Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је као овлашћени представник о  Предлогу закона о изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова.

Предложеним изменама и допунама квалитет закона би се побољшао и повећао, а грађани Републике Србије били би задовољни радом Катастра и апсолутно правно сигурни када имају потребу за упис одређених права у служби за Катастар непокретности.

Имајући у виду тачку дневног реда о којој расправљамо и актуелност свега онога што се везује за овај закон, посланичка група СПС ће подржати закон који је данас предмет наше расправе, односно дискусије, с тим што ћемо указати на неке чињенице и околности које су можда могле да допринесу да се обухват овог закона на неки начин прошири, односно да се нормирају и неке околности које очигледно нису обухваћене овим законом, а имале би и те како великог значаја у пракси, односно у практичној примени овог закона.

Пре свега, треба истаћи чињеницу да се овим законом квалитативно иде напред, један корак напред, али у смислу ажурности поступака који се воде пред надлежним службама за катастар непокретности, да се увођењем е-управе, односно система електронске поште или електронске комуникације са странкама, такође, доприноси убрзању поступка, ефикасности поступка и задовољењу потреба грађана.

Оно што је добро, добро је да се тај софистицирани начин комуникације, који до сада није постојао, уводи не само у Службу за катастар непокретности, већ је то један генерални приступ Владе Републике Србије када је у питању е-управа, у целини, што значи да смо постигли нешто што ЕУ од нас очекује, са једне стране, а са друге стране смо успели да се на неки начин, кроз хармонизацију законодавства Србије, приближимо законодавству ЕУ.

Ја ћу се у једном делу Вашег Предлога закона осврнути на одредбе које се тичу забележбе које се врше у Служби за катастар непокретности, па ћу Вас замолити да са мало пажње прокоментаришемо заједно, надам се да ћемо ту разменити мишљења, обухват ове норме. Конкретно ради се о одредби члана 15, колико ми се чини, предложеног закона. Ради се о забележбама које се везују за упис одређених терета када су у питању одређена права, поступци и, наравно, интерес странке у тим поступцима.

Конкретно, овде говоримо о забележбама које су очигледно у односу на раније измене и допуне, односно раније предлоге закона, сужене. То сужавање, да будемо потпуно отворени, није од јуче, односно није у дисконтинуитету. Напротив, у континуитету се сужава обим одређених забележби, па бих Вас замолио да онда прихватите једну добронамерну сугестију.

Када се ради о забележбама, говоримо о забележбама судских поступака када је у питању право својине на непокретности, када је у питању ништавост уговора, када је у питању побијање правних радњи дужника, када су у питању одређена права из облигационих односа, сад се поставља питање – због чега један битан сегмент није овде ушао у корпус забележби? Конкретно, када говоримо о побијању правних радњи дужника, кад би се то превело на прост народни језик, то значи да ја трпим штету јер је неки мој дужник који ми дугује одређени новчани износ отуђио своје непокретности како би мене на неки начин онемогућио да дођем до наплате свог потраживања. Зашто? Отуђио је своју непокретну имовину, ја немам одакле да наплатим, та имовина је отишла у корист трећег лица, сад се тај правни посао, односно тај уговор између мог дужника и тог трећег лица побија и то није спорно, али то је побијање које је само у једном једином правцу, то је тзв. побијање правних радњи дужника ван околности које прате другу врсту побијања, а та друга врста побијања овде недостаје.

Зашто ово говорим? Постоје две врсте побијања: побијање у стечају и побијање ван стечаја. Побијање ван стечаја је управо овде онако како сте ви нормирали и то је у реду, то је добро. Ми у посланичкој групи СПС се са тиме апсолутно слажемо и имамо један приступ који мора бити апсолутно у интересу заштите странака. Странка мора имати забележбу у катастру да се води поступак поводом побијања радњи дужника, али шта немамо? Немамо уколико је то побијање у другом правцу. Зашто? Зато што сте нормирали да се ради само о правним ситуацијама из тзв. ванпарничне материје. Није ништа спорно.

Сад се поставља питање, да се пребацимо на ону другу материју која овде не постоји, а то је материја у стечају. У стечају имамо побијање које се врши на следећи начин – свако од поверилаца, чак и стечајни дужник, има право да поднесе тужбу за побијање правних радњи и правних послова стечајног дужника у роковима који су прописани законом – шта то значи? Ако ми фирма чији сам запослени дугује зараду,отишла је у стечај, а пре тогаје отуђила своју имовину, смањила стечајну масу, више не постоји корпус стечајне масе који је некад био, који је био довољан за намирење потраживања, нема га, онда се мора приступити нечему што подразумева заштиту интереса поверилаца, а то значи да је и то требало да уђе у овај корпус забележби и да се упише забележба побијања правних радњи и правних послова у стечају, а не само ванпарничној материји.

Зашто ово говорим? Надам се да се апсолутно добро разумемо, у стечају се побијају само пуноважни правни пословикоји немају елементе ништавости, није их странка закључила под заблудом, под принудом, под преваром итд, под манама воље. Овде су пуноважни правни поступци. Како? Неко је потписао купопродајни уговор и отуђио комплетан погон, комплетне производне хале, машине, све је отишло из стечајне масе, отишло је трећем лицу. Немамо га у забележбама, , а то би требало да буде и те како битно због заштите права странке и мислим да у том делу обухват забележби требао бити проширен, јер мени као повериоцу стечајног дужника је у интересу да се та имовина врати у стечајну масу, а зашто да се врати у стечајну масу? Да би стечајна маса подигла свој потенцијал, јер не само да ћу наплатити ја, него и остали повериоци заједно са мном којима се такође дугује.

Према томе, у овом делу мислим да је било јако важно да се обухват забележби прошири за оне правне ситуације које овде нажалост нису обухваћене, али би требале бити обухваћене управо из разлога о којима сам ја говорио, а крајњи циљ је правна сигурност, односно заштита права грађана с обзиром на једнакост пред законом и Уставом, о чему не треба да говоримо. Мислим да би то било депласирано.

Што се тиче доставе, мислим да је јако добро регулисана. Коначно имамо ситуацију да доставу писмена од стране служби или органа катастра на неки начин поједностављујемо. Да ли ће то сада бити да тако кажем традиционални начин доставе – препорученом поштанском пошиљком, при чему се зна процесни поступак како се врши достава уколико онај на кога достава гласи не прими лично одређену писмено, онда је процедура веома јасна – ставља се на огласну таблу итд.

Међутим, добро је што се уредили електронски начин доставе јер је огласна табла била до сада нешто што је збуњивало странке са једне стране, а са друге стране, странке нису увек биле у могућности да остваре увид у огласне табле. Према томе, овај принцип електронског сандучића, односно електронске доставе ће у сваком случају убрзати начин достављања и скратити поступак, што је најважније, имајући у виду да поступак пред Републичким геодетским заводом, односно службама за катастар непокретности јако дуго траје.

Међутим, и овде бих изнео једну дигресију, уважена колегинице, и надам се да ћемо и ту имати разлога да прокоментаришемо, а ради се о односу службе за катастар непокретности и јавних бележника као институција на коју су пренета одређена јавна овлашћења са једне стране, а са друге стране поступање према адвокатури која представља део правосудног система, део система пружања правне помоћи који је регулисан Уставом Републике Србије.

Зашто ово говорим? Када су у питању јавни бележници или нотари они имају као што и сами знате директну комуникацију са службама за катастар непокретности јер су обавезни да након солемнизације или потврђивања уговора о купопродаји аутоматски обавештавају, прослеђују и електронским путем службама за катастар непокретности све оно што су у поступку потврђивања или солемнизације урадили достављају уговор и наравно на тај начин се отвара процедура промене уписа права својине или одговарајућих других права, споредних права када су у питању заштита права странака као носилаца права својине због тога што је конститутивни карактер права својине, а то подразумева да се право својине конституише уписом у јавни регистар имајући у виду да је и евиденција Службе за катастар непокретности ништа друго него јавни регистар.

Нагласио бих да сеодноси и на адвокатуру. С обзиром да сам припадник те бранше, морам да штитим интересе оних којима припадам, а у овом случају мислим да је то крајњи основ. Зашто ово говорим? Адвокатска комора Србије је у више наврата тражила од служби за катастар непокретности, па се чак обраћала и притужбама да се омогући увид у збирке исправа и све остале податке који су неопходни и потребни ради пружања правних услуга странкама. Шта је радила Служба за катастар непокретности? Игнорисала је такве захтеве, игнорисала је чак и притужбе. Да ли је ико икада био санкционисан у оквиру служби за катастар непокретности због тога? Није, апсолутно никада.

Када говоримо о члану 36. Закона о адвокатури, говоримо о закону који има императивну природу и који морају поштовати и службе за катастар непокретности и њихови органи, а са друге стране морају се задовољавати права оних које тај закон обухвата, односно које тај закон на неки начин штити. Шта каже члан 36. Закона о адвокатури? Адвокат има право да у циљу пружања правне помоћи од државних органа, установа, предузећа, других организација тражи да благовремено добије информације, списе, доказе који су у њиховом поседу или под њиховом контролом.

У ставу 2. тог истог члана каже се – да су државни органи, установе и предузећа дужни да у складу са законом адвокату омогуће приступ информацијама, списима и доказима из става 1. овог члана.

Уважена колегинице, знате и сами да од ове одредбе у практичној примени нема ништа, апсолутно ништа. И, онда ко трпи? Нећу да кажем да трпе искључиво адвокати. Наравно, да су ускраћени у смислу оптималне могућности пружања правне помоћи, али највише трпе странке које са адвокатима имају уговорни однос, а то је однос тзв. уговора, можемо рећи слободно дело, јер је адвокат неко ко извршава послове, а странка је наручилац тог посла. У конкретном случају странка ће да трпи.

Шта се овде дешава? Тачно је да је Законом о поступку уписа у катастар непокретности водова, адвокатура добила посебан статус. То поштујемо. Заиста је за уважавање јер су адвокати добили статус професионалних корисника услуга катастра. Услов за стицање тог статуса је закључење уговора између катастра и адвоката. Али, када ће ти уговори моћи да се закључе? Тек од 31. децембра 2020. године, дакле ове године.

Шта то значи? То значи да ће странке још годину дана чекати на могућност да дођу до података, које иначе сви остали добијају врло једноставно, практично изводљиво, а још годину дана адвокати због неразумевања, игнорисања, како год да то протумачите, од стране служби за катастар непокретности и Републичког геодетског завода остају ускраћени да добијају одговарајуће податке.

Одредбом члана 3. став 1. тачка 3) Закона о поступку уписа у катастар непокретности водова је нормирано начело јавности које сте Ви поштовали у Предлогу закона, што је за потпуно поштовање и подршку, и ту немамо ни један једини проблем, али имајући у виду да професионални корисник чији је статус добио адвокат није једнак са статусом јавног бележника, онда имамо озбиљан проблем.

Зашто озбиљан проблем? Ја, нећу да говорим сада о девастацији адвокатуре начином на који су јавни бележници почели постепено да преузимају одређене надлежности адвокатуре, али у конкретном случају не можемо бити љути за оно што мора да буде прописано тако како јесте, где су јавни бележници у обавези да прослеђују оно што је у њиховом опису, да кажем посла, када је у питању коресподенција између Службе за катастар непокретности јавних бележника, али је јако важно да се барем приближно сличан статус повлашћених корисника професионалних услуга од стране служби за катастар непокретности Републичког геодетског завода призна и адвокатури.

Значи, у овом случају, мислим да је требало и раније реаговати, наравно не Ви, наравно ни министарство. Мислим да је овде највећи степен неразумевања и највећи степен игнорисања од стране Републичког геодетског завода, које се рефлектује на службе за катастар непокретности и онда долазимо у ситуацију у којој долазимо.

Да ово сада не био одијум незадовољства адвокатуре, морам да кажем да је ово одијум незадовољства грађана. Грађана који очекују брзину поступања у предметима који се не везују за катастар, они се воде у суду. Али су зато јако важни ови подаци који се добијају из службе за катастар непокретности,да би се ти судски поступци водили на адекватан начин. Да би се добили врло брзо онда адвокат мора брзо приступити тим подацима и мора те податке на најбржи и најефикаснији начин добити. Зашто? Зато што их користи после у судском поступку. Зато што од тих података из катастра непокретности зависи успех спора, зависи исход спора и зависи шта странка може да очекује као извесно у току трајања једног судског поступка.

Што се тиче ових других детаља о којима је моја уважена колегиница говорила малопре, крајње стручно, не бих се освртао посебно, осим једног малог детаља који се везује за поступак озакоњења објеката. Ту имамо једну ситуацију у којој се уписују забележбе следеће садржине – објекат је у изградњи, странка је купила стан у изградњи, уписује забележбу или предбележбу у катастру непокретности да је купила стан у изградњи, а након добијања употребне дозволе која следи после техничког пријема објекта, аутоматски преноси право својине на основу уговора који је закључила.

То се на први поглед чини доста повољним за странку, то се чини на неки начин сигурним. Постављам питање супротне природе – шта уколико Комисија за технички пријем, одбије технички пријем зграде па каже да не задовољава и не може да се изда употребна дозвола? И то није спорно. Онда странка остаје уписана са забележбом или предбележбом као власник стана у изградњи, објекта у изградњи и има неки степен заштите.

Али, у тој ситуацији се поставља питање ефикасности поступка до коначног решења. Зашто? Зато што нови технички пријем може да се одложи прилично дуго имајући у виду законску регулативу која није скратила рокове поступања у том смислу речи.

Дакле, то није грешка ни законодавца, није ни Ваша, али је грешка оног дела закона који се односи на планирање и изградњу. Нећу рећи грешка, него је можда требало да буде допунски нормирано да се на неки начин скрате рокови када је у питању обавезност инвеститора да поступи по свим правилима, не само правилима градње, него и законским обавезама како би обезбедио употребну дозволу пот претњом знатно тежих санкција, него што су сада прописане.

Мислим да смо се у овом делу јако добро разумели. У сваком случају, наша подршка овом Предлогу закона постоји. Моје примедбе и критике су крајње добронамерне и мислим да у тим примедбама и критикама апсолутно нема ништа што би девалвирало квалитет закона. Дате су искључиво због тога како би се квалитет закона на неки начин још побољшао и повећао, ажурност Катастра на неки начин подигла на већи ниво, а грађани Републике Србије били задовољни радом Катастра и били апсолутно правно сигурни када имају потребу за упис одређених права у служби за Катастар непокретности.