Најновије

Ђорђе Милићевић и Проф. др Жарко Обрадовић на Петом заседању Комисије за сарадњу Државне думе и Народне скупштине Републике Србије Вести

 

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Ђорђе Милићевић и председник Одбора за спољне послове Проф. др Жарко Обрадовић, су део делегације Скупштине Србије која учествује у раду Петог заседања парламентарне Комисије за сарадњу између Скупштине Србије и Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације у Москви.

 

На самом почетку копредседавајући Ђорђе Милићевић поздравио је све присутне и упознао их са темама заседања Комисије:

 

„Уважени чланови Комисије за сарадњу Народне скупштине Републике Србије и Државне думе Руске Федерације,

Дозволите да изразим велико задовољство због чињенице да у својству заменика копредседавајућег учествујем у наставку рада Комисије за сарадњу које се остварује пре рока, али према резултатима, оствареним циљевима зацртаним на претходном заседању и значају тема за разматрање, као да су прошле читаве године и као да није могло бити одржано у боље време. Претходни рад Комисије за сарадњу Народне скупштине Републике Србије и Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације је дао препознатљив допринос међупарламентарним и билатералним односима у целини. Међупарламентарна комисија, као што је и раније истицано, као највиши облик сарадње који остварује Народна скупштина Републике Србије, наставља да буде добра платформа сарадње и канал комуникације о најзначајнијим актуелним питањима од нашег заједничког интереса. Комисија са Државном думом Руске Федерације се показала изузетно плодном и у погледу иницијатива и у погледу резултата. При томе, сам њен континуитет у одржавању представља једно од њених значајних постигнућа, јер није последица инерције, већ доказ снажног подстицања узајамног интереса за сарадњу.

Верујем да ће у оквиру данашњег заседања Комисије у наставку наше седнице садржајно бављење темама данашњег дневног реда од стране известилаца, али и учесника у отвореној и квалитетној дискусији, допринети размени искуства, мишљења, као и координисаном деловању два парламента. Питања која данас заједнички разматрамо обухватају низ конкретних области значајних за унапређење билатералне сарадње, али и заједничко суочавање са бројним савременим изазовима.

Дозволите да вас подсетим да је предвиђено време трајања сваког излагања до 5 минута(до 7 минута), те вас молим да се придржавамо времена, како би свако од наших колега имао времена да узме реч.

Прва тема дневног реда Парламентарна пратња реализације руско-српских договора у кључним и перспективним областима билатералне сарадње (између осталог у енергетици, информационим и комуникационим технологијама, дигиталној економији) је од изузетног значаја за наше земље и њихове напоре да унапреде кључне и перспективне области билатералне сарадње.Тиме је заправо препозната чињеница да парламенти имају итекако важну улогу у поспешивању ефеката конкретних области билатералне сарадње и то брзом ратификацијом споразума који чине правну основу за извођење конкретних пројеката, пажљивим праћењем остварења пројеката од међудржавног значаја и његовим потпомагањем, као и добрим упознавањем јавности са конкретним значајем наше сарадње за све наше грађане.“

 

Проф. др Жарко Обрадовић, председник Одбра за спољне послове био је први известилац на тему – Парламентарна пратња реализације руско-српских договора у кључним и перспективним областима билатералне сарадње (између осталог у енергетици, информационим и комуникационим технологијама, дигиталној економији):

 

„Поштоване колеге, уважени чланови Комисије за сарадњу НС РС и Државне Думе Руске Федерације,

Желим пре свега да изразим задовољство што се ова значајна тема налази на дневном реду Петог заседања Комисије за сарадњу Народне скупштине Републике Србије и Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације. Важност реализације руско-српских договора и закључених споразума у кључним и перспективним областима билатералне сарадње је јасно препозната у Народној скупштини Републике Србије и има нашу неподељену подршку. Вршећи своју законодавну функцију, Народна скупштина Републике Србије пружа пуну законодавну подршку свим пројектима који укључују обе стране и спремно и промптно приступа разматрању и усвајању свих законских предлога и споразума из различитих области билатералне сарадње са Русијом. У оквиру своје надзорне улоге, Народна скупштина кроз извештаје Владе и министарстава пажљиво прати извршавање тих билатералних договора, споразума и пројеката које они укључују.

Не занемарујући ни своју представничку улогу, Народна скупштина је веома активна у напорима да и грађанима Србије представи вредност и значај тих пројеката са Руском Федерацијом. Када је у питању енергетика, Србија је  заинтересована за стабилне испоруке енергената и за изградњу гасовода у Југоисточној Европи нарочито за пројекат гасовода преко територије Cрбије (преко Турског тока), који је већ крајем 2019.г. практично реализован. Потребно ie да лредузећа ПАО „Гаспром” и ЈП „Србијагас” поново размотре сценарије снабдевања тржишта Србије природним гасом уколико дође до прекида испорука преко Украјине, а гасовод из правца Бугарске још не буде оперативан. У току су активности за реализацију пројекта проширења капацитета подземног складишта гаса Банатски двор (са 450 млн мЗ на 750 млн мЗ), о чему је  потписан je Меморандум о разумевању између ЈП „Србијагас” и ОАД „Гаспром-екпорта. Заинтересовани смо за за сарадњу ПАО „Газпром” и ЈП „Србијагас” у циљу формирања гасног трговачког чворишта у Србији, ради заједничког наступа на тржишту региона и у области течног природног гаса. У области електроенергетике, у току је реализација „Уговора о ревитализацији хидроагрегата са повећањем инсталисане снаге за хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап -1 између Јавног Предузећа Eлектропривреда Србие и ПАО Силовие машини”.  Ревитализује се шест агрегата, од којих је до сада пет ревитализовано. У плановима развоја ЈП ЕПС предвиђена је реконструкција блокова А1 и А2 у ТЕ „Никола Тесла” (2021-2022.г) као и блока А2 (2022.г) и блока А1 (2023/2024.г) у ТЕ „Костолац A”, a у којима је уграђена опрема руских произвођача и упућен је позив руским предузећима да учествују на тендерима који ће тим поводом бити расписани. У области индустријске сарадње, потписан је Меморандум о узајамном разумевању између Министарства привреде Cрбије и Министарства индустрије и трговине Русије о локализацији руске индустријске производње на територији Србије, чији циљ је формирање у Србији индустријске производње уз учешће руских или српско-руских предузећа. У научно-техничкој области Руска државна компанија „Ростех” и Влада PC су 2017.г. потписале Меморандум о сарадњи у области иновација и технолошког развоја (пројекти у области дигиталне економије и „клауд рачунарске” технологије). Потписани су и споразум о сарадњи у области употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе са “Росатом”-ом, Меморандум о разумевању о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе са “Роскосмос”-ом, о сарадњи у области иновација у сектору електроенергетике са “Россети” и о сарадњи у области иновација и технолошког развоја са Фондом „Сколково”. Потписан је и меморандум о сарадњи између две владе у области развоја дигиталних технологија. Такође, потписана су два меморандума о разумевању којима се потврђује и јача сарадња две земље у области примене нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу потврђених и иновационих технологија. Потписан је и „Споразум између Владе РФ и Владе PC о сарадњи у изградњи Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације на територији Републике Србије”. У децембру 2019.г. је потписана Мапа пута реализације Споразума између Владе РФ и Владе PC о сарадњи на изградњи Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације на територији PC; Носилац пројекта успостављања Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације у Р. Србији требало би да буде Канцеларија за иновације, вештачку интелигенцију и роботику. У току је усаглашавање још четири документа из области иновација и технолошког развоја, а чије потписивање се очекује у наредном периоду (Меморандум о разумевању између Кабинета министра задуженог за иновације и технолошки развој у Влади Р. Србије и АД „ГЛОНАСС” (РФ) о сарадњи у примени иновација и нових иновативних технологија у области локацијско базираних сервиса, спреман за потписивање;      Меморандум о разумевању између Владе PC и Владе Свердловске области (РФ) о сарадњи у области иновација, дигитализације, нових технологија и иновационог предузетништва;      Меморандум о разумевању између Владе PC и Владе Калињинградске области (РФ) о сарадњи у области иновација, дигитализације, нових технологија и иновационог предузетништва и    Меморандум о разумевању између Кабинета министра задуженог за иновације и технолошки развој у Влади PC и Министарства пољопривреде РФ о сарадњи у обласги агро-иновација, дигиталне пољопривреде и развоја агро-технологија). Министарка енергетике Бугарске Теменужка Петкова позвала је Р.Србију да буде партнер у изградњи и развоју нуклеарне електране последње генерације БЕЛЕНЕ у Бугарској коју заједнички реализују Бугарска и руска ДК Росатом. Србија би сразмерно свом уделу у том пројекту добијала електричну енергију из HE БЕЛЕНЕ. Концепт „Тачка кључања” који представља мрежу дигиталних „хабова” широм Русије у којима се сусрећу иновације, наука, образовање, бизнис, стартап компаније и инвеститори, у Србији би требало да има за носиоца пројекта  Канцеларију за иновације, вештачку интелигенцију и роботику Владе Cрбије. „РОСКОСМОС” је спреман да Србији пружи донацију и постави прву базну станицу за руски навигациони систем ГЛОНАС, који је један од два светска водећа система за геопозиционирање. Водеће руске технолошке компаније исказале су заинтересованост за отварање развојних центара у Србији, захваљујући одличном образовању наших инжењера. Остали перспективни облици сарадње су а) оснивање заједничког инвестиционог фонда за подршку иновационим пројектима у Србији; б) Сарадња са руском државном корпорацијом „Ростех”, ДК „Роснано”, Техно комплексом Сколково, ДК „Россети” и Министарством пољопривреде Руске Федерације. У току је процедура усаглашавања текста меморандума о разумевању о смањењу тарифа за међународне телекомуникационе услуге у ромингу између Србије и Русије. Посебно перспективна област сарадње је пољопривреда, имајући у виду потребе и величину руског тржишта, као и ситуацију насталу после увођења санкција РФ према земљама ЕУ. У области заштите животне средине перспективне области сарадње су сателитска идентификација и анализа контаминираних локација, сателитски мониторинг квалитета вода и ваздуха, инвестиције и сарадња у области управљања отпадом и пречишћавању отпадних вода, сарадња у области заштите и одговора на велике хемијске удесе и др.  У кључним и перспективним областима билатералне сарадње потписани су и     Меморандум о разумевању(МоР) о руско српској сарадњи у области развоја дигиталних технологија, МоР о развоју сарадње у области истраживања и коришћења космичког простора у мирнодопске сврхе између Владе PC и Роскосмоса; МоР  о сарадњи у области иновација и технолошког развоја између Владе PC и  Фонда „Сколково”; МоР између Владе PC и Аутономне некомерцијалне организације Агенција стратешких иницијатива за промовисање нових пројеката о сарадњи у сфери иновација и технолошког развоја; Меморандум о сарадњи у области гасне привреде у погледу реализације заједничких пројеката у области развоја инфраструктуре за производњу и продају утечњеног природног гаса између Министарства рударства и енергетике, Србијагаса и Газпром СПГ Технологије; Меморандум о српско-руској сарадњи у области развоја иновација у сектору електроенергетике између Владе PC и Јавног акционарског друштва „Россети”; Меморандум о стратешкој сарадњи између „НИС” д.д. и Универзитета за рудаоство у Санкт-Петербургу; Меморандум о узајамном разумевању између „НИС” д.д. и Руског државног универзитета за нафту и rac (Научно-истраживачког универзитета) „Губкин”; Споразум о намерама за пројекат изградње електрана на гас у Републици Србији између Владе PC и Доо „Газпром енергохолдинг”; Споразум између Владе PC и Владе РФ о оснивању и условима делатности информационо- културних центара. У Народној скупштини се тренутно у поступку ратификације налази Споразум о слободној трговини између Републике Србије, с једне стране и Евроазијске економске уније и њених држава чланица са друге стране. Такође, може се очекивати упућивање  у скупштинску процедуру ратификације Споразума између Владе РФ и Владе Републике Србије о сарадњи у изградњи Центра за нуклеарну науку, технологијe и иновације на територији Републике Србије, као и Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању и условима делатности културно-информативних центара и Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерацијe о сарадњи у области биљног карантина и заштите биља. Мислим да се можемо сложити у оцени да су могућности наше сарадње у значајним и перспективним областима веома велике и да наши парламенти треба пажљиво да прате реализацију свих значајних пројеката и пружају максималну подршку како би ефекти наше сарадње били што плодотворнији.“

 

На крају потпредседник Народне скупштине Ђорђе Милићевић изнео је закључне констатације Петог заседања Комисије за сарадњу Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације и Народне скупштине Републике Србије:

 

„Уважене колеге,

Сматрам да су сва питања која су разматрана на данашњој седници парламентарне Комисије за сарадњу од непосредног интереса за наше земље, те дозволите кратак осврт на њих. У данашњој дискусији заједнички смо утврдили да наши парламенти имају веома значајну улогу у подршци и унапређењу резултата наше билатералне сарадње у кључним и перспективним областима, улогу која је законодавна, надзорна и представничка. У погледу сарадње у области енергетике и коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе на основу испитаних и иновационих технологија, информационих и комуникационих технологија дигиталне економије,обострано су подвучени велики капацитети сарадње у овим областима. Наглашена је важност пројекта Турски ток, обновљене сарадње две земље у области атомске енергије, као и велике могућности и области њене примене у мирнодопском сврхе. Подвучен је значај што скорије ратификације потписаних споразума,као и усаглашавања и потписивања нових докумената о сарадњи у области иновација и технолошког развоја и другим кључним и перспективним областима сарадње. Оцењено је да су могућности наше сарадње у значајним и перспективним областима веома велике и да наши парламенти треба пажљиво да прате реализацију свих значајних пројеката и пружају максималну подршку како би ефекти наше сарадње били што плодотворнији. У данашњој расправи смо утврдили да је координација рада Државне Думе и Народне скупштине у јачању међународне и регионалне безбедности у оквиру билатералних и мултилатералних формата од великог значаја и да за њу постоје одлични услови.  С обзиром да је закључено је да је билатерална и мултилатерална парламентарна сарадња интензивна и веома успешна, препорука је да се настави са  унапређењем парламентарних односа два парламента у међународним парламентарним институцијама. Препорука је ,такође, да се подстакне срадња радних тела два парламента састанцима ради разматрања конкретних пројеката од међудржавног значаја. Резултати тих сатанака би били представљени на будућим заседањима Комисије.

У погледу заједничких напора по заштити историјског памћења и супротстављању хероизацији нацизма, указали смо да очување антифашистичких традиција, супротстављање изобличавању историје рата и његових резултата представља данас један од најзначајнијих задатака.  Борба против хероизације нацизма, прекрајања историје и претварања џелата у жртве, је оно у чему две земље треба да наставе заједничке напоре. Очување историјског сећања и супротстављање повмапирењу идеологије која је довела у питање опстанак цивилизације  помоћи ће да заједно јачамо мир и просперитет  заједничког европског простора. Најзначајнија  актуелна питања од заједничког интереса која смо данас разматрали и сагласност коју смо постигли доприносе још чвршћем повезивању и координацији деловања два парламента. Сматрам да и у наредном периоду наши парламенти треба да наставе са унапређењем свих видова сарадње а у циљу даљег развоја традиционално блиских и  пријатељских односа наше две земље и народа. Желим још једном да упутим Државној думи све честитке због изванредно организованог петог заседања Комисије за сарадњу Народне скупштине РС и Државне думе РФ у Москви и да захвалим на пруженом гостопримству. Оцењујем данашње заседање успешним и корисним.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.