Sporazumi su potvrda uspešne i dinamične spoljne politike Srbije Poslanička grupa

Zvonimir Stević, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije govorio je o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i o setu sporazuma iz oblasti spoljne politike.

Navedenim sporazumima unapredđuje se bilateralna saradnja Srbije sa zemljama potpisnicama, u skladu sa principima međunarodnog prava. Značaj potvrđivanja ovih sporazuma je višestruk.

„Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici.

Pred nama su danas važni zakoni i sporazumi koje Narodna skupština treba da usvoji i ratifikuje. Ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rada i članova njihovih porodica i na set sporazuma iz oblasti spoljne politike koje je naša Vlada zaključila sa više različitih država.

Želim da se zahvalim Vladi i Ministarstvu za rad i boračku zaštitu koji su učinili velike napore da pripreme zakon o pravima boraca, jer je postojala velika pravna praznina, a pre svega velika nepravda prema borcima iz 90-ih godina i boraca koji su branili Srbiju od NATO agresije.

Do sada nijednim zakonom nisu bili obuhvaćeni pripadnici oružanih snaga SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji su vršili vojne ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti SRJ, državne zajednice Srbije i Crne Gore ili Srbije u periodu posle 27. aprila 1992. godine.

Druga kategorija koja nije bila obuhvaćena jesu pripadnici oružanih snaga SRJ koji su vršili vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa vojnim ciljevima za vreme NATO agresije na SRJ od 24. Marta do 26. juna 1999. godine. Obe ove kategorije sada po prvi put dobijaju status boraca, a time stiče pravo da koriste boračka prava po osnovu ovog zakona. To se odnosi i na njihove porodice.

Nažalost od 2000. godine do prošle godine kada smo odali javno priznanje junacima sa Košara, o tome se malo govorilo, kao da smo mi krivi što nas je potpuno bez osnova mimo međunarodnog prava napalo 19 država NATO pakta.

Još jedna kategorija stradalih je ovim putem prvi put obuhvaćena, a to su žrtve napada u diplomatskim i konzularnim predstavništvima koji se po ovom zakonu smatraju civilnom žrtvom i civilnim invalidom rata.

Za mene koji sam sa Kosova i Metohije, važno je da će se i lica nestala u toku izvođenja ratnih dejstava, kao posledica zlostavljanja ili lišenja slobode od strane neprijatelja ili od zaostalog ratnog materijala, sada smatrati civilnim žrtvama rata, i u skladu sa tom kategorizacijom, će moći da ostvaruju određena prava po ovom zakonu.

Ovo je veoma važno, jer imamo porodice preko hiljadu nestalih lica koja sada nemaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Za nestalim licima veoma posvećeno traga Vladina Komisija za nestala lica, koja je dala veliki doprinos otkrivanju načina na koji su nestajali i gde su nestajali, šta se sa njima dešavalo. Ne mogu, a da ne pomenem „žutu kuću“.

Želim da pohvalim zakonska rešenja koja se odnose na obuhvat svih kategorija boraca, invalida i njihovih porodica, kao i obim prava koji se zakonom predviđa za sve kategorije boraca,ratnih, vojnih i civilnih invalida rata i njihovih porodica. Na kraju, ono što je najvažnije, sve je to regulisano jednim sistemskim zakonom.

Kada su u pitanju sporazumi koji su na dnevnom redu, osvrnuću se na set sporazuma iz oblasti spoljne politike, kojima se osnažuju bilateralni odnosi sa zemljama potpisnicama što je potvrda uspešne, veoma dinamične spoljne politike Srbije, koju sa predsednikom države i Vladom, vodi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Potvrđujući protokol o određivanju tromeđne granične tačke između Republike Srbije, Crne Gore i BiH stvaraju se uslovi za nastavak pregovora i rešavanje otvorenog pitanja u vezi sa granicama, odnosno unapređenje bilateralnih odnosa sa zemljama potpisnicama. Tromeđa se nalazi na mestu između mesta Pljevlja, Priboj i Čajniče.

Potpisivanjem i usvajanjem ovog protokola doprinećemo stabilizaciji, kao i međusobnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, čime šaljemo dobru poruku da zemlje zapadnog Balkana mogu samostalno darešavaju svako pitanje sopstvenim kapacitetima.

Usvajanjem ovog protokola stvaramo mogućnost budućim generacijama država potpisnica, da se slobodno kreću u skladu sa međunarodnim pravom, ceneći mir kao vrhovnu vrednost. Srbija i BiH imaju tradicionalno prijateljske odnose i saradnju na šta ukazuje veliki broj usvojenih sporazuma.

Na dnevnom redu je i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nikaragve o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša. Prijateljski odnosi dve države počivaju na poštovanju načela nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država uz poštovanje međunarodnog prava i principa teritorijalnog integriteta suverenih država i podrške očuvanju nacionalnih interesa.

Nikaragva nije priznala jednostrano proglašenu državu Kosovo. Neće podržati učlanjenje tzv. Kosova u međunarodne organizacije, kao što su Interpol, UNESKO i mnoge druge. Međusobna saradnja Srbije i Nikaragve je potvrda uspešnih i prijateljskih diplomatskih odnosa koji traju već 40 godina i pružaju podršku Srbiji za na stavak dijaloga kao način za prevazilaženje problema Beograda i Prištine.

Pored toga što sa Nikaragvom imamo dobru saradnju u oblasti spoljnih poslova i politike, postoji potencijal za jačanje saradnje u oblasti ekonomije, trgovine, trgovinske razmene na polju poljoprivrede, odbrane i vojne saradnje, kulture itd.

Pored navedenih na dnevnom redu su Sporazum sa Brazilom, Slovačkom, Crnom Gorom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji se odnose na bavljenje delatnosti zapošljavanja određenih članova porodice, članova diplomatsko -konzularnog, vojnog, administrativnog i tehničkog osoblja.

U savremenim uslovima života imamo sve češću pojavu da supružnici u mnogim zemljama odbijaju da napuste svoj posao da bi u inostranstvu pratili svog bračnog ili vanbračnog partnera koji je član diplomatske misije. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika u slučaju razdvojenih porodica nesumnjivo su manji od efekta rada onih koji rade u okruženju svojih porodica.

Osnovni cilj navedenih sporazuma je očuvanje normalnog porodičnog života i držanje porodice na okupu, uz zadovoljenje profesionalnih i ekonomskih preduslova za funkcionisanje porodica diplomatskih i konzularnih predstavnika.  Istakao bih značaj ovih sporazuma naročito sa Brazilom, Nikaragvom, Slovačkom, Bosnom i Hercegovinom koje nisu priznale jednostrano priznatu tzv. državuKosovo.

Poslanička grupa SPS će, ceneći značaj svih zakona koji su nadnevnom redu, u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.“

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.