Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о предлозима измена и допуна изборних закона.

Ингеренције Националних савета националних мањина су четири области. Обавештавање, култура, образовање, службена употреба језика. Национални савети на поседују никакав инструмент којим би могли да суде о аутентичности политичке странке националне мањине.

Поштовани председавајући, поштовани предлагачи закона, ја ћу поновити у име посланичке групе СПС да ћемо подржати предложене законе и да је то добар искорак у правцу стварања боље репрезентативностполитичких опција у парламенту.

Међутим, осврнућу се у својој дискусији на питање утврђивања аутентичности мањинске политичке странке која учествује на изборима. По Предлогу закона, о положај политичке странке националне мањине одлучује Републичка изборна комисија на основу потврде коју подносиоцу изборне листе издаје Национални савет националне мањине.

Подсетио бих на уставну одредбу да је изражавање националне припадности слободно,што значи да слобода изражавања националне припадности припада појединцу.Самим тим никоме није дозвољено да у име појединца пресуђује о његовом националном идентитету. Наравно да, по логици ствари, то не може учинити ни Национални савет националне мањине, који нема политички субјективитет за такву врсту одлучивања, а нема ни формалну надлежност у Закону о Националним саветима националних мањина.

Ингеренције Националних савета националних мањина су четири области. Обавештавање, култура, образовање, службена употреба језика. Национални савети на поседују никакав инструменткојим би могли да суде о аутентичности политичке странке националне мањине. Они би вероватно могли да дају одређено мишљење или потврду како стоји у Предлогу закона, на основу субјективних критерија. Али сматрам да је веома спорно да се на такав начин пресуђују о аутентичности странке националне мањине.

Још је већи проблем ако је реч о коалицији странака националних мањина, јер по логици ствари мишљење, односно потврду треба да дају сви национални савети тих националних мањина које чине одређену коалицију. Шта ће бити ако један национални савет једне од мањина које је у коалицији не добије ту потврду, односно ту сагласност?

Подсетио бих да при избору Националних савета националних мањина кандидати који учествују на изборима, односно који су на изборним листама морају да буду на посебном бирачком списку. То је доказ да су они аутентични представници националне мањине. Дакле, критеријуми су посебни бирачки спискови. Зато посебни бирачки спискови могу послужити и у овом случају за потврђивање аутентичности припадника националне мањине који се налазе на листама. Са друге стране уважавајући политичку слободу, затим слободу политичког организовања, слободу мишљења и уверења, јасно је да на пример припадник већинског народа може бити члан неке мањинске странке и заступати њене интересе и то не може нико да му забрани.

Мени се некако чини да једнино мерило за утврђивање аутентичности ових странака које излазе на изборе су програм и статут политичке странке одређене мањине. Покушајем спречавања злоупотребе позиције мањинске странке, ради достизања природног прага у поступку утврђивања аутентичности мањинске странке, могу произаћи нове злоупотребе и то оних који о томе одлучују или дају своје мишљење.

Дакле, то је веома клизав терен. Овом својом дискусијом нисам претендовао да дам коначно решење или да будем изричит у својим ставовима у односу на оно што је понуђено у Предлогу закона, али желим да неке своје ставове и дилеме о којима размишљам поделим са вама како би могли да дођемо до најбољег могућег решења. На крају бих поновио и питање броја потписа за подршку листама које излазе на изборе.

Имаћемо у многим локалним самоуправама за локалне избореситуацију да ће бити потребно две трећине или три четвртине гласачког тела, које иначе излази на изборе, за давање подршке изборној листи. Заиста је много и неприродно да велики број људи буде стављен у функцију подршке, а да сутрадан странке које су добиле ту подршку кроз те потписе неће имати толики број гласова.

Зато сматрам да број потписа треба да се смањи пропорцијално смањењу цензуса. У том оквиру би требало да се олакша странкама које ће ући у локалне парламенте, па и у републички парламент.Ако се чини уступак са жељом да се омогући већа заступљеност политичких идеја у републичком парламенту и локалним парламентима, онда то не сме бити само кроз смањење цензуса, него и кроз број потписа за подршку. Захваљујем.