Најновије

Споразуми од великог значаја за Републику Србију Посланичка група

ДР ВЕСНА ИВКОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о сету Споразума из области трговине и финансија

Предложени споразуми доприносе напретку државе, како у научно -истраживачком раду, инфраструктури, прекограничном електронском пословању и спољно трговинској размени.

 Поштовани председавајући, поштовани министре са сарадницима, поштоване колеге народни посланици, данас ћу говорити о споразумима који су на дневном реду и од велике важности за Републику Србију. 

Што се тиче првог, а то је Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, ради се о средствима за финансирање пројекта акцелерације, иновација и подстицање раста предузетништва у Републици Србији. 

Пројекат има за циљ унапређење релевантности и изврсности научног истраживања и иновативног предузетништва, а спровођење је подељено на три основне компоненте – реформа сектора истраживања, акцелерација пословања, имплементација пројекта, праћење и изградња капацитета. Све три компоненте пројекта директно и заједнички доприносе спровођењу стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије, као и унапређењу пословне климе и отварању нових радних места. 

За координацију и спровођење пројекта биће задужено Министарство просвете, науке, технолошког развоја у сарадњи са Фондом за науку и Фондом за иновациону делатност. 

Наука и иновације су фактори конкурентности и одрживог развоја. Основни предуслови за стварање иновативног друштва знања су изврсност и релевантност научно-истраживачких резултата. Изврсност је мера квалитета и међународне видљивости научно-истраживачких резултата, а релевантност представља утицај научно-истраживачких резултата на привреду и друштво. 

Наиме, морамо имати на уму да друштво засновано на знању захтева висок степен знања, као и примену истог у нове производе, процесе и услуге. У развијеном делу света константно се улажу материјално-финансијска средства у истраживања, иновативну делатности и људске ресурсе. 

Посебно ми је драго да је Влада Републике Србије препознала значај науке истраживања где је имала визију. Донела је важан стратешки документ, односно Стратегију истраживања за иновације од 2006. до 2020. године, а израда нове стратегије за период од 2020. до 2027. године је у току и на сајту Министарства просвете упућен је позив да се укључе релевантне институције и струка, како би процес израде овог стратешки важног документа био што инклузивнији, како би све друштвене групе и појединци имали прилику да допринесу квалитету истог.

Српска економија и друштво кроз поље развоја базираног на науци и иновацијама допринеће економском расту, друштвеном и културном напретку, подизању стандарда грађана и квалитету живота. Оно што је у овом пројекту веома значајно то је програм сарадње са српском научном дијаспором са циљем привлачења младих, перспективних научника, истраживача и предузетника да своје вештине и своја знања стави на располагање својој матици.

Пар речи о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму за пројекат изградње топловода Обреновац-Нови Београд између кинеске Експорт-импорт банке, као зајмодавца, и Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије, поступајући преко Министарства финансија, као зајмопримца.

Споразум је потписан у Београду 17. јануара 2020. године, а Народна скупштина треба да га потврди, односно ратификује. Основа овог финансијског уговора јесте Споразум о економској, техничкој сарадњи у области инфраструктуре, коју су Влада Републике Србије и Влада Народне Републике Кине потписале још у Пекингу 2009. године, чији је циљ унапређење сарадње у области важних инфраструктурних пројеката. 

Реализација пројекта изградње топловода од Термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу до топлане у Новом Београду договорено је на основу Меморандума о разумевању од 2017. године. Влада је 26. децембра 2019. године закључком прихватила нови уговор за реализацију пројекта чији услови битно не одступају од претходног 2017. године. Разлог за раскидање старог је што средства по том уговору нису одобрена у року од 540 дана и разлог је промена валутне клаузуле из долара у евро што је повољнији услов задуживања на финансијском тржишту.

Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Северне Македоније о узајамном признавању квалификационих услуга поверења, које се пружају у Републици Србији и Републици Северној Македонији – овим међународним споразумом је предвиђена могућност прекограничног признавања квалификационих услуга од поверења, чиме се попуњава простор за побољшање и унапређење билатералних односа Републике Србије и Републике Северне Македоније, иако се они генерално оцењују као добри.

Економска сарадња између две земље претежно се базира на трговинској размени која је на задовољавајућем нивоу и одвија се без наплате царине на основу ЦЕФТА споразума из 2006. године. 

Имајући у виду да су информационо-комуникационе технологије покретач глобално-економског развоја сарадња у овој области има за циљ јачање индустријске, технолошке и привредне сарадње. 

Међусобно признавање квалификационих услуга од поверења допринеће елиминисању препрека у економском пословању. Доношењем закона обе земље међусобно признају квалификациони електронски потпис, квалификациони електронски печат, квалификациони временски жиг и регистроване системе електронске идентификације, што ће имати утицај на привредне субјекте обе земље, јер се отвара могућност преласка на брже и ефикасније електронско пословање.

        Такође ће он лајн услуге једне земље бити доступне грађанима и у другој и обратно, што ће позитивно утицати на привредни развој обе земље. 

Предлог закона о потврђивању Споразума о слободној трговини између Републике Србије са једне стране и Евроазијске економске уније и њених држава чланица, са друге стране – о овом споразуму је доста и афирмативно говорио мој уважени колега, шеф посланичке групе СПС, Ђорђе Милићевић и ја ћу још пар речи додати. Споразум је иначе потписан 25.10.2019. године у Москви. Потписали су га Ана Брнабић, премијер Републике Србије, са једне стране, премијер Републике Јерменије, премијер Републике Белорусије, премијер Републике Казахстан, премијер Киргијске Републике, Дмитри Медведев, премијер Руске Федерације и Тигран Саркис Сјан у име Управног одбора Евроазијске економске комисије, са друге стране. 

Република Србија је и до сада имала висок степен либерализације трговине који се примењује у веома важећим споразумима о слободној трговини Републике Србије са Руском Федерацијом, Републиком Белорусијом и Републиком Казахстан, а сада ће бити проширена на нове чланице Евроазијске економске уније, тј. Републику Јерменију и Киргијску Републику.

До сада је Република Србија имала око 90% укупне трговинске размене са земљама Евроазијске економске уније, што се односило највише на Руску Федерацију. 

Новим споразумом биће омогућен приступ тржишту Евразијске економске уније за око 99% робе из царинске тарифе, а на привредницима је да те погодности искористе, а и мотив је за долазак страних инвеститора и улагача. 

Режим слободне трговине примењује се на робу која је задовољила критеријум о пореклу робе. Тачније речено – да је роба произведена у потпуности у Републици Србији или да је прошла довољну обраду, тако да вредност материјала страног порекла употребљеног у процесу производње није већи од 50% вредности робе која се извози.

Биће укинуто до сада важеће правило директне куповине, што ће за последицу имати значајну добит за наше велике извознике. Као услов за укидање овог правила српска страна је прихватила руски захтев да се појачају контроле правних лица која учествују у ланцу куповине како би се спречиле евентуалне злоупотребе преференцијалног статуса. 

Морам да напоменем да Република Србија и Руска Федерација имају традиционално вишевековне пријатељске односе, а у овом 21. веку односи се успешно развијају на свим пољима, како политичким, тако економским, културним, војним и другим врстама билатералних односа. Додатни квалитет овим односима дала је Декларација о стратешком партнерству потписана 24. маја 2013. године у Сочију. 

Билатерални политички дијалог на високом и највишем нивоу је редован и интензиван, уосталом и амбасадор Александар Боцан Харченко у Београду изјавио је, цитирам: „Србија и Русија никада нису имале тако квалитетну сарадњу као данас“. Ових дана смо сведоци да смо додатно унапредили и војну сарадњу са Руском Федерацијом, што је потврђено доласком министра одбране Руске Федерације у посету Србији, Сергеја Шојгуа. Ова сарадња у области одбране одвија се у складу са Декларацијом о стратешком партнерству. И да закључим да ћемо наставити рад на усаглашавању нових споразума којима ће се и даље унапређивати институционални оквир билатералних односа.

Предлог закона о потврђивању додатног Протокола 6. о трговини услугама, Споразума о измени и приступању Споразума о слободној трговини у централној Европи, Споразум о слободној трговини на Балкану ЦЕФТА у Букурешту 2006. године потписале су Србија, БиХ, Македонија, Хрватска, Бугарска, Молдавија, Румунија, Црна Гора, Албанија и привремена административна Мисија УН на Косову у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1244. До краја 2007. Споразум је ступио на снагу у свим земљама потписницама. 

Стварањем слободне трговине земље западног Балкана се опредељују за економски и привредни развој, показујући да су способне да воде заједничку економску политику, што показује и наглашава европску перспективу овог региона. Иначе, ЦЕФТА је основана још 1992. године у Кракову у Пољској, а овај савез је тада постао улазница за ЕУ и државе које желе постати чланови трговинске организације прво морају одређено време провести у ЦЕФТА.

Сведоци смо и да нико није посебно одреаговао на кршење ЦЕФТА Споразума од стране власти у Приштини, када је увела 100% таксе на увоз робе из Србије. Ово кршење споразума ће не штетити само Србији, већ целом региону западног Балкана. Економско повезивање целог региона створило би веће јединствено тржиште, што би значајно било за долазак великих инвеститора. 

Поглавље 6. део Споразума ЦЕФТА односи се на услуге и предвиђа да ће се ЦЕФТА стране развијати и проширивати сарадњу у циљу постепене либерализације и узајамно отварање својих тржишта за услуге и у контексту европских интеграција.

Додати Протокол 6. у трговини услугама је усвојен 18.12.2019. године у Тирани. Зато је потребно да Република Србија у складу са својим законодавством потврди и додатни Протокол 6. Споразума о измени и приступању Споразума о слободној трговини у централној Европи.

Посланичка група Социјалистичке партије Србије ће у дану за гласање гласати за наведене предлоге закона. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.