Први Анкетни одбор који се бавио питањем несталих беба основан je 2005. године на предлог социјалиста Посланичка група

Др ДАНИЈЕЛА СТОЈАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је као овлашћена представница о Предлогу закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији.

Проблем новорођене деце која су нестала из породилишта нажалост није нов. Ради утврђивања истине о новорођеној деци несталој из породилишта у више градова у Србији основан је Анкетни одбор 2005. године. Из рада тог Анкетног одбора проистекао је један извештај и предложено је доста мера којима је требало отклонити недостатке у прописима и процедурама.

 

„Поштована министарко Ђукић – Дејановић са сарадницима, пред нама је данас Предлог закона који се односи на један веома осетљив проблем који дуго траје и који нажалост, није везан само за нашу земљу. То је Предлог закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији. 

Овај проблем није нажалост нов, али је активиран када се почетком 2000-их година родитељи који сумњају да су им деца нестала, организују и формирају удружења где креће једна борба и заједничко трагање за истином о њиховој деци за коју су веровали да нису преминула у породилишту. До тада је сваки родитељ који је сумњао да његово дете није преминуло у породилишту, сам трагао за истином, прикупљао је податке, али је често наилазио и на затворена врата. 

Лако је критиковати и зато ћу ја да подсетим да се и те како бавило овом тематиком и овим проблемом и слободно могу да кажем да је прва државна институција која се бавила овим проблемом, која је овај проблем званично отворила и почела да се њиме бави, била управо Народна скупштина.

Наиме, 2005. године је на предлог посланичке групе, баш СПС, основан први Анкетни одбор ради утврђивања истине о новорођеној деци несталој из породилишта у више градова у Србији. Тај Анкетни одбор је радио више од годину дана, саслушао је велики број родитеља. Из рада тог Анкетног одбора проистекао је један извештај и предложено је доста мера којима је требало отклонити недостатке у прописима и процедурама. На челу тог Анкетног одбора била је магистар Живодарка Дацин, посланица СПС. 

Извештајем и закључцима Анкетног одбора који су тада донети, уз потпуни консензус свих учесника, дакле, и родитељских удружења, били су задовољни сви, јер је то био почетак институционализације и почетак решавања овог питања.

Поменућу најважније мере које је Анкетни одбор предложио 2006. године. Као прво, да се формира специјализована јединица МУП-а са мандатом да детаљно истражи све случајеве у вези сумње родитеља да су им деца нестала из породилишта. Као друго, да се отклони институт застарелости кривичног гоњења починилаца овог дела изменом Кривичног законодавства. Као треће да се успостави специјално тужилаштво и специјални суд за борбу против организованог криминала у овим случајевима. 

Четврто, да се обавља редовни надзор над вођењем, чувањем и архивирањем медицинске документације.

Пето, да се јасно дефинишу законске процедуре у случају новорођеног детета у породилишту.

Шесто, да се врши редован надзор над радом матичних служби како би се установили евентуални пропусти код случајева пријаве смрти новорођених беба у породилиштима.

Као седмо, да се донесе Закон о ДНК регистру.

Затим, да се предузму мере којима би се деблокирао рад правосудних органа и надлежних служби МУП-а, како би родитељи могли да покрећу поступке и добијају адекватне информације и обавештења.

Народна скупштина је тада, значи, још 2006. године једногласно усвојила извештај Анкетног одбора који је своје закључке и предлог мера тада предложио надлежним органима.

Такође, посланичка група Социјалистичка партија Србије је приликом усвајања Закона о здравственој заштити успела својим амандманима да установи законску обавезу да се обавезно обавесте родитељи о чињеници смрти мртворођеног и новорођеног детета у здравственој установи, као и да се обавезно врши обдукција преминуле бебе и оно што је најважније да се у овим случајевима обавезно узимају и трајно чувају узорци биолошког порекла.

На тај начин би се отклонила сумња родитеља који сумњају да су њихова деца нестала из породилишта.

Такође, приликом доношења Кривичног законика 2005. године, а и касније, наша посланичка група је тражила да се у закон унесе посебно кривично дело нестанка беба из породилишта и да се укине застаревање ових случајева, колико год да их има, јер сматрамо да крађа беба из породилишта, уколико је до тога дошло, јесте злочин.

Проблемом „крађа беба“ касније 2010. године Народна скупштина се бавила и преко Радне групе коју су чинили посланици свих посланичких група.

Ви сте тада као председница парламента предводили такав један одбор и у томе учествовали.

Затим, Заштитник грађана који је 2010. године на притужбе неколико родитеља сачинио извештај где је такође констатовано да су административне процедуре у оваквим случајевима прилично неусклађене, као и да се документација није одговорно чувала, да је постојао несавестан рад неких службеника, па и служби.

Дакле, оно што је битно извући као поуку из свега овога јесте да се данас без посебне истраге специјализованих органа не може са потпуном поузданошћу рећи да бебе рођене у породилиштима у Србији за које је установљено да су преминуле, без да је родитељима омогућено да изврше увид у посмртне остатке, нису противзаконито одвајане од породице.

Управо ова сумња многих родитеља мора бити отклоњена законским решењима која ће им омогућити да се на поуздан начин увере шта је права истина.

Ја тако разумем овај проблем и ову данашњу расправу и овај предлог закона.

Ово јесте први покушај кодификације овог озбиљног питања, дакле, до сада није било закона. Тако да, у овом Предлогу закона видим први корак ове Владе да се на систематски и систематичан начин ово питање решава.

Циљ је доћи до истине о несталим бебама кроз институције, јер родитељи, од којих неки трагају за својом децом више деценија, не могу и не треба то да раде појединачно и како знају и умеју и траже истину.

Овим законом утврђују се све процедуре и надлежни државни органи који су дужни да утврђују чињенице и воде поступак, а то су судови, то је МУП, од чијих ће истрага и зависити испуњење ових захтева.

Законом су такође дефинисане процедуре и обавезе правосудних органа, одређени су и судови који ће се бавити овим проблемом. Тако да, оно што јесте добро јесте да суд може да утврђује и чињенице које нису изнете у поступку и да изводи те доказе.

Такође, суд ће када то захтева поступак од свих државних органа, тражити све неопходне писмене доказе, тако сада надлежни органи неће моћи да избегавају давање доказа, као што су то чинили на појединачне захтеве. Такође, на одговорности суда је, да ли ће моћи да у поступку утврди истину и чињенице, а када утврди да је у питању нестанак новорођеног детета, суд је у обавези да утврди и који је орган, организација или установа одговорна за нестанак новорођеног детета. Оно што је неопходно другим законима прописати, јесу казне за починиоце оваквих дела, јер то овим законом није регулисано и то је задатак кривичног законодавства, па верујем да ће Влада и овај проблем сагледати.

На крају, ово је јако тешко и људско и судбинско, а и морално питање. На нама је, нажалост да сада то решавамо. Као људска бића саосећамо са родитељима, а исто тако верујем да истина мора да се сазна, и да је ово један корак ближе томе.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.