Др  Даница Буквић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је као овлашћена представница о Предлогу закона о играма на срећу и Предлогу закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

Предложеним законом прописано је да удаљеност кладионица од зграда образованих установа не може бити мања од 200 метара. Сведоци смо кршења прописа и да се малолетна лица сналазе тако што пред кладионицама чекају пунолетна лица којима дају новац да за њих врше уплате. Сматрамо да је неопходна строжа контрола да би се ово спречило, као и да је 200 метара удаљености кладионица од школа недовољна.

Поштовани министре, поштоване колеге и колегинице народни посланици, данас расправљамо о другом сету предложених закона и споразума. Посветићу се Предлогу закона о играма на срећу, док ће о другим предложеним актима говорити детаљније моје колеге.

Закон о играма на срећу је донет 2011. године и тада је формирана Управа за игре на срећу као орган Министарства финансија, а изменама и допунама Закона о пореском поступку, која је урађена 2012. године, пореска управа је преузела надлежности које је до тада имала Управа игара на срећу.

У току 2018. године и 2019. године, изменама и допунама Закона о играма на срећу, поново је образована Управа за игре на срећу као орган управе у саставу Министарства финансија и тако је створен правни оквир за вршење поступка надзора над приређивачима игара на срећу и спроведено је неопходно усклађивање законодавства са прописима којима се уређује област спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Међутим, у пракси се показало да је закон био и даље недовољно прецизан и ефикасан и није омогућио адекватно уређење ове области. Сведоци смо да је на територији Србије присутан константан раст тржишта игара на срећу, а евидентан је и брз технолошки развој у овој индустрији, па је то и био разлог за увођење нових законских решења.

Доношењем новог закона стварају се потребни услови за боље уређење тржишта игара на срећу у односу на садашње стање. Циљ доношења новог закона је да се смањи сива економија у овој области у циљу заштите државних интереса, као и повећања прихода и прилагођавање међународним стандардима у овој области.

Новина је да су предвиђена оптерећења приређивача игара на срећу, у смислу прописане висине стопа за обрачунавање накнаде за приређивање минималног месечног износа накнаде за приређивање, неопходне висине износа основног капитала, као и минималног износа банкарског депозита, односно банкарске гаранције ради осигурања исплате добитака. У односу на постојеће законско решење минимални износ основног капитала већи је за приређивача посебних игара на срећу на аутоматима и посебних игара на срећу, односно клађење.

Нови закон између осталог прецизира и допуњује и досадашњи начин оглашавања и рекламирања игара на срећу и то тако што рекламе морају бити праћене забраном за малолетна лица и упозорењем о превенцији болести зависности.

Такође, проширује се забрана оглашавања и рекламирања игара на срећу и на прерађиваче у штампаним и електронским медијима који су намењени малолетним лицима.

Прописана је минимална удаљеност од 100 метара између нових локација у којима се приређују игре на срећу. Удаљеност кладионице од зграде образовних установа основне и средње школе не може бити мања од 200 метара.

Наиме, уочена је велика концентрација објеката у којима се приређују игре на срећу, што негативно утиче, посебно на младе. Неопходно је ове установе учинити мање доступним, најрањивијој групи становника, односно младима, деци и малолетним лицима који су подложни настајању свих облика коцкања и клађења. Ово се нажалост не односи на затечене локације у којима се игре на срећу приређују.

Како би се спречиле евентуалне злоупотребе, предложеним законом се уводи забрана за приређиваче посебне игре на срећу, клађења од стране приређивача који је власник или сувласник неког спортског клуба, на догађај у тој врсти спорта и рангу такмичења.

Новина је такође и увођење система електронских комуникација у ову делатност. Наиме, забрањује се држање аутомата, као и опреме која не омогућава размену података електронским путем са софтверским решењем Управе за игру на срећу. На тај начин, успостављањем електронског система надзора ће се омогућити лакша идентификација  нелегалних приређивача, што ће допринети смањењу сиве економије у овој области.

Такође прописује се и обавеза постојања видео надзора у аутомат клубовима, кладионицама, што представља заштиту од злоупотребе. Прихватајући значајну чињеницу да играма на срећу држава обезбеђује средства за финансирање особа са инвалидитетом, Црвеног крста, средства за лечење ретких болести и других удружења, чији је циљ унапређење социјално-економског и друштвеног положаја лица у стању социјалне потребе, морам да се осврнем на проблем који овај делатност доноси.

Мислим да је 200 метара удаљености од школе кладионица недовољна. Такође, сведоци смо кршења прописа и чињенице да деца стоје пред кладионицама и дају новац пунолетним лицима да врше уплату за њих. С тога је неопходно да се учини строга контрола да би се све ово спречило.

Према подацима за јавно здравље Србије, о болестима зависности најзаступљенија игра на срећу је играње лутрије: лото, бинго, греб-греб, а на другом месту је спортско клађење. Проценат зависника од коцке у Србији се не разликује од европског просека одраслог становништва, али се овај број непрекидно повећава, а посебно забрињава пораст патолошких зависника од коцкања. Истичем да сваки број зависника, па и најмањи, представља проблем и мора му се приступити веома озбиљно и одговорно.

Овим законом повећавају се обавезе када је у питању одговорно клађење, уводе се строжа правила рекламирања, а сви запослени код приређивача игара на срећу који имају директан контакт са учесницима морају бити оспособљени за превентивно деловање против болести зависности према учесницима у играма на срећу.

Дозволите ми да се у неколико реченица осврнем на још један веома битан закон који је данас пред посланицима, а то је Предлог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Наиме, у јавности је присутна идеја да се укупна законодавна материја којом је регулисана ова област уреди једним кровним прописом. Овим предлогом закона се по први пут јединствено уређује област борачко-инвалидске заштите и заштите цивилних инвалида рата.

Важно је нагласити да је приликом израде закона у обзир узет како материјални тако и социјални положај корисника чија се права уређују. Према томе, закон не предвиђа укидање ни једног досадашњег права, већ даје нове бенефиције којих ће бити више од 20.

Такође, законом је јасно дефинисано који су то корисници чија се права уређују, а то су: борци, ратни и мирнодопски војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, чланови породица палих бораца, умрлих војних инвалида, лица која су погинула или умрла у војсци у миру, умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата.

Оно што је посебно важно је што је овим предлогом закона уведена и нова категорија корисника, а која досадашњим законским прописима нажалост није била обухваћена. Тако су овим предлогом закона по први пут регулисана права бораца који су учествовали у оружаним акцијама деведесетих година, бораца који су учествовали у рату 1999. године и који ће учествовати у неком будућем рату.

Важно је нагласити да иза рада на овом предлогу закона постоји консензус државе и борачких удружења чији је резултат овакав квалитет и обухват закона који ће допринети државној и друштвеној бризи о свим категоријама страдалих за слободу и одбрану државног суверенитета.

У даљој расправи колеге из посланичког клуба Социјалистичке партије Србије ће се више говорити о предлогу овог закона.

Посланичка група Социјалистичке партије Србије ће у дану за гласање подржати сва предложена законска решења. Хвала.