Јосип Броз, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

Предложеним законом исправљамо неправду и обухваћени су борци из ратова 90- тих и борци из НАТО агресије. Ово сматрамо посебно важним јер не смемо заборављати људе који су бранили своју територију и свој народ и дали своје животе.

Поштовани председавајући, поштовани господине министре са сарадницима и поштоване колеге посланици, данас се на дневном реду, поред осталих закона, Предлог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида, рата и чланова њихових породица и о њему желим да говорим.

Сматрам да је било крајње време да се овај закон донесе и у том смислу поздрављам активности Владе и министарства које је доста дуго и темељно припремало овај закон.

Знамо да је претходни закон донесен још 2004. године, и тим законом нису била обухваћена сва права бораца, ратних, војних и цивилних инвалида рата, нити њихових породица. Тим законом нису уопште били обухваћени борци из деведесетих година, нити из 1999. године, односно из НАТО агресије.

Овим законом, најзад се исправља та неправда и оно што је најважније, пошто скоро три деценије Србија ће имати један закон из ове области, можемо рећи кровни закон којим су уређена права свих бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и њихових породица из свих ратова, почев од Другог светског рата, па до НАТО бомбардовања.

До сада је ова материја била регулисана и бројним прописима још из времена СФРЈ, затим прописима СРЈ, прописима Републике Србије још из 90-тих година као и бројним уредбама Владе Републике Србије, чак и покрајинским уредбама. Последњи закон, како сам рекао, донели смо 2004. године.

Оно што је за сваку слободарску земљу важно јесте да и када се ратови заврше поштују своје жртве, да поштују ратне инвалиде, ратне ветеране, да поштују породице оних који су своје животе дали за слободу. Не смемо данас када многи желе да прекрајају нашу историју, да заборавимо ни једно име борца и његове заслуге, било да су у питању борци против фашизма у Другом светском рату које смо водили против фашистичког окупатора заједно са нашим савезницима, било борци из 90-тих година. Нажалост, у претходној деценији није било тако.

Чувени Арчибалд Рајс, велики пријатељ Срба, је говорио да су Срби изузетно храбар народ, да добија ратове које води за слободу, али када слобода дође Срби заборављају јунаке који су те ратове добили. У миру брзо заборављамо хероје који су своје животе дали или су тешко рањени. Некада смо заборавили и њихове породице, заборавили смо једну велику јунакињу, Милунку Савић која је нажалост свој живот завршила у сиромаштву. То нам се после 2000. године дешава са јунацима НАТО агресије.

Заборавили смо јунаке са Кошара, јунаке који су страдали током 90-тих година у ратовима који су довели до распада Југославије. Тај заборав нас може довести до прекројене историје, до извртања историјских чињеница, до осуде српског народа који је само бранио своју територију и свој народ.

На прошлој седници смо такође исправили једну неправду доносећи Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“.

Данас овим законом дефинитивно исправљамо све историјске грешке, учињене према свим борцима. Овим законом се утврђује значајан обим права бораца и њихових породица, ратним, цивилним и војним инвалидима који су због ратних дејстава рањени.

Посебно сматрам важним што се законом на примерен начин третирају борци из ратова 90-тих и сви страдали у НАТО агресији. Ови хероји с краја двадесетог века гинули су у борби против надмоћнијег непријатеља, а они који су рањени у једном тренутку претрпели су једну врсту друштвене игноранције јер у ранијој власти није постојала политичка воља да се страдали у НАТО агресији прогласе жртвама, а камоли јунацима.

За наше жртве још нико није одговарао, ни за војнике који су побијени приликом повлачења из Словеније, ни за Олују, ни за Рачак, ни за Кошаре. Зато је време да се свим нашим борцима и њиховим породицама одужимо на прави начин доносећи закон којим ће бити обухваћена сва њихова права и то данас чинимо.

Заштићене су све категорије бораца, инвалида и њихових породица, борци, војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, породице палог борца, породице умрлог борца, породице војног инвалида и војника који је погинуо или умро у току војног рока, породица цивилног инвалида рата и цивилне жртве рата.

Поменућу и нека од права које ће по овом закону имати све наведене категорије, уз напомену да је обим права проширен. То су пре свега борачки додатак, породични додатак, месечно новчано примање, накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите, право на посебан увећан пензијски стаж, лична инвалиднина, породична инвалиднина, додатак на негу, дечији додатак, ортопедски додатак, здравствена заштита, медицинско-техничка помагала, бањско-климатски опоравак, професионална рехабилитација, инвалидски додатак, месечно новчано примање, право на решавање стамбених проблема, на приоритету запошљавања и наравно право на борачку споменицу.

За све облике права разрађени су критеријуми и обухват лица из категорије бораца ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и њихових породица. Пошто су у доношењу закона учествовала борачка удружења верујем да су задовољни Предлогом закона и држава треба да изађе у сусрет захтевима бораца, јер ко ће нас бранити у будућности, ако не поштујемо борце из прошлости, ослободилачих ратова и борбе.

Мислим да су овим права и обухват бораца из 90-тих година и НАТО добро сагледани у закону, али исто тако не могу да схватим неке опозиционе посланике који кажу да треба закон одложити. Не. Након толико година закон треба усвојити. Ако постоје неки проблеми који ће евентуално да се јаве постоје ту посланичка питања, постоје амандмани и постоји договор који би могао касније да се решава. Хвала.