Intervju Branka Ružića za Politiku: Opštine i gradovi položili ispit Vesti

Postoji visok stepen odgovornosti, vitalnosti i prilagodljivosti novonastalim okolnostima, od momenta formalnog uvođenja vanrednog stanja na teritoriji Srbije, kako jedinica lokalne samouprave tako i organa državne uprave, ocenjuje resorni ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić za ”Politiku”. Kako kaže, svi raspoloživi kapaciteti stavljeni su u funkciju, lokalni štabovi su pratili sve naloge, preporuke i odluke koje donesu na centralnom nivou Republički zdravstveni štab i Republički štab za ekonomske mere. 

„Rekao bih, sa vrlo malim izuzecima. Naravno da je bilo sporadičnih potreba za pojašnjenjem određenih mera, zahteva za bržim dobijanjem odgovora, ispravljanja nekih nelogičnosti i grešaka u hodu, ali strateški gledano svi akteri su položili ispit“, kaže Ružić.

Ono što se moglo videti u medijima jeste da je bilo nesuglasica između grada Šapca, tačnije,  gradonačelnika Nebojše Zelenovića i centralnog Kriznog štaba. Zelenović je tražio otvaranje privremene bolnice u Šapcu, i to, kako kaže, na predlog Gradskog štaba. Premijerka Ana Brnabić je odgovorila da je Krizni štab vlade zauzeo jednoglasan stav da nema opravdanih razloga za to u Šapcu, gde  nije uočeno povećanje broja inficiranih, a grad se nalazi na oko 80 kilometara od Beograda, u kojem već postoji najveća privremena bolnica u zemlji. Na pitanje da li je još bilo sličnih problema u odnosu između vlasti opština i gradova i centralnog Kriznog štaba, Ružić ističe da se saradnja može oceniti vrlo uspešnom. 

„Činjenica je da su svi načelnici okruga kao komandanti okružnih štabova zajedno sa šefovima lokalnih štabova (predsednicima opština i gradonačelnicima) odmah po uvođenju vanrednog stanja pripremili predlog potencijalnih lokacija, gde bi se, ukoliko se ukaže potreba izazvana nekim žarištem virusa, te lokacije osposobile za pacijente sa lakšim tegobama. To je urađeno u celoj Srbiji, pa i u Mačvanskom okrugu. Na sreću, nije bilo puno žarišta i takve privremene bolnice su pre svega locirane u velikim centrima, Beogradu, Nišu i Novom Sadu i još par manjih gradova. Oni uspešno opslužuju potrebe za čitavu teritoriju Srbije“, kaže Ružić.

Dodaje i da u tzv. kovid delovima Opštih bolnica u Šapcu i Loznici postoji 200, odnosno 179 kreveta za zbrinjavanje i tretiranje zaraženih lica i da postoji i kadrovski potencijal, kao i dovoljan nivo opremljenosti. Indikativno je, kaže, i da je broj lakše obolelih žitelja Šapca koji se nalaze u privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu relativno mali, samo 20 njih. 

„Ukoliko gradonačelnici i predsednici opština iz drugih delova centralne Srbije čiji su sugrađani bili pacijenti sa lakšim simptomima i koji su prošli kroz Sajam nemaju zamerki, već samo pohvale za funkcionisanje zdravstvenog sistema, i ne alarmiraju javnost i ne bacaju ’drvlje i kamenje’ na taj isti zdravstveni sistem, onda bih prepustio objektivnoj javnosti da oceni o čemu se radi. Da li je u pitanju dečački, naivni romantizam i lokalpatriotizam, politički voajerizam, neodgovornost ili politička kampanja. Čini mi se da se neko u Šapcu zapetljao k’o pile u kučine i sada ne vidi izlaz. Moguće je i da grešim“, ističe ministar.

Govoreći o saradnji sa lokalnim samoupravama u kojima većinsko stanovništvo čine pripadnici nacionalnih manjina, on kaže da je sprovođenje usvojenih mera „praktično na istovetnom zadovoljavajućem nivou“. Ministarstvo je naložilo, odnosno podsetilo sve jedinice lokalne samouprave da pripadnici nacionalnih manjina moraju dobijati jasne zvanične informacije pored srpskog, i na svom jeziku, apelovalo je da angažuju koordinatore za romska pitanja, i dodatnu podršku pruže ranjivim i marginalizovanim grupama.

Pozivni centri su se pokazali kao veoma dragocen alat u velikom broju gradova i opština, kao mesta gde su se slivale sve informacije o potrebama najugroženijih građana, a ti zahtevi su se rešavali uz nesebičnu pomoć velikog broja volontera koji su se stavili na raspolaganje opštinskim štabovima, dodaje Ružić. Prema njegovim instrukcijama, predsednici opština i gradonačelnici od 18. marta dužni su da svakodnevno, u dva navrata, šalju izveštaje Ministarstvu o radu svojih kol centara.

„Najveći broj zahteva je uslišen, od dostavljanja namirnica, lekova, zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava, preko podizanja penzija, a u ruralnim sredinama i hranjenja živine i stoke. Upravo se na ovom primeru vidi dragocenost solidarnosti i dobre organizacije, i radujem se što se svakim danom smanjuje broj izveštaja i imejlova sa terena, što znači da epohalnih problema u toj vrsti pomoći najugroženijima nema“, navodi Ružić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.