Најновије

Интервју Бранка Ружића за Политику: Општине и градови положили испит Вести

Постоји висок степен одговорности, виталности и прилагодљивости новонасталим околностима, од момента формалног увођења ванредног стања на територији Србије, како јединица локалне самоуправе тако и органа државне управе, оцењује ресорни министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић за ”Политику”. Како каже, сви расположиви капацитети стављени су у функцију, локални штабови су пратили све налоге, препоруке и одлуке које донесу на централном нивоу Републички здравствени штаб и Републички штаб за економске мере. 

„Рекао бих, са врло малим изузецима. Наравно да је било спорадичних потреба за појашњењем одређених мера, захтева за бржим добијањем одговора, исправљања неких нелогичности и грешака у ходу, али стратешки гледано сви актери су положили испит“, каже Ружић.

Оно што се могло видети у медијима јесте да је било несугласица између града Шапца, тачније,  градоначелника Небојше Зеленовића и централног Кризног штаба. Зеленовић је тражио отварање привремене болнице у Шапцу, и то, како каже, на предлог Градског штаба. Премијерка Ана Брнабић је одговорила да је Кризни штаб владе заузео једногласан став да нема оправданих разлога за то у Шапцу, где  није уочено повећање броја инфицираних, а град се налази на око 80 километара од Београда, у којем већ постоји највећа привремена болница у земљи. На питање да ли је још било сличних проблема у односу између власти општина и градова и централног Кризног штаба, Ружић истиче да се сарадња може оценити врло успешном. 

„Чињеница је да су сви начелници округа као команданти окружних штабова заједно са шефовима локалних штабова (председницима општина и градоначелницима) одмах по увођењу ванредног стања припремили предлог потенцијалних локација, где би се, уколико се укаже потреба изазвана неким жариштем вируса, те локације оспособиле за пацијенте са лакшим тегобама. То је урађено у целој Србији, па и у Мачванском округу. На срећу, није било пуно жаришта и такве привремене болнице су пре свега лоциране у великим центрима, Београду, Нишу и Новом Саду и још пар мањих градова. Они успешно опслужују потребе за читаву територију Србије“, каже Ружић.

Додаје и да у тзв. ковид деловима Општих болница у Шапцу и Лозници постоји 200, односно 179 кревета за збрињавање и третирање заражених лица и да постоји и кадровски потенцијал, као и довољан ниво опремљености. Индикативно је, каже, и да је број лакше оболелих житеља Шапца који се налазе у привременој болници на Београдском сајму релативно мали, само 20 њих. 

„Уколико градоначелници и председници општина из других делова централне Србије чији су суграђани били пацијенти са лакшим симптомима и који су прошли кроз Сајам немају замерки, већ само похвале за функционисање здравственог система, и не алармирају јавност и не бацају ’дрвље и камење’ на тај исти здравствени систем, онда бих препустио објективној јавности да оцени о чему се ради. Да ли је у питању дечачки, наивни романтизам и локалпатриотизам, политички воајеризам, неодговорност или политичка кампања. Чини ми се да се неко у Шапцу запетљао к’о пиле у кучине и сада не види излаз. Могуће је и да грешим“, истиче министар.

Говорећи о сарадњи са локалним самоуправама у којима већинско становништво чине припадници националних мањина, он каже да је спровођење усвојених мера „практично на истоветном задовољавајућем нивоу“. Министарство је наложило, односно подсетило све јединице локалне самоуправе да припадници националних мањина морају добијати јасне званичне информације поред српског, и на свом језику, апеловало је да ангажују координаторе за ромска питања, и додатну подршку пруже рањивим и маргинализованим групама.

Позивни центри су се показали као веома драгоцен алат у великом броју градова и општина, као места где су се сливале све информације о потребама најугроженијих грађана, а ти захтеви су се решавали уз несебичну помоћ великог броја волонтера који су се ставили на располагање општинским штабовима, додаје Ружић. Према његовим инструкцијама, председници општина и градоначелници од 18. марта дужни су да свакодневно, у два наврата, шаљу извештаје Министарству о раду својих кол центара.

„Највећи број захтева је услишен, од достављања намирница, лекова, заштитних маски и дезинфекционих средстава, преко подизања пензија, а у руралним срединама и храњења живине и стоке. Управо се на овом примеру види драгоценост солидарности и добре организације, и радујем се што се сваким даном смањује број извештаја и имејлова са терена, што значи да епохалних проблема у тој врсти помоћи најугроженијима нема“, наводи Ружић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.