Trivan na panelu Kopaonik biznis foruma 2020 – KBF Vesti

Srbija je na putu da se uključi u evropski proces stvaranja zelenog kontinenta, sa opredeljenjem za cirkularnu ekonomiju kao osnovnim sredstvom za brži razvoj zasnovan na principima zaštite životne sredine, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u svom obraćanju na panelu „Klimatske promene: lokalni izazov – uloga cirkularne ekonomijeˮ koji je održan u okviru Kopaonik biznis foruma 2020 – KBF.

Privatna incijativa i razvijena industrija koja odgovorno u svom poslovanju primenjuje standarde zaštite životne sredine predstavlja preduslov postizanja razvoja koji donosi sveukupnu dobrobit Srbiji i regionu, rekao je ministar Trivan. 

Cirkularna ekonomija uz privatnu inicijativu i primenu novih tehnologija ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i ublažavanju njihovih posledica, ukazao je. Ona je prvi korak ne samo ka zelenoj ekonomiji, boljoj životnoj sredini, već i biznisu sa obezbeđenih 30.000 novih radnih mesta. 

Trivan je istakao da živimo u vremenu „klimatske krize“ koja svet suočava sa promenama koje dovode u pitanje opstanak čovečanstva, a posledice oseća i Srbija koja je samo usled pojave suša i poplava pretrpela preko 6.5 milijardi evra štete. Evropski zeleni dogovor je primer iz okruženja kojim putem bi trebalo ići, ali nećemo postići istinski napredak u borbi protiv klimatskih promena, ukoliko ne promenimo svoje razmišljanje i ponašanje, naglasio je ministar. 

On je rekao da se u proteklom jednogodišnjem periodu može uočiti napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine koja je postala tema čitave Vlade i jedno od značajnih opšte-društvenih pitanja. Završen je Nacrt zakona o klimatskim promenama i dat je Vladi na usvajanje, i tu više neće biti čekanja, najavio je Trivan, jer je u pitanju krovni zakon koji će sve razvojne sektorske politike zasnivati na principima zaštite životne sredine. Nema karbonski neutralne Evrope bez nekarbonskog Balkana, naglasio je ministar. Objasnio je da to zahteva promenu navika, i angažovanje svih, od građana i institucija, do Vlade, uključujući privredu.  

Goran Trivan je naveo neke od konkretnih postignutih rezultata u obezbeđenju zdravije i uređenije životne sredine, ukazujući da je Ministarstvo izradilo i Strategiju niskougljeničnog razvoja, Nacrt strategije upravljanja otpadom i Nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, a realizuju se i brojni drugi projekti uz međunarodnu podršku i u saradnji sa organizacijama i institucijama. Trivan je rekao da je završeno deset regionalnih deponija, a da još 17 idu u pogon. Zahvaljujući uvećanju budžeta za životnu sredinu od 27 posto podržan je rad reciklažne industrije kako bi Srbija bila čista, a u prečišćavanje otpadnih voda, oblast od ključnog značaja uloženo je na stotine miliona dinara za projektno-tehničku dokumentaciju i projekte koji će lokalnim zajednicama doneti čiste vodotokove, istakao je. 

Potrebni ciljevi su novi materijali, nova industrija, inovativne tehnologije u oblasti zaštite životne sredine gde su najveći poslovi i najveće investicije, istakao je. Neophodno je da preduzeća rekonstruišu postojeće tehnološke procese i da ne zagađuju, rekao je, i najavio čvršću kontrolu svih entiteta koji zagađuju životnu sredinu. Ministar je zatim dodao da je za bolju životnu sredinu od posebnog značaja sistem finansiranja, kojim bi u budućnosti trebalo obezbediti da se sredstva prikupljena od ekoloških taksi usmeravaju u budžete lokalnih samouprava i državnih organa namenjenih zaštiti životne sredine.  

U okviru rasprave na panelu, na postavljeno pitanje o predloženom depozitnom sistemu u okviru izmena i dopuna zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, ministar je istakao da je predloženi depozitni sistem na razmatranju kod svih zainteresovanih strana, i da će se odabrati onaj model za koji se proceni da je najkorisniji i najefikasniji. Hoćemo Srbiju da dovedemo u red i da Srbija bude čista, rekao je Trivan, zbog čega je bilo važno da mi, po prvi put, otvorimo ovo pitanje i pokrenemo raspravu, a odabraćemo predlog koji će se pokazati koristan i isplativ za građane, rekao je. 

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, u svom uvodnom obraćanju na panelu, izložio je ciljeve EU u različitim oblastima kako bi Evropa do 2050. godine postala prvi kontinent bez emisije ugljen dioksida. On je rekao da Evropska unija želi da proširi „zeleni dogovor“ i na Zapadni Balkan, kao i da je Srbija deo ambicija EU da Evropu transformiše u karbonski neutralni kontinent. Ambasador Fabrici obratio se srpskim privrednicima sa pozivom da se ugledaju na Evropu, prepoznaju izuzetne prilike koje pruža uključivanje u veliko evropsko tržište koje postaje sve zelenije, i pozvao da iskoriste sve mogućnosti koje pružaju najnovije tehnologije zemalja članica EU. 

U radu panelu učestvovali su i Violeta Kokir Belanović, generalni direktor preduzeća „Sekopak“, Hiki Pol, ekonomista Evropske investicione banke, Jelena Kiš, menadžerka za održivost i regulatorne poslove za Centralnu i Istočnu Evropu „Ball Packaging Europe“, i Kokai Roland, izvršni direktor JP „Vojvodinašume“.

Na marginama Kopaonik biznis foruma 2020, ministar Goran Trivan sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Semom Fabricijem, ambasadorima Italije, Austrije, Nemačke, Belgije, Švedske, Holandije i Velike Britanije u Republici Srbiji, i predstavnicima međunarodnih finansijskih organizacija i brojnih kompanija.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.