Споразуми су потврда успешне и динамичне спољне политике Србије Посланичка група

Звонимир Стевић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рада и чланова њихових породица и о сету споразума из области спољне политике.

Наведеним споразумима унапредђује се билатерална сарадња Србије са земљама потписницама, у складу са принципима међународног права. Значај потврђивања ових споразума је вишеструк.

„Поштована председнице, уважени министри са сарадницима, поштоване колеге посланици.

Пред нама су данас важни закони и споразуми које Народна скупштина треба да усвоји и ратификује. Ја ћу се осврнути на Предлог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рада и чланова њихових породица и на сет споразума из области спољне политике које је наша Влада закључила са више различитих држава.

Желим да се захвалим Влади и Министарству за рад и борачку заштиту који су учинили велике напоре да припреме закон о правима бораца, јер је постојала велика правна празнина, а пре свега велика неправда према борцима из 90-их година и бораца који су бранили Србију од НАТО агресије.

До сада ниједним законом нису били обухваћени припадници оружаних снага СРЈ, државне заједнице Србије и Црне Горе, који су вршили војне или друге дужности у оружаној акцији предузетој за време мира ради одбране суверенитета, независности и територијалне целовитости СРЈ, државне заједнице Србије и Црне Горе или Србије у периоду после 27. априла 1992. године.

Друга категорија која није била обухваћена јесу припадници оружаних снага СРЈ који су вршили војне дужности или друге дужности у вези са војним циљевима за време НАТО агресије на СРЈ од 24. Марта до 26. јуна 1999. године. Обе ове категорије сада по први пут добијају статус бораца, а тиме стиче право да користе борачка права по основу овог закона. То се односи и на њихове породице.

Нажалост од 2000. године до прошле године када смо одали јавно признање јунацима са Кошара, о томе се мало говорило, као да смо ми криви што нас је потпуно без основа мимо међународног права напало 19 држава НАТО пакта.

Још једна категорија страдалих је овим путем први пут обухваћена, а то су жртве напада у дипломатским и конзуларним представништвима који се по овом закону сматрају цивилном жртвом и цивилним инвалидом рата.

За мене који сам са Косова и Метохије, важно је да ће се и лица нестала у току извођења ратних дејстава, као последица злостављања или лишења слободе од стране непријатеља или од заосталог ратног материјала, сада сматрати цивилним жртвама рата, и у складу са том категоризацијом, ће моћи да остварују одређена права по овом закону.

Ово је веома важно, јер имамо породице преко хиљаду несталих лица која сада немају адекватну законску заштиту. За несталим лицима веома посвећено трага Владина Комисија за нестала лица, која је дала велики допринос откривању начина на који су нестајали и где су нестајали, шта се са њима дешавало. Не могу, а да не поменем „жуту кућу“.

Желим да похвалим законска решења која се односе на обухват свих категорија бораца, инвалида и њихових породица, као и обим права који се законом предвиђа за све категорије бораца,ратних, војних и цивилних инвалида рата и њихових породица. На крају, оно што је најважније, све је то регулисано једним системским законом.

Када су у питању споразуми који су на дневном реду, осврнућу се на сет споразума из области спољне политике, којима се оснажују билатерални односи са земљама потписницама што је потврда успешне, веома динамичне спољне политике Србије, коју са председником државе и Владом, води министар спољних послова Ивица Дачић. Потврђујући протокол о одређивању тромеђне граничне тачке између Републике Србије, Црне Горе и БиХ стварају се услови за наставак преговора и решавање отвореног питања у вези са границама, односно унапређење билатералних односа са земљама потписницама. Тромеђа се налази на месту између места Пљевља, Прибој и Чајниче.

Потписивањем и усвајањем овог протокола допринећемо стабилизацији, као и међусобном поштовању територијалног интегритета и суверенитета, чиме шаљемо добру поруку да земље западног Балкана могу самостално дарешавају свако питање сопственим капацитетима.

Усвајањем овог протокола стварамо могућност будућим генерацијама држава потписница, да се слободно крећу у складу са међународним правом, ценећи мир као врховну вредност. Србија и БиХ имају традиционално пријатељске односе и сарадњу на шта указује велики број усвојених споразума.

На дневном реду је и споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Никарагве о укидању виза за носиоце дипломатских, службених и званичних пасоша. Пријатељски односи две државе почивају на поштовању начела немешања у унутрашње ствари суверених држава уз поштовање међународног права и принципа територијалног интегритета суверених држава и подршке очувању националних интереса.

Никарагва није признала једнострано проглашену државу Косово. Неће подржати учлањење тзв. Косова у међународне организације, као што су Интерпол, УНЕСКО и многе друге. Међусобна сарадња Србије и Никарагве је потврда успешних и пријатељских дипломатских односа који трају већ 40 година и пружају подршку Србији за на ставак дијалога као начин за превазилажење проблема Београда и Приштине.

Поред тога што са Никарагвом имамо добру сарадњу у области спољних послова и политике, постоји потенцијал за јачање сарадње у области економије, трговине, трговинске размене на пољу пољопривреде, одбране и војне сарадње, културе итд.

Поред наведених на дневном реду су Споразум са Бразилом, Словачком, Црном Гором, Уједињеним Арапским Емиратима, који се односе на бављење делатности запошљавања одређених чланова породице, чланова дипломатско -конзуларног, војног, административног и техничког особља.

У савременим условима живота имамо све чешћу појаву да супружници у многим земљама одбијају да напусте свој посао да би у иностранству пратили свог брачног или ванбрачног партнера који је члан дипломатске мисије. Ефекти рада дипломатско-конзуларних представника у случају раздвојених породица несумњиво су мањи од ефекта рада оних који раде у окружењу својих породица.

Основни циљ наведених споразума је очување нормалног породичног живота и држање породице на окупу, уз задовољење професионалних и економских предуслова за функционисање породица дипломатских и конзуларних представника.  Истакао бих значај ових споразума нарочито са Бразилом, Никарагвом, Словачком, Босном и Херцеговином које нису признале једнострано признату тзв. државуКосово.

Посланичка група СПС ће, ценећи значај свих закона који су надневном реду, у дану за гласање подржати све предложене законе.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.