Продужење рока за усклађивање оружаних листова са одредбама закона о оружју и муницији Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу закона о изменама Закона о оружју и муницији

Имајући у виду огроман број власника оружја, како сам већ напоменуо, и веома кратке рокове, очигледно је да није добро процењено који је то рок потребан да би се са законом ускладила документација коју власници оружја поседују.

 

Посланичка група СПС ће подржати Предлог закона наших уважених колега, имајући у виду да се тим законом коначно регулише спорно питање које би могло да има чак и теже последице уколико се овај закон не би донео и уколико у пракси не би произвео оно што од њега очекује огроман број грађана Републике Србије.

Конкретно, ради се о власницима оружја. Њих је негде око 650.000 у Србији који поседују отприлике око 950.000 комада цеви, што дугих, што кратких. Дакле, у интересу, не само њих, већ и свих грађана Републике Србије јесте да се Предлогом закона који су наше уважене колеге предложиле и нашом подршком омогући грађанима Републике Србије који су власници оружја да своју документацију ускладе са одредбама овог закона. 

Због тога ћу најпре кренути од терминологије, за коју сматрам да није адекватна у закону. Не Предлогу закона о коме расправљамо, већ у закону на који је интервенција учињена од стране наших уважених колега. Ради се о терминологији која би у неким другим интервенцијама у закону, било доношењем измена и допуна постојећег закона или потпуно новог закона, била далеко боља него што је постојећа. 

Конкретно, споран је термин пререгистрације. Тај термин у сваком случају није адекватан. Зашто? Због тога што овај закона обухвата грађане, односно власнике оружја који су већ једном регистровали своје оружје. Ако су их регистровали и уредно се евидентирају као власници код одговарајућих служби МУП-а који воде јавне евиденције и јавне уписнике, онда се поставља питање због чега би се то оружје које је уредно, легитимно и легално регистровано морало поново регистровати, уколико је плаћена такса, извршене или измирене све обавезе? Све те обавезе су на терет власника оружја. Зашто онда нова регистрација и зашто нови намет и зашто нови терет трошкова власницима оружја? Због тога у конкретном случају треба користити други термин, а тај термин је – замена документације оружју, односно оружаних листова, или боље рећи усклађивање документације.

Наравно да се у овој ситуацији мора водити рачуна о оном тзв. финансијском аспекту или терету трошкова који ће грађани поднети применом овог закона. У том смислу СПС снажно подржава не само предлагача, већ и законодавца који је умањио трошкове када су у питању одговарајуће таксе, ја ћу опет рећи не за пререгистрацију него за усклађивање. Рецимо, за ловачки карабин, пиштољ, револвер, најпре је такса била 5.300 динара, а сада је смањена на 2.800 динара, за неолучене цеви, ловачке пушке и сачмаре прво је била 2.800, а сада је смањена на 1.330 динара.

Међутим, поред ових такси постоје и неке друге дажбине које терете грађане, а које нису мале. Конкретно, ради се о уверењима о положеном испиту за руковање оружјем, а познато је да та уверења издају ловачка удружења или ловачка друштва која су овлашћена да спроведу истовремено и тренинг, односно едукацију за све власнике оружја. Ти износи су од 6.000 до 9.000 динара. За чување оружја у посебним сандуцима или оставама где је то законом прописано, таква, хајде да је назовемо слободно привилегија власника оружја кошта 6.000 до 15.000 динара.

Дакле, ради се о трошковима који нису мали. Пререгистрација, као термин који је потпуно неадекватан, је посебан намет власницима оружја који треба рационализовати још више, и у будућим законским предлозима тежити ка томе да се власници оружја што више релаксирају када су у питању њихове обавезе према држави у погледу свега онога што подразумева усклађивање са законом, а везује се за упис власника оружја и самог оружја у јавне евиденције.

Оно што посебно завређује пажњу јесте недореченост и непрецизност постојећег закона. Због чега овог говорим? Због тога што се управо због нормирања, које се не може прихватити као правно правилно и исправно, долази у ситуацију да се од стране овлашћених службених лица МУП-а кроз одговарајућа дискрециона права или овлашћења, можемо рећи и волунтаризам, угрожавају или ограничавају стечена права грађана Републике Србије када је у питању оружје. Зашто стечена права? Због тога што се ради о грађанима који су потпуно регуларно, потпуно легално стекли оружје и уписали себе као власнике, а самим тим евидентирали оружје над којем су власници код одговарајућих служби, односно надлежних служби МУП-а. 

Међутим, због одређених недоречености и непрецизности у самом закону, а нарочито произвољног тумачења, тамо где не постоји било какво противправно деловање, где не постоји огрешење о закон, чак и тамо где не постоји било шта што грађанин као власник оружја предузима на било чију штету, оружје се одузима. Ту се појављују околности које нису ни мало пријатне како за власнике оружја, тако и за евентуално њихове следбенике. Јер, да подсетим, овде се не ради само о власницима оружја, овде се ради и о онима који су добили трофејно оружје, који су наследили оружје. Овде се ради и о одговарајућим стрељачким спортским организацијама које се стрељаштвом баве као спортом, а користе оружје као средство којим се спорт упражњава. 

Према томе, мислим да је потребно да се закон овакав какав јесте по квалитету унапреди. Уколико остане овакав закон, у тој ситуацији ћемо имати много више проблема него сада, јер је огроман број одузетог оружја, а поставља се питање правног основа одузимања тог оружја имајући у виду да правни основ у великом броју случајева не постоји.

Поставља се питање – на основу чега, на основу ког прописа, на основу ког правног правила је овлашћено службено лице Министарства унутрашњих послова неком одузело оружје? 

Није спорно да се оружје одузима тамо где је то основано, у случају повреде јавног реда и мира, кршење одредаба Закона о јавном реду и миру и других императивних прописа. Али, тамо где нема никаквих повреда закона или било којих других прописа императивне природе, због чега се оружје одузима а стечена права власника оружја остају значајно ускраћена, да не кажем дубоко угрожена?

На тај начин се чак повређује и члан 6. Конвенције о заштити људских права, а уколико би се ово питање појавило пред Уставним судом, више као правник сам сигуран да би било неуставно. 

Због тога апелујем на предлагача да у овом делу Закон о оружју и муницији унапреди, односно да се прецизира могућност, право и обавеза одузимања оружја од њихових власника, начин одузимања и правни основ. 

У том правцу, будућим изменама и допунама потребно је спровести једну врсту процедуре, једну врсту поступка едукације овлашћених службених лица при Министарству унутрашњих послова, који са једне стране морају да буду и те како добро упознати са законском регулативом, за коју кажем да мора да буде унапређена, а са друге стране, морају бити и уско специјализовани како би овај закон у практичној примени дао пуни ефекат.

Мислим да све ово што сам рекао има и упориште у становишту грађана. Велики број грађана Републике Србије је јако незадовољан поступањем од стране одговарајућих служби или овлашћених службених лица Министарства унутрашњих послова и то незадовољство се може сматрати у оваквим ситуацијама потпуно оправдано. 

Због тога још једном понављам апел Министарству унутрашњих послова, као ресорном министарству, да у неком што скоријем периоду, вероватно у будућем сазиву Скупштине Републике Србије, приступи изменама и допунама постојећег закона.

Што се тиче разлога због којих посланичка група СПС безрезервно подржава предлог наших уважених колега, морам да истакнем следеће. 

Прво, ради се о великом броју грађана који су обухваћени овим законом. То је 400 хиљада грађана Републике Србије. Ко су они који спадају под обухват овог закона? Морам да истакнем оне за које сматрам да највише и дотиче овај закон. То су ловачка удружења, односно ловци. Квантитативно они не представљају неку велику категорију у односу на грађане који у власништву имају оружје ради личне безбедности, углавном револвере и пиштоље. Ради се о категорији становништва односно ловцима који су када је у питању примена овог закона, најревноснији.

Зашто кажем најревноснији? Па, због тога што се у највећој мери подвргавају одредбама овог закона без било каквог условљавања или било чега што подразумева критику. Осим тога, ловци су лица која дају велики допринос у свим хуманитарним активностима у Републици Србији.

Ловачка удружења су позната по томе да су прискакала грађанима у помоћ и у ванредним ситуацијама. Подсећам на недавну ситуацију, када је нестала девојчица због једног гнусног злодела, у околини Ниша. Ситуација је била изузетно тешка,  изазивала је огромну пажњу грађана Републике Србије, мобилисан је огроман број људи. Слободно можемо рећи да су ловци били најангажованији у потрази за несталом девојчицом. 

Дакле, они у сваком случају очекују да се законска регулатива прилагоди ономе што подразумева најрационалније, али истовремено и најефикасније норме, односно оне одредбе закона које ће практично бити примењене на најбољи могући начин у интересу грађана, па и ловаца, односно ловачких удружења.

Наравно, ту су и грађани који се баве спортским стрељаштвом, ту су и они који оружје поседују искључиво из разлога личне безбедности. У руралним подручјима ради се о грађанима Републике Србије који и због заштите своје имовине и због заштите личне безбедности поседују оружје. Познато је да су бројни крајеви Републике Србије, који су углавном руралног карактера, оптерећени чињеницом да много дивљих животиња, попут шакала, вукова, медведа итд, нападају домаће животиње, уништавају торове, стада. Логично је да велики број грађана Републике Србије, односно нашег становништва буде опскрбљено оружјем како би заштитили своју имовину, што је њихово легитимно право.

У сваком случају, поновићу, ради се о лицима која очекују од нас као народних посланика да им пружимо апсолутну правну сигурност и заштиту.

Е, сад, оно што је суштинско када је у питању Предлог закона о коме водимо расправу, који је поднет од стране наших уважених колега, ја морам да истакнем подршку из два, по мени, неспорна и несумњива разлога. Први је веома кратак рок за усклађивање доказа о власништву, односно оружаних листова са одредбама закона. Имајући у виду огроман број власника оружја, како сам то напоменуо и веома кратке рокове, очигледно је да није добро процењено који је то рок потребан да би се ускладила документација коју власници оружја поседују са законом. Због тога је тај рок потребно продужити. 

Моје лично мишљење је да продужење рока од две године јесте добро, али с друге стране, не смемо ни тим дугим роком да дозволимо нешто што не би требало дозволити, а то је да се грађани Републике Србије оглушују о своје обавезе.

Конкретно, сматрам да многи јесу имали могућност да изврше усклађивање, а то нису учинили. За такве можда би било добро да се амандманом и овај предлог закона побољша тако што би се од стране МУП донело одговарајуће решење којим би се конкретном појединцу, конкретном лицу дао налог да у прописаном року, који може да траје, хајде да узмемо за пример три или шест месеци, изврши све што је потребно како би извршио усклађивање, не пререгистрацију, него усклађивање. Избегавам овај термин пререгистрација, због тога што ми се чини крајње неадекватан.

За тих шест месеци, по налогу који добија решењем, сваки грађанин, свако од нас који располаже оружјем би био дужан да поступи по том налогу под претњом одговарајућег санкционисања. Онда би на неки начин у практичном смислу речи довели до две последице које су јако важне, а то је, прво, правна сигурност грађана Републике Србије, а друго, што би фактички све безбедносне ризике или барем већину безбедносних ризика отклонили, јер би огроман број или огроман проценат  оружја које се још увек не уводи у све регистре, односно где то све није усклађено како треба, то сада било извршено. 

Наравно, ово је само добронамерна сугестија или за предлагача, као ресорно министарством или за било кога ко по закону има право, односно има легитимацију да буде предлагач закона, а то може да буде и сваки посланик, односно било ко од нас. 

Мислим да је логично и са другог аспекта што вршимо продужавање рока, јер би у противном Министарство унутрашњих послова, ако не би овај рок продужили, било обавезно да поднесе чак 400 хиљада пријава, и то кривичних пријава, због основане сумње да је извршено кривично дело недозвољено држање оружја.

Према томе, СПС још једном подржава наше уважене колеге и њихов предлог, јер је суштина да омогућимо свима онима који потпадају под овај закон да ускладе своје оружане листове са одредбама закона и још једном стоји апел предлагачу да коначно прецизира и правилно нормира све одредбе закона о којем водимо расправу. Захваљујем. 

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.