично реализоване, али ће бити реализоване у прецизно и јасно дефинисаним роковима.

На самом крају желим да кажем да не мора ни Тања Фајон, нити било који други европски парламентарац да брине о демократији и слободи медија у Србији. Демократија у Србији се остварује на изборима и само избори могу да промене политички курс Србије, а ми смо учинили све када је реч о изборним условима да у Србији имамо фер и демократске изборе. 

Када тако нешто кажем, таква изјава не само да није јасна, него је она политички пристрасна и по мало лицемерна, јер, рецимо, 2011. године смо имали извештај Верице Бараћ, где је изражена огромна забринутост управо за слободу медија, па сасвим случајно ниједан европски парламентарац није нашао за сходно да одреагује на тај извештај, одакле је потреба да се данас о томе говори. 

На самом крају рећи ћу још једном да ће посланички клуб СПС у дану за гласање подржати сва четири законска предлога. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.