Не мешамо се у рад РЕМ-а, али прихватамо оно што је дефинисано законом који смо усвојили у Народној скупштини РС Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о РЕМ-у

 

„Даме и господо народни посланици, није спорна подршка када је реч о избору за чланове РЕМ-а, јер сматрам да су ресорни Одбор, председник Одбора и чланови Одбора одговорно и озбиљно одрадили свој део посла и испоштовали процедуру и свакако да ће предложени чланови имати подршку посланичке групе СПС.

Када је реч о законодавној регулативи, о којој је говорио колега Комленски, у томе се у највећем делу слажемо и сматрамо да то мора и треба да буде приоритет, када је реч о неком наредном скупштинском сазиву. 

Оно што желим да кажем данас, а везано је за РЕМ, везано је за медије у Србији, мислим да већ неколико месеци уназад у Србији траје једна хајка и хистерија која је усмерена од једног дела опозиције према РЕМ-у. Разлог томе јесте, пре свега, немање политичких идеја, немање конкретног политичког програма, али суштински разлог је потреба да се врате уназад осам година и да уређују, да се баве уређивачком политиком медија у Србији, када је могло да се чује само једно мишљење. 

Када говоримо о РЕМ-у, при томе  се, чини ми се, заборавља она суштинска и основна ствар, а то је да ми као представници политичких странака, посланичких група, као посланици, као неко ко има легитимитет и поверење грађана и ко је добио мандат од грађана да обавља један одговоран и озбиљан посао, треба да помогне рад независних регулаторних тела, да ојача и оснажи рад независних регулаторних тела, а не да независна регулаторна тела гура у политички ринг и искористи их за сопствене потребе и за сопствене циљеве.

Наш посао је да подржимо РЕМ у ономе што је најважније, да ради по закону, а не да тумачимо законе онако како свакоме појединачно одговара и да тражимо и да инсистирамо конкретно и од РЕМ-а да крши те исте законе. 

Регулаторно тело за електронске медије није политички субјект, РЕМ није учесник на парламентарним, нити било којим другим изборима, нити било којим политичким процесима, нити РЕМ може да одлучује ко ће победити, нити ко ће изгубити на наредним парламентарним изборима. 

Нема РЕМ обавезу ни да прати изборе у Србији и потпуно сам убеђен да то није дефинисано ни у једном законском оквиру, исправите ме, председниче Одбора, ако грешим, али ће по налогу Владе Републике Србије, по налогу ОЕБС-а, по налогу ОДИР-а овога пута пратити целу изборну кампању. 

Интересантно је да тек пре неколико дана, дакле, оног тренутка када је читава прича завршена и када су донете одређене одлуке, када су прихваћене одређене препоруке, након међустраначког дијалога и након разговора који смо водили на Факултету политичких наука имамо ситуацију да одређени број европских парламентараца посети РЕМ. 

Европски парламентарци су посетили РЕМ и говорили о томе како постоје две паралелне земље, две паралелне институције и паралелни медији. Па, како то нема слободе медија у Србији, ако постоје некакви паралелни медији?

Подсетићу вас, то су исти они европски парламентарци који су изразили забринутост за демократијом у Србији, за слободом медија у Србији и ми смо им врло јасно рекли – нема потребе да бринете за демократију у Србији, демократија се остварује на изборима и једино избори могу да промене политички курс Србије, а ми смо сви заједно учинили све што је у нашој моћи да имамо далеко боље изборне услове од оних које смо имали од 2008. године до данас.

Што се тиче слободе медија, знате, помало је лицемерно да било који европски парламентарац данас говори о слободи медија, а 2011. године, када смо имали извештај Верице Бараћ, у коме је врло прецизно, експлицитно дефинисано и речено да постоји озбиљна забринутост за слободом медија у Србији, нисмо чули ни једног европског парламентарца. То сам питао и госпођу Фајон, она ми каже да тада није била известилац, али је била представник Европског парламента. Могла је бар тада нешто да каже о слободи медија у Србији.

Иначе, ко се данас, када говоримо о том делу опозиције, бави слободом медија у Србији, ко поставља питање да ли постоји слобода медија у Србији? Заправо, као што их не занимају избори, јер бојкот је једино што им је преостало, знају да су изборе унапред изгубили и да не могу представљати алтернативу владајућој коалицији, тако их не интересује ни слобода медија у Србији. Интересује их таман толико да то буде услов и разлог да се не појаве и не изађу на парламентарне изборе. 

Врхунац фарсе је да се слободом медија баве управо они чије су политичке присталице физички насртале на новинаре и то само из једног разлога, јер су новинари постављали питања која им не одговарају, исти они представници тог дела опозиције који су избацивали новинаре са конференције за штампу јер им не одговара њихово присуство. 

Да ли су то исти они који су противзаконито били власници таблоида и који су преко својих маркетиншких агенција уцењивали медије, зарађивали на сваком секунду националне телевизије, односно телевизије са националном фреквенцијом? Да ли су то исти они који су слали полицију у новине које објаве нешто о њиховим брљотинама у периоду када су имали одговорност и већински део власти у Србији? Исти они у чије време није могло да се чује апсолутно ниједно другачије мишљење осим њиховог.

Да ли су то они који су врло јасно слали поруке ко треба да буде гост у информативним емисијама на јавном сервису и на који начин треба да се уређују те исте емисије, које су уређивачку политику РТС-а уређивали моторном тестером? Исти они који су блокирали све прилазе, заправо улазе Јавног сервиса. Они који имају таман толико храбрости да не одговоре на новинарско питање или да дођу пред РЕМ и да кажу само једно – желимо да угасите ТВ Пинк, желимо да се ухапсе главни и одговорни уредници одређених дневних листова. Сад ја постављам питање зашто? Зато што мисле другачије од њих, зато што износе оно што је истина у Србији? Па, ваљда је истина интерес свих нас. 

Неће се историја у Србији када говоримо о медијима поновити у оном свом најгорем облику. Слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања су основни постулати једног демократског друштва какво Србија данас јесте.

Није тачно да се баве слободом медија јер им је стало до слободе медија, јер им је стало да учествују на парламентарним изборима. Баве се слободом медија из једног простог разлога, да би имали своје људе у РЕМ-у, да би имали своје људе у РТС-у. И све време када смо током међустраначког дијалога и разговора на Факултету политичких наука, бар у оном делу у којем су учествовали, говорили о медијима, говорили о РЕМ-у, говорили о РТС-у, то је био једини циљ.

Када кажу – нема нас у медијима, ја желим да изнесем само неколико података. Ово су релевантни чињенични подаци до децембра прошле године, који демантују констатацију од стране појединих представника дела опозиције да нису присутни у медијима, 135 страна прес-клипинга у последњих шест месеци, закључно са децембром прошле године, демантују да овај део опозиције није заступљен у Јавном сервису. Са сваког протеста „један од пет милиона“ је РТС извештавао у свим информативним емисијама. 

Из новинарског угла, да се сваке недеље извештава о догађају на којем нема апсолутно ништа ново, нема нових захтева, овде има велики број новинара међу посланицима, па ми реците да ли је то вест, када немате ниједан нови захтев, када је све мање људи? Да је десет пута више људи, да је реч о новим захтевима, вероватно би то и била вест. У свим дебатним емисијама су представници опозиције учествовали равноправно са представницима владајуће коалиције. 

Рецимо, у Уједињеном Краљевству, према закону Уједињеног Краљевства, на које се они врло често и некада врло радо позивају, у дебатним емисијама не могу да учествују они који нису били учесници последњих избора.

Сад ја постављам питање – а где је то тај назовите Савез за Србију добио легитимитет, на којим изборима? На којим парламентарним изборима, на којим локалним изборима? На последњим локалним изборима нису учествовали не због бојкота, него зато што нису могли да направе листе на локалним нивоима, односно општинама и градовима где су одржани ванредни локални избори. Где је то Савез за Србију добио легитимитет да би био, ово смо питали и представнике Европског парламента, да би био део извештаја Европске комисије? Пазите, Савез за Србију је део извештаја Европске комисије. Одакле легитимитет? И реците после да тај извештај највећим делом и није политички пристрастан. 

Шта је био захтев оних који себе називају „Један од пет милиона“? Да пет минута буду присутни на РТС. То сасвим довољно говори о безидејности политике коју води тај, назовите, део опозиције.

Што се мене лично тиче, ја бих им дао и 10 и 15 и 20 минута, ако је то пут и начин да изађу на изборе, па да виде колико коначно вреде, јер мислим да њихово веће присуство у медијима далеко више говори о њима него овако кроз монолог у скупштинском холу путем конференције за штампу. 

Ми смо током разговора на Факултету политичких наука и међустраначког дијалога у парламенту слушали бројне захтеве и морам да подсетим да су неки од захтева били да се формира Надзорни одбор Народне скупштине Републике Србије. Одмах смо рекли да смо за, али смо поставили такође питање – зашто Надзорни одбор није формиран од 2000. године? Зашто 2016. године, када је председница Народне скупштине Републике Србије упутила позив свим посланичким групама, нису послати предлози, ако им је толико стало до Надзорног одбора Народне скупштине Републике Србије? Ево, формирали смо и уважили, наравно, предлоге опозиције. 

Такође, рекли смо, желите да мењате уреднике РТС. Немамо ништа против, учините то. Ова владајућа коалиција није поставила ни једног уредника РТС, али немојте да говорите о томе како вас нема и како нисте присутни у дебатним емисијама на јавном сервису. У крајњем случају, сматрате да вас нема довољно у јавном сервису, па ево прилике. Седнице Народне скупштине се преносе директно на Јавном сервису. Желите да будете присутни, дођите у скупштинску салу, покажите своју снагу и покажите да сте алтернатива владајућој коалицији.

Када је реч о РЕМ-у, рекли смо врло јасно да се не мешамо у рад РЕМ-а, али прихватамо оно што је дефинисано законом који смо усвојили у Народној скупштини Републике Србије. Дакле, не оно што је написано сходно европској пракси, најбољем европском законодавству, свака част Европи, свака част европским парламентарцима, али ово је Србија, ово је Народна скупштина Србије, а ми имамо законодавни оквир који врло јасно и прецизно каже како и на који начин бирамо чланове РЕМ-а. Управо због те процедуре која је испоштована, ми ћемо као посланички клуб подржати овај предлог који је упутио одбор пленуму на разматрање.

Такође, на предлог Радне групе Владе Републике Србије, одржали смо и јавну расправу о заступљености медија током изборне кампање и оно што се нама чини, чини нам се дефинитивно да један део опозиције жели да се бави уређивачком политиком медија и заиста говорите о не слободи медија у медијима. То вам је кукате о медијима у медијима и кажете да вас нема у медијима, а све време сте присутни у медијима и говорите о не слободи медија. Ми нисмо заступници тезе, као тај део опозиције када говоримо о медијској слици Србије, да је медијска слика добра ако смо присутни у медијима, да је медијска слика лоша ако нас у медијима нема, јер сматрамо да свако у Србији треба да ради свој посао, а да медији требају и морају да буду аутономни у одлучивању. 

Такође, рецимо, 2009. године били смо део владајуће коалицији и нисмо гласали за измене и допуне Закона о јавном информисању као посланичка група, без обзира што смо били део владајуће коалиције, јер смо сматрали да такве измене и допуне треба да сачувају нечији лик и дело и да такве измене и допуне и јесу удар на објективно и професионално новинарство.

Стратегија о приватизацији медија је донета после 2000. године и желели сте и у том периоду капитализам, добили сте капитализам. Поставља се питање – одакле данас потреба да се бавите приватним сектором? Дозволите, комерцијални медији су управо то – приватни сектор. Ми сматрамо да је интерес власништва примаран.

Такође, и приватни медији се баве и прате истраживање јавног мњења, и приватни медији сагледавају резултате избора и знају колико која политичка опција вреди и знају шта је вест у Србији, али исти ти медији не могу да допринесу да неко нема 50% или да неко има више од 5%. То што имате мање од 5% или немате 3% колико је од пре неколико дана цензус, то није наш проблем и не можемо вам у томе помоћи.

Мислим да смо имали добар разговор током дебате коју смо водили са представницима опозиције, са представницима медија са националном фреквенцијом и мислим да је то један одговоран и озбиљан приступ и да је потпуно логично да непосредно пред парламентарне изборе имамо разговор о заступљености у медијима на релацији управо власти, опозиције, представника медија и неке ставове које смо тада дефинисали и изрекли рећи ћу и данас. 

Слажемо се у потпуности када је реч о Правилнику о раду јавног сервиса. То је оно што је и РЕМ предложио. Слажемо се када је реч о препорукама које треба упутити комерцијалним емитерима. Слажемо се када је реч о равномерној заступљености, али када говоримо о равномерној заступљености, наша молба је била да говоримо о тематским дебатама, јер то је начин на који политичке странке могу да покажу и прикажу своје програме, али могу уједно да покажу и прикажу и представе људе који ће бити гарант реализације тих програма и изразили смо забринутост због једне ствари која мислим да је велики проблем и која ће тек постати велики проблем, имајући на уму то да информација јесте веома моћно оружје а то су лажне вести.

То је нешто чему мора бити супротстављена друга информација или другачији аргумент, а никако претње, насиље и сукоби. То је изазов на који морамо да припремимо, пре свега, своје грађане и слажемо се у потпуности са нечим, дакле, када говоримо о равномерној заступљености, за нас је потпуно логично да изборне листе које учествују на парламентарним изборима треба да учествују у дебатама. То и јесте прилика да покажу своје програме, да покажу шта је са чиме излазе пред бираче. Дозволите, изборне листе оних политичких опција које су за бојкот и које не учествују у изборном процесу, на који начин те изборне листе да буду заступљене током изборне кампање у медијима?“ 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.