Sporazumi od velikog značaja za Republiku Srbiju Poslanička grupa

DR VESNA IVKOVIĆ, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije govorila je o setu Sporazuma iz oblasti trgovine i finansija

Predloženi sporazumi doprinose napretku države, kako u naučno -istraživačkom radu, infrastrukturi, prekograničnom elektronskom poslovanju i spoljno trgovinskoj razmeni.

 Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o sporazumima koji su na dnevnom redu i od velike važnosti za Republiku Srbiju. 

Što se tiče prvog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, radi se o sredstvima za finansiranje projekta akceleracije, inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Republici Srbiji. 

Projekat ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja i inovativnog preduzetništva, a sprovođenje je podeljeno na tri osnovne komponente – reforma sektora istraživanja, akceleracija poslovanja, implementacija projekta, praćenje i izgradnja kapaciteta. Sve tri komponente projekta direktno i zajednički doprinose sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i unapređenju poslovne klime i otvaranju novih radnih mesta. 

Za koordinaciju i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u saradnji sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost. 

Nauka i inovacije su faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Osnovni preduslovi za stvaranje inovativnog društva znanja su izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Izvrsnost je mera kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučno-istraživačkih rezultata, a relevantnost predstavlja uticaj naučno-istraživačkih rezultata na privredu i društvo. 

Naime, moramo imati na umu da društvo zasnovano na znanju zahteva visok stepen znanja, kao i primenu istog u nove proizvode, procese i usluge. U razvijenom delu sveta konstantno se ulažu materijalno-finansijska sredstva u istraživanja, inovativnu delatnosti i ljudske resurse. 

Posebno mi je drago da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj nauke istraživanja gde je imala viziju. Donela je važan strateški dokument, odnosno Strategiju istraživanja za inovacije od 2006. do 2020. godine, a izrada nove strategije za period od 2020. do 2027. godine je u toku i na sajtu Ministarstva prosvete upućen je poziv da se uključe relevantne institucije i struka, kako bi proces izrade ovog strateški važnog dokumenta bio što inkluzivniji, kako bi sve društvene grupe i pojedinci imali priliku da doprinesu kvalitetu istog.

Srpska ekonomija i društvo kroz polje razvoja baziranog na nauci i inovacijama doprineće ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Ono što je u ovom projektu veoma značajno to je program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom sa ciljem privlačenja mladih, perspektivnih naučnika, istraživača i preduzetnika da svoje veštine i svoja znanja stavi na raspolaganje svojoj matici.

Par reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca.

Sporazum je potpisan u Beogradu 17. januara 2020. godine, a Narodna skupština treba da ga potvrdi, odnosno ratifikuje. Osnova ovog finansijskog ugovora jeste Sporazum o ekonomskoj, tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koju su Vlada Republike Srbije i Vlada Narodne Republike Kine potpisale još u Pekingu 2009. godine, čiji je cilj unapređenje saradnje u oblasti važnih infrastrukturnih projekata. 

Realizacija projekta izgradnje toplovoda od Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu do toplane u Novom Beogradu dogovoreno je na osnovu Memoranduma o razumevanju od 2017. godine. Vlada je 26. decembra 2019. godine zaključkom prihvatila novi ugovor za realizaciju projekta čiji uslovi bitno ne odstupaju od prethodnog 2017. godine. Razlog za raskidanje starog je što sredstva po tom ugovoru nisu odobrena u roku od 540 dana i razlog je promena valutne klauzule iz dolara u evro što je povoljniji uslov zaduživanja na finansijskom tržištu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga poverenja, koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji – ovim međunarodnim sporazumom je predviđena mogućnost prekograničnog priznavanja kvalifikacionih usluga od poverenja, čime se popunjava prostor za poboljšanje i unapređenje bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, iako se oni generalno ocenjuju kao dobri.

Ekonomska saradnja između dve zemlje pretežno se bazira na trgovinskoj razmeni koja je na zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carine na osnovu CEFTA sporazuma iz 2006. godine. 

Imajući u vidu da su informaciono-komunikacione tehnologije pokretač globalno-ekonomskog razvoja saradnja u ovoj oblasti ima za cilj jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje. 

Međusobno priznavanje kvalifikacionih usluga od poverenja doprineće eliminisanju prepreka u ekonomskom poslovanju. Donošenjem zakona obe zemlje međusobno priznaju kvalifikacioni elektronski potpis, kvalifikacioni elektronski pečat, kvalifikacioni vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije, što će imati uticaj na privredne subjekte obe zemlje, jer se otvara mogućnost prelaska na brže i efikasnije elektronsko poslovanje.

        Takođe će on lajn usluge jedne zemlje biti dostupne građanima i u drugoj i obratno, što će pozitivno uticati na privredni razvoj obe zemlje. 

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane – o ovom sporazumu je dosta i afirmativno govorio moj uvaženi kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i ja ću još par reči dodati. Sporazum je inače potpisan 25.10.2019. godine u Moskvi. Potpisali su ga Ana Brnabić, premijer Republike Srbije, sa jedne strane, premijer Republike Jermenije, premijer Republike Belorusije, premijer Republike Kazahstan, premijer Kirgijske Republike, Dmitri Medvedev, premijer Ruske Federacije i Tigran Sarkis Sjan u ime Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane. 

Republika Srbija je i do sada imala visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje u veoma važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan, a sada će biti proširena na nove članice Evroazijske ekonomske unije, tj. Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku.

Do sada je Republika Srbija imala oko 90% ukupne trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, što se odnosilo najviše na Rusku Federaciju. 

Novim sporazumom biće omogućen pristup tržištu Evrazijske ekonomske unije za oko 99% robe iz carinske tarife, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste, a i motiv je za dolazak stranih investitora i ulagača. 

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja je zadovoljila kriterijum o poreklu robe. Tačnije rečeno – da je roba proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje nije veći od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Biće ukinuto do sada važeće pravilo direktne kupovine, što će za posledicu imati značajnu dobit za naše velike izvoznike. Kao uslov za ukidanje ovog pravila srpska strana je prihvatila ruski zahtev da se pojačaju kontrole pravnih lica koja učestvuju u lancu kupovine kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe preferencijalnog statusa. 

Moram da napomenem da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno viševekovne prijateljske odnose, a u ovom 21. veku odnosi se uspešno razvijaju na svim poljima, kako političkim, tako ekonomskim, kulturnim, vojnim i drugim vrstama bilateralnih odnosa. Dodatni kvalitet ovim odnosima dala je Deklaracija o strateškom partnerstvu potpisana 24. maja 2013. godine u Sočiju. 

Bilateralni politički dijalog na visokom i najvišem nivou je redovan i intenzivan, uostalom i ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Beogradu izjavio je, citiram: „Srbija i Rusija nikada nisu imale tako kvalitetnu saradnju kao danas“. Ovih dana smo svedoci da smo dodatno unapredili i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, što je potvrđeno dolaskom ministra odbrane Ruske Federacije u posetu Srbiji, Sergeja Šojgua. Ova saradnja u oblasti odbrane odvija se u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu. I da zaključim da ćemo nastaviti rad na usaglašavanju novih sporazuma kojima će se i dalje unapređivati institucionalni okvir bilateralnih odnosa.

Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 6. o trgovini uslugama, Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA u Bukureštu 2006. godine potpisale su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Albanija i privremena administrativna Misija UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Do kraja 2007. Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicama. 

Stvaranjem slobodne trgovine zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku, što pokazuje i naglašava evropsku perspektivu ovog regiona. Inače, CEFTA je osnovana još 1992. godine u Krakovu u Poljskoj, a ovaj savez je tada postao ulaznica za EU i države koje žele postati članovi trgovinske organizacije prvo moraju određeno vreme provesti u CEFTA.

Svedoci smo i da niko nije posebno odreagovao na kršenje CEFTA Sporazuma od strane vlasti u Prištini, kada je uvela 100% takse na uvoz robe iz Srbije. Ovo kršenje sporazuma će ne štetiti samo Srbiji, već celom regionu zapadnog Balkana. Ekonomsko povezivanje celog regiona stvorilo bi veće jedinstveno tržište, što bi značajno bilo za dolazak velikih investitora. 

Poglavlje 6. deo Sporazuma CEFTA odnosi se na usluge i predviđa da će se CEFTA strane razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamno otvaranje svojih tržišta za usluge i u kontekstu evropskih integracija.

Dodati Protokol 6. u trgovini uslugama je usvojen 18.12.2019. godine u Tirani. Zato je potrebno da Republika Srbija u skladu sa svojim zakonodavstvom potvrdi i dodatni Protokol 6. Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.