Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о потврђивању Споразума о спољној трговини између Републике Србије, с једне, и Евроазијске економске уније и њених држава чланица, са друге стране.

Поштовани министре, даме и господо народни посланици, данас је пред нама пет важних и значајних споразума. Не умањујући важност и значај четири споразума о којима нећу говорити, о томе ће говорити моје колеге у оквиру редоследа пријављених народних посланика, ја ћу акценат у свом излагању ставити на један Споразум, а то је Предлог закона о потврђивању Споразума о спољној трговини између Републике Србије, с једне, и Евроазијске економске уније и њених држава чланица, са друге стране.

Наиме, сматрам да је приступање економској Евроазијској унији од огромног значаја за економију наше земље, од огромног значаја и важности за привреду наше земље, јер ми заправо говоримо о тржишту које подразумева 183 милиона људи.

По овом Споразуму, Србија ће моћи да извози готово 100% својих производа, без плаћања царина.

То је једно ново и велико тржиште за наше производе, при чему је важно рећи да је привредна сарадња када је реч о односу сарадње са ових пет држава, пет чланица Евроазијске уније, у протеклом временском периоду, најдинамичнија и најинтензивнија била са Руском Федерацијом.

Наиме, са Руском Федерацијом ми имамо потписан Споразум од 2013. године, Споразум о стратешком партнерству. Тај Споразум јесте имао за циљ да се развија и економска и трговинска сарадња, али тај Споразум је имао за циљ и да политички односи иду једном узлазном путањом.

Ова Унија има основ и за политичку сарадњу, што за нас представља додатни оквир за унапређење политичке сарадње са чланицама Евроазијске уније.

Споразум је за Србију важан, важан је за привреду, важан је за економију, али важан и у контексту, јер ојачава односеСрбије и политичке и економске, са чланицама Евроазијске уније. Сигурно је у интересу Србије да Србија има што више оваквих споразума.

Желим посебно да истакнем да је овде реч о чланицама, о државама Евроазијске уније, које су имале веома принципијелан став, када је у питању једнострано проглашење независности КиМ, јер ни једна од пет држава није признала једнострану проглашеност независности КиМ, што сматрамо да је подстрек и подстицај за још јаче партнерство које треба да остваримо са Унијом и са сваком чланицом која је представник Евроазијске уније, јер у даљем процесу политичке борбе, у даљем путу који ће бити веома тежак по Србију, а мислим наравно на одбрану националних и државних интереса. Управо ове државе које су чланице Евроазијске уније могу бити велика подршка као традиционално пријатељски орјентисане државе на међународном плану и на међународној политичкој сцени.

Када је реч о Руској Федерацији, обзиром да сам рекао да је Србија имала најинтензивнију и најдинамичнију сарадњу од ових пет држава са Руском Федерацијом, желим да кажем да Србија придаје огромну важност и значај у односима са Руском Федерацијом, да имамо изузетно добре и развијене билатералне односе на свим пољима, да имамо односе стратешког партнерства, традиционално пријатељство наша два народа, дакле, и верска и културна, историјска, језичка блискост, словенска блискост наша два народа, нераскидиво братство наша два народа, које се развијало кроз чврсте везе у званичним односима пуну 181 годину, од званичног успостављања дипломатских односа између Србије и Руске Федерације.

Наравно да огроман подстицај развоју односа Србије и Руске Федерације, дају управо председници наших држава, председник Републике Александар Вучић и председник Руске Федерације Владимир Путин.

Оно што такође желим да истакнем и сматрам да је веома важно, ми као парламент, као глас народа, као представници грађана, имамо јако добру, интензивну и динамичну сарадњу са парламентима Руске Федерације.

Народна скупштина Републике Србије, има потписане споразуме са оба дома Федералне скупштине Руске Федерације, а Комисија за сарадњу Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације и Народне скупштине Републике Србије је највиши ниво билатералне сарадње који Народна скупштина има у овом тренутку и он је јединствен у односима са две државе, са Русијом и Кином.

Mи смо протекле недеље у Москви одржали Пету по реду седницу Комисије за сарадњу Државне думе и Народне скупштине Руске Федерације, на којој, увек разматрамо важне и значајне теме.

Обзиром да је слична тема и била током јучерашњег дана у Народној скупштини Републике Србије, иницијатива која је покренута и тема која је била од велике важности током Пете седнице Комисије за сарадњу наших парламената је логично, идемо у сусрет обележавња седамдесетпетогодишњице победе над фашизмом, наравно, да смо велику пажњу посветили тој теми и нечему што јесте огромна пошаст човечанства данас, а то је поновна појава нацизма.

Председник Државне Думе Вјачеслав Володин је покренуо иницијативу о формирању института за очување историјског сећања управо, да би спречили ревизију историје, управо да би спречили ревизију када је реч о учешћу наших војника и совјетских војника током Другог светског рата.

Председница Народне скупштине је прихватила, у начелу се сагласила са том иницијативом. Она сада иде на сагласност и та иницијатива ће бити прослеђена председницима наших држава, председнику Републике Србије Александру Вучићу, председнику Руске Федерације Владимиру Путину, али наравно и Влади Републике Србије.

Сматрамо да је ова иницијатива од огромне важности и значаја за Србију, јер када говоримо о ревизији историје, заправо о очувању историјског памћења, није овде само реч о ревизији сећања, овде је реч о опстанку једног народа и мислим да је наша заједничка обавеза да сачувамо наслеђене тековине. И мислим да уз све ово свакако треба укључити науку, како би сачували истину о стварању једне слободне и модерне Европе.

Желим да вас подсетим да смо Четврту седницу Комисије за сарадњу управо одржали овде у Београду у Народној скупштини Републике Србије, да се тада председник Државне думе обратио народним посланицима, српској јавности и пренео за нас једну, за посланички клуб СПС једну изузетно важну и значајну поруку од председника Руске Федерације, а то је да братски српски народ увек може рачунати на подршку Руске Федерације.

Такође, када говоримо о сарадњи парламената имамо јако добру и интензивну сарадњу на мултилатералном плану у смислу сарадње у међународним парламентарним организацијама, тамо где обе државе имају своје представнике и чланице.

Наравно, увек истичемо једну чињеничну и евидентну ствар, а то је да дугујемо велику захвалност Руској Федерацији, то је оно што сам рекао у уводном излагању, када је реч о принципијелном ставу по питању једнострано проглашене независности КиМ. Истински смо захвални на томе, јер тиме Руска Федрација показује да поштује универзалне принципе међународног права.

Такође, значајна је подршка Руске Федерације у ономе у чему тежи Србија, и што је интенција Републике Србије, а то је да кроз дијалог дође до компромисног и правичног решења које ће бити прихватљиво за обе стране.

Изражавамо велику захвалност на мултилатералном плану када је реч о противљењу Руске Федерације да самопроглашена држава Косово буде део и буде чланица било које међународне организације, јер тиме Руска Федерација у правом смислу дефинише себе и као чувара и као градитеља једног праведнијег међународног поретка заснованог на поштовању међународног права и заснованог на поштовању општих принципа и циљева прокламованих у Повељи УН.

Србија зарад очувања међународног мира стабилности и безбедности принципијелно и доследно се залаже за поштовање једног принципа и начела међународног права, као и остварења начела слободне и равноправне сарадње на међународној сцени без увођења санкција као средстава принуде.

Добра политичка сарадња је омогућила и оно о чему сам говорио на почетку, а то је добру економску сарадњу. Изузетно значајан сегмент билатералних односа је омогућио добру привредну и економску сарадњу. Руска Федерација је данас  од стратешких економских и водећих спољно-трговинских партнера Републике Србије. Веома добри политички односи су омогућили добру основу за унапређење ове сарадње, допринели су да Руска Федерација управо буде један од најзначајнијих привредних партнера Републике Србије, и као извозна дестинација али и као страни инвеститор.

Ми придајемо огромну важност и значај привредној сарадњи са Руском Федерацијом и заинтересовани смо за што снажније присуство Руских фирми и Руског капитала на нашем тржишту.

Желимо да унапређујемо све укупне односе, нарочито у области индустрије, инфраструктуре, телекомуникација, енергетике, пољопривреде, грађевинарства, посебно је Србија заинтересована, то је опште познато, за снабдевање руским енергентима.

Током претходних дана имали смо посету и министра одбране Руске Федерације, подржавамо војно-економску сарадњу, сарадњу одбране, полиције и културе, подржавамо сарадњу градова и региона, као и сарадњу две цркве.

Када је реч о осталим чланицама Евоазијске уније, такође желим да нагласим да када је реч конкретно о Белорусији, Србија и Белорусија су још 1994. године, ступиле у дипломатске односе, као новоосноване и пријатељске државе, прво Савезна Република Југославија, затим је то преузела Србија и Црна Гора, а од 2006. године, Република Србија као самостална држава.

Године 1996. са Белорусијом је потписан први Споразум о разумевању и сарадњи. Лукашенко, председник Белорусије је више пута посетио Србију, али оно што је веома важно посетио је Србију онда када је Србији било веома тешко, то је у периоду НАТО агресије и НАТО бомбардовања 1999. године.

Имамо потписан Споразум о слободној трговини, а потписано је преко 10 билатералних споразума, Дакле, врата Белорусије су широм отворена за привреду, нарочито у области грађевинарства, у области пољопривреде, телекомуникација, наменске индустрије и од нас даље зависи развој економске сарадње.  Мислим да потписивањем овог споразума управо јесте корак напред ка још бољој сарадњи.

Уважени колега Драгољуб Карић, није данас, нажалост, ту надам се да ће нам се и прикључити, је конзул у Минску и он зна да тренутно по вредности извоза Белорусија је 34 партнер Републике Србије, а према увозу на 37 месту.

Оно што ми сматрамо као посланички клуб је да нису искоришћене све предности партнерства и пријатељства са Белорусијом и верујемо да ће то бити поправљено у наредном временском периоду и верујемо да овим споразумом стварамо један добар и реалан основ да то реализујемо.

Када је реч о Казахстану, дипломатски односи су успостављени 1996. године, интензивна сарадња од 2010. године, потписан је, такође, Споразум о слободној трговини, безвизни режим, и за дипломате и за обичне путнике, а рецимо подаци из 2016. године говоре да је спољно-трговински промет око 30.000.000,00 динара.

Са Јерменијом, билатерални односи између Србије и Јерменије су традиционално добри и успостављени 1994. године. Примера ради 2017. године, робна размера износила је 76,8 милиона евра, на 17. самиту шефа држава, влада Франкофоније, који се одржао у октобру 2018. године, у Јеревану учествовао је и министар спољних послова Ивица Дачић.

Имамо три потписана споразума. Киргистан, дипломатски односи су успостављени 1994. године, а укупан обим размене у 2017. години је износио 14,444 милиона евра, од чега наш извоз 11,745 милиона евра, а увоз 2,699 милиона евра.

Дакле, сматрамо да потписивањем овог споразума правимо, као што сам рекао, још један корак више у нашим односима са чланицама ове уније и отвореност ове уније за Србију је велика шанса, као што сам рекао за привреду, а пре свега, када говоримо о привреди за област пољопривреде и прерађивачке индустрије.

Наравно да ће овај споразум имати подршку Посланичке групе Социјалистичке партије Србије у дану за гласање, као и преостала четири споразума, а о остала четири споразума у наставку расправе говориће моје уважене колегинице.