Србија ће се принципијелно борити за права Срба у Црној Гори Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије упутио је посланичко питање Влади Републике Србије и Министарству заштите животне средине.

Србија се никада није, нити ће се мешати у унутрашње ствари Црне Горе, али ће се борити за права свих Срба који живе у Црној Гори. Наше руководство ће мирним путем тражити решење свих спорних питања, па и оног најозбиљнијег које се тиче угрожавања права на вероисповест.

„Поштовани посланици, поштовани грађани Србије, свакодневно смо сведоци да по ко зна који пут председник Црне Горе Мило Ђукановић тражи алиби за одговорност због великог народног незадовољства испровоцираног накарадним Законом о верским заједницама.

Сада господин Ђукановић истиче некакав деформитет у српском национализму и наводном мешању Србије, па чак и неком наводном утицају Србије на промену власти у Црној Гори. Наравно, ради се о ноторним неистинама које се пласирају у континуитету. С друге стране, председник државе Александар Вучић и шеф наше дипломатије Ивица Дачић су веома јасно ставили дознања да се Србија никада неће, нити се мешала у унутрашње ствари Црне Горе, али ће се и те како доследно, принципијелно и категорично борити за права Срба у Црној Гори, која су несумњиво издана у дан све угроженија и где Срби из дана у дан у Црној Гори, а има их, подсетићу, близу 30%, трпе разне непријатности.

Са друге стране у Србији такав статус Црногорци никада нису имали нити ће имати. Имају потпуно равноправни статус са свим осталим народима у нашој држави. Дакле, не постоји српски национализам у Црној Гори, али је зато и те како изражен и више него икада изражен црногорски национализам, чак до те границе да се угрожавају елементарна, али и универзална права, као што су право на вероисповест.

Оно што брине и то је питање које ћу поставити Влади Републике Србије, јесте чињеница да се у последње време афирмише наводна могућност да се војска Црне Горе активира наводно у очувању јавног реда и мира у ЦрнојГори, а логично је да је то тенденција која подразумева утицај или притисак на све слободољубиве грађане Црне Горе који мирно протестују на литијама које се континуирано организују против угрожавања свих универзалних права човека, па и права на вероисповест. Чак се у том правцу иде дотле да се тражи подршка специјалних јединица из Приштине.

Поставља се питање колико су овакве, можемо слободно рећи претње, озбиљне? Једноставно, у Србији ником непада на памет да се ситуација радикализује. Наше руководство мирним путем, на миран начин ће доследно тражити решење свих спорних питања, па и најозбиљнијег питања које се тиче угрожавања права на вероисповест, које је еклатантан пример угрожавања у Црној Гори, нажалост већ дуже време.

Моје друго питање упућујем Министарству заштите животне средине. Односи се на водоснабдевање у Републици Србији, имајући у виду да постоји једна чињеница која се не може доводити у сумњу, а то је да водовод и водоводни објекти, као што су каптаже, прихвати воде итд. Где је на исте објекте повезан већи број домаћинстава, имају проблеме у водоснабдевању због немогућности одржавања и управљања. По Закону о водама, уколико је већи број корисника прикључен на такве водопривредне објекте, долази се у ситуацији да се немогу трошкови одржавања у сваком случају финансирати на начин који подразумева уредно снабдевање водом.

По истом закону локалне самоуправе су дужне да преузму управљање и одржавање, међутим, имајући у виду немогућност ресурса финансијских средстава и свега осталог што прати одржавање водопривредних објеката, углавном локалне самоуправе не преузимају управљање и одржавање таквих водопривредних објеката.

Поставља се питање да ли могу да се из пројеката обезбеде додатна средства која би омогућила локалним самоуправама да водопривредне објекте одржавају и преузимају из приградских насеља. На Златиборском округу су евидентни примери немогућности водоснабдевања у околини Ужица, месне заједнице Љубање, Севојна, Лужичке долине итд. Где би се додатним средствима и додатном финансијском помоћи омогућило да се водоснабдевање устроји на начин који подразумева задовољење свих корисника са потребама које су елементарне, а несумњиво је да је једна од најелементарнијих потреба, потреба човека за водом.

У том смислу и завршавам ово питање, сматрам да би ресорно министарство, евентуално преко одређених пројеката помогло оним локалним самоуправама, нарочито неразвијеним локалним самоуправама на територији Републике Србије које нису у могућности, да финансијски издрже овај, да га назовемо, терет.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.