Нулти степен толеранције на корупцију Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени предстваник Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, Предлогу закона о допуни Закона о парничном поступку и Предлогу закона о изменама и допунама Закона о облигационим односима

Оно што је битно за Србију и оно чему наша власт тежи то је да имамо нулти степен толеранције на корупцију са једне стане, а са друге стране да се у некој врсти синергије свих чинилаца и нормативно и практично боримо против корупције, да је сузбијамо на најмању могућу меру и ако је то могуће, а јесте идеал на неки начин, да је у целини елиминишемо. Због тога је овај закон антикоруптивни закон и има за циљ смањење коруптивних активности.

Уважени министре са сарадницима, уважени представници Министарства правде, посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати сет закона о којем данас расправљамо.

Оно што сигурно привлачи највећу пажњу и што је најактуелније од предложених закона о којима водимо расправу несумњиво јесте Закон о пореклу имовине и опорезивању незаконито стечене имовине.

Овде се поставља питање које сте ви, уважени министре, поставили у уводном излагању, да ли је било потребно доносити један посебан закон имајући у виду одредбе закона који су већ на снази?

Конкретно, Закон о пореском поступку и пореској администрацији садржи одредбе којима се регулише управо материја која је обухваћена предложеним Законом о пореклу имовине и опорезивању незаконито стечене имовине.

Конкретно, у Закону о пореском поступку и пореској администрацији постоји тзв. „унакрсно испитивање“ имовине и постоји институт тзв. „ванредног пореза“ на не пријављене приходе, али је то по пореској стопи од 20% за разлику од Предлога закона где је предложена пореска стопа од 75%.

Дакле, поставља се питање – да ли је требало интервенисати у постојећем закону, Закону о пореском поступку и пореској администрацији, и тамо нормирати све ово што треба да буде предмет наше расправе или донети један потпуно нови закон који ће на прецизан, јасан, практично примењив начин регулисати комплетну материју која се везује за утврђивање тзв. „вишка имовине“ који није стечен законито?

Ми социјалисти сматрамо да треба да постоји један посебан закон и подржавамо што је предложен овакав закон из једноставног разлога што би у постојећем Закону о пореском поступку и пореској администрацији имали ситуацију непотребног нормирања, непотребних одредаба, збуњујућих, непрецизних, нејасних и тако даље, а у сваком случају овде имамо нешто што је барем једна врста искорака или почетни корак да се крајње одлучно, крајње принципијелно и доследно супротставимо највећој пошасти на свету, а то је корупција.

И да будемо искрени, не постоји земља на земаљској кугли, не постоји држава на овој планети која нема корупцију, само је питање организовања који подразумева и постављање одређених функционера, руководилаца, па чак и других кадровских структура, а искључиво од стране Владе, јер то други нико и не може.

Оно што сматрам да је битно истаћи, уважени министре, јесте да је овај закон учинио једну врсту напретка када је у питању превасходно терет доказивања увећања имовине. Терет доказивања увећања имовине правилно јесте на пореској управи. Не може бити ни на Пери Перићу, ни на Марку Марковићу, било ком физичком лицу. Значи терет доказивања тзв. „вишка имовине“ и то оног дела имовине за који ће се касније утврђивати да је незаконито стечен, јесте искључиво на пореској управи.

Логично је, пореска управа располаже механизмима како да утврди тај тзв. „вишак имовине“, али са друге стране терет доказивања стицања или порекла имовине несумњиво јесте и несумњиво треба да буде на сваком физичком лицу као пореском обвезнику и ми то безрезервно подржавамо.

Што се тиче права увида у јавне књиге и регистре ради прикупљања података од којих зависи увећање имовине, односно утврђење увећања имовине ту је, да кажемо искрено, терен мало осетљив имајући у виду да се задире у податке који су заштићени сходно прописима о заштити података о личности.

Мислим да је можда могло, уважени министре, да се изврши додатно нормирање у предлогу закона, где ће се не само рећи посебним законом, већ управо Законом о заштити података о личностима, водити рачуна да се ти подаци користе крајње опрезно, да ти подаци морају остати у зони дискреције и да се тим подацима може располагати искључиво у поступку којим се утврђује с једне стране вишак имовине, с друге стране незаконито стицање тог вишка имовине. Можда би одборским амандманом то могло да се поправи јер би квалитет закона у том смислу несумњиво био бољи.

Што се тиче самог покретања поступка, добро је што се он покреће по службеној дужности, ексофицијом, али се исто тако дозвољава да се може покренути и на основу пријаве било ког физичког лица који указује да било ко располаже са вишком имовине и да постоји основана сумња да тај вишак имовине није стечен у складу са законом.

Дакле, имамо неку врсту устројства правне сигурности која се са једне стране постиже покретањем поступка по службеној дужност, а са друге стране могућношћу да свако од нас с обзиром да имамо и грађанску обавезу и уставну обавезу и моралну обавезу, да се боримо заједно са државним апаратом против коруптивног деловања, да укажемо да то коруптивно деловање постоји и да кажемо јасно и гласно где постоји, односно ко се огрешио о закон и ко је на незаконит начин стекао имовину.

Што се тиче цензуса, односно висине износа вредности имовине од 150 хиљада евра и трогодишњег рока, наравно да се око тога може дискутовати, наравно да се око тога може доста полемисати да ли је тај износ требао да буде можда и мањи, да ли је можда требао да буде и већи, али ми социјалисти сматрамо да је битно да смо покренули ово питање, да је овај цензус сада у фази неког практичног проверавања након примене овог закона, зато што ће овај закон ступити на снагу у року од осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“, али ће се примењивати након истека године дана од управо тог рока.

Дакле, у том периоду од годину дана имамо обавезу да се овај закон, односно да се изврше припреме како би се овај закон у практичном смислу речи на најбољи могући начин спроводио, а са друге стране када га будемо почели примењивати, видећемо у којој мери су ове одредбе амандманом то могло да се поправи јер би квалитет закона у том смислу несумњиво био бољи.

Што се тиче самог покретања поступка, добро је што се он покреће по службеној дужности, ексофицијом, али се исто тако дозвољава да се може покренути и на основу пријаве било ког физичког лица који указује да било ко располаже са вишком имовине и да постоји основана сумња да тај вишак имовине није стечен у складу са законом.

Дакле, имамо неку врсту устројства правне сигурности која се са једне стране постиже покретањем поступка по службеној дужност, а са друге стране могућношћу да свако од нас с обзиром да имамо и грађанску обавезу и уставну обавезу и моралну обавезу, да се боримо заједно са државним апаратом против коруптивног деловања, да укажемо да то коруптивно деловање постоји и да кажемо јасно и гласно где постоји, односно ко се огрешио о закон и ко је на незаконит начин стекао имовину.

Што се тиче цензуса, односно висине износа вредности имовине од 150 хиљада евра и трогодишњег рока, наравно да се око тога може дискутовати, наравно да се око тога може доста полемисати да ли је тај износ требао да буде можда и мањи, да ли је можда требао да буде и већи, али ми социјалисти сматрамо да је битно да смо покренули ово питање, да је овај цензус сада у фази неког практичног проверавања након примене овог закона, зато што ће овај закон ступити на снагу у року од осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“, али ће се примењивати након истека године дана од управо тог рока.

Дакле, у том периоду од годину дана имамо обавезу да се овај закон, односно да се изврше припреме како би се овај закон у практичном смислу речи на најбољи могући начин спроводио, а са друге стране када га будемо почели примењивати, видећемо у којој мери су ове одредбе које за сада можемо посматрати и критички и не критички, колико су оне у пракси реално прихватљиве, односно колико ће овај закон бити ефикасан.

Сад долазимо, уважени министре, до једног члана за који ја сматрам да може да буде споран у практичној примени, па ћу Вас замолити да размислите да се евентуално овај члан предложеног закона можда и измени.

Ради се о предлогу члана 14. став 3. овог закона где се каже да неучествовање странке у поступку не одлаже трајање поступка, односно не одлаже радње које се предузимају у току поступка.

Оваква генерална норма нисам сигуран да је добра, зато што треба водити рачуна да ли је то неучествовање странке оправдано или неоправдано. Ако је оправдано и ако странка оправда своје неучествовање чињеницом да је био здравствено спречен, да има објективне разлоге због којих није приступио, да је имао било шта што подразумева проблем, али објективне природе, који га онемогућава да учествује у поступку, онда нема разлога да се предузимају радње на његову штету и да поступак траје.

Напротив, у том случају треба ту правну радњу или неку другу радњу која се преузима одложити, па онда када он буде спреман да приступи и када буде способан да предузима све оно што је у корист заштите његових интереса, онда је, наравно, то омогућено.

У образложењу предлога закона предлагач је покушао ово да образложи, међутим, норма је остала оваква каква јесте. У практичној примени оваква норма, с обзиром да је широког спектра тумачења, може изазвати неуједначену судску праксу и довести странке у проблем, а тај проблем подразумева да странка трпи штету коју не би смела да трпи због тога што су неке радње предузете без њеног присуства.

Даље, оно што је добро, добро је што сте правилно регулисали питање двостепености у одлучивању, могућност изјављивања жалбе, да жалба одлаже спровођење првостепеног решења, дакле, има суспензивно дејство, то је јако добро решење и наравно, да се против коначног решења у управном поступку може водити управни спор по тужби.

Оно што је овде јако важно истаћи јесте да су овим законом на неки начин доведене у сумњу одредбе Кривичног законика, односно да смо можда дошли у ситуацију да чак негде мало и дерогирамо Кривични законик.

Појављује се једна одредба која каже да у случају извршења кривичног дела и у случају да се кривичним делом оствари противправна имовинска корист, а онда плати порез, да се управо та имовинска корист, односно у ту имовинску корист урачунава износ плаћеног пореза по овом закону. И то није спорно, то је добро решење, али зашто није нормирано у Кривичном законику? Зашто нисмо приступили измени одредаба Кривичног законика да би имали ситуацију коју треба да избегнемо, а то је да се овај закон појављује као лекс специјалис у односу на Кривични закон?

Значи, нисам сигуран да је правно технички ово добро решено, имајући у виду да имамо онај тзв. институт lex specialis derogat legi generali, а овај закон не би смео да дерогира Кривични законик као општи законик.

У том смислу, крајње добронамерна сугестија из посланичке групе СПС да се размисли да се приступи, да предлагач приступи изменама и допунама Кривичног законика због тога што ми амандманима у том смислу нисмо могли да реагујемо, имајући у виду да би прекорачили обухват законских измена, односно предложеног закона.

Даље, оно што је добро а што је урадио Одбор за правосуђе, претпостављам, на Ваш предлог, то је да се мора увести обавезна безбедносна провера за сва лица која воде поступак против оних за које постоје или основана сумња или вероватноћа или доказ да су стекли имовину на незаконит начин.

Зашто ово говорим? Због тога што кредибилитет оних који ће поступати против сваког ко се огрешио о закон, ко је коруптивно деловао, ко је на основу коруптивног  поступања стекао неку имовину, да управо та лица која воде поступак морају имати апсолутни кредибилитет, а то значи да безбедносна провера према таквим лицима мора бити апсолутно целовита и са становишта поступања МУП, на чијем сте ви чела и са становништва поступања БИА, која има обавезу и надлежност да оцењује и неке друге податке везане за личности које могу указати на сумњу или евентуално потврдити коруптивно деловање.

Према томе, потпуна подршка Одбор за правосуђе, који је амандманом реаговао, а сигуран сам да тај амандман постаје саставни део предлога овог закона и да ћемо на тај начин имати једну врсту сигурности када су у питању лица која поступају у предметима или у поступцима утврђивања, под један, вишка имовине, под два, утврђивања незаконитости стицања тог вишка имовине.

На самом крају, када коментаришемо овај предлог закона, желим да изразим став посланичке групе СПС и Социјалистичке партије Србије у целини, ми никада нећемо ни посустати, ни престати да дајемо свој пуни допринос смањењу корупције, у покушају да је елиминишемо у целости, да уништимо корупцију, јер једино држава у којој не постоји корупција у оној мери у којој угрожава темеље државе, може обезбедити правну сигурност грађанима. СПС као државотворна странка се увек борила за тако нешто и на том путу ће остати доследна до краја.

Да ли ће се корупција искоренити или неће, зависи највише и искључиво од оних који су као грађани дужни и обавезни да поштују и права и слободе, али истовремено да имају обавезе према држави, а основна обавеза према држави јесте да се држава чува и заштити од било каквог деловања које може подрити државу, правни систем, политичко и друштвено уређење, а нажалост, у највећој мери то је корупција.

Дакле, СПС остаје доследна на путу борбе против такве пошасти.

Што се тиче остала два закона, врло кратко ћу прокоментарисати. Уважени министре, одредбе Закона о парничном поступку, којим се мења постојећи, односно поједине одредбе Закона о парничном поступку, јесу добра решења, али ћу вас замолити да као министар унутрашњих послова и човек који је дао велики допринос да се Министарство и осавремени и да буде далеко ефикасније, далеко ближе народу у циљу заштите права грађана, да се подаци који се иначе релативно брзо добијају од стране МУП учине још доступнијим.

Ради се о томе да у свакој пресуди коју доноси суд за податке о странкама морају бити заступљени подаци који се везују за тзв. личне генералије, односно личне податке попут ЈМБГ итд.

У адвокатској професији постоји једна устаљена пракса да се адвокати обраћају МУП, надлежној служби, ради добијања ЈМБГ, како би се уредила тужба, како би то био поднесак који је подобан за поступање од стране суда и како странка не би трпела ако би се тужба одбацила због тога што је неуредна.

Шта је овде можда додатно корисно? То је да још учинимо неки додатни напор да убрзамо још даље поступак прослеђивања података из базе података, то су јавни регистри, а кад говорим о јавним регистрима, ту подразумевам и на чело поузданости у те податке у јавним регистрима, онда је логично да се ти подаци електронским путем могу добити одмах.

Због тога би било добро да адвокатура као професионална организација која штити интересе грађана може електронским путем директно повезана са подацима који се везују за управо оне личне генералије који се односе на странке. Мислим да је то сигурно могуће, имајући у виду да је наше Министарство државне управе и локалне самоуправе осавременило тзв. е-управа електронском базом која подразумева доступност у сваком тренутку и да то може да буде и у овом случају.

На самом крају, што се тиче одредаба Закона о облигационим односима, добро је што се овај закон усаглашава са другим прописима, са прописима који се односе на јавнобележничку делатност, са прописима који се односе на промет непокретности, али само једна мала примедба Министарству правде, мом уваженом колеги, кога јако поштујем, господину Ћосићу, ово је требало раније, а не оволико дуго чекати да усагласимо ове законе, јер смо то управо због ових проблема који се појављују у пракси могли већ имати у примени. Захваљујем се.

Још једном, подршка СПС предложеном сету закона.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.