Intervju Ivice Dačića za Politiku: Naklonost Srbije žele i na Istoku i na Zapadu Vesti

Izbore ćemo imati u najskorijem roku, oni su već raspisani i počele su izborne radnje, ali zaustavila ih je opasnost od infekcije, naša je ustavna obaveza da čim se steknu uslovi nastavimo izborni proces

Sigurno je da ćemo izbore imati u najskorijem roku koji dopuštaju Ustav i zakoni. Ne mogu da pominjem konkretne datume jer o tome će se tek voditi razgovori, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, odgovarajući na pitanje da li će građani Srbije ići na birališta krajem juna kao što se u javnosti spekulisalo proteklih dana.

Imajući u vidu da još niko sa sigurnošću ne može da odgovori na pitanje kada će doći kraj epidemiji, da li će biti dovoljno vremena za organizaciju izbora i predizbornu kampanju?

Epidemija je prekinula izborni proces na samom početku. Kao što znate, izbori su već raspisani i počele su izborne radnje, ali zaustavila ih je opasnost od širenja infekcije. Dakle, naša ustavna obaveza je da odmah čim se za to budu stekli uslovi nastavimo izborni proces u rokovima koji su inače predviđeni Ustavom i zakonima. Niko od učesnika izbora neće biti oštećen ili uskraćen i imaće sasvim dovoljno vremena da predstavi svoju politiku građanima.

U javnosti se često upiralo prstom u ljude iz dijaspore koji su se u velikom broju vratili u zemlju kao jedne od najvećih krivaca za širenje epidemije?

Nisu krivi ljudi iz dijaspore, krivi su oni koji se nisu pridržavali instrukcija i stalnih apela da ne putuju ako su bolesni, a naročito oni koji su po dolasku u Srbiju izvrdavali obavezu da budu u kućnoj izolaciji. Srbija je preduzela maksimalne mere da se zaštiti od dolaska virusa, sproveli smo rigoroznu kontrolu jer su sva dotadašnja iskustva pokazala da najveći rizik dolazi od ljudi koji se iz žarišta epidemije vraćaju kući. Ogromna većina naših povratnika se ponašala savesno, ali pokazalo se da je jedan manji broj neodgovornih doprineo da se virus proširi. Dakle, nije nam virus donela naša dijaspora nego neodgovornost i bahatost pojedinaca.

Više od deset hiljada njih vratilo se humanitarnim letovima?

Tačno je, više od deset hiljada naših državljana vratilo se u Srbiju iz raznih delova sveta uz pomoć države Srbije, otprilike polovina od tog broja je došla specijalnim letovima, a druga polovina automobilima i autobusima, odakle je to bilo moguće. Naravno i ovi dolasci kopnenim putem bili su organizovani, za njih su pribavljana odobrenja država kroz koje su naši ljudi prolazili. U koordinaciji sa kabinetom predsednika i kabinetom premijerke doneli smo odluku da se humanitarni letovi obustave, a „Er Srbija” će sagledati mogućnosti da nastavi svoj redovni saobraćaj, naravno to zavisi i od drugih država, kako će one otvarati svoje aerodrome. U velikom broju država već počinje relaksiranje dosadašnjih karantinskih mera, tako da očekujemo i normalizovanje uslova za međunarodna putovanja.

Vi ste rekli da se Kina pokazala kao lider u svetu i da je očigledno da će doći do prenošenja političke moći na Istok, a da će zapadne zemlje „vršiti pritisak na sve nas da se izjasnimo”. U međunarodnoj javnosti se sve češće čuju glasovi protiv Kine, pre svega iz Amerike i Australije koja traži pokretanje međunarodne istrage o nastanku i širenju kovida 19.

Ne pričam napamet, jer mnoge analize već sada pokazuju da će period nakon krize biti u znaku jačanja međunarodnog uticaja Kine i država iz tog regiona na svetske tokove, pre svega ekonomske. I upravo zbog takvih procena proističu antikineski glasovi u svetu, koji traže odgovornost Kine za sve što se dogodilo. Reč je o zauzimanju pozicija za period koji će uslediti odmah po smirivanju pandemije, kada će se u centar vratiti pitanja globalne političke i ekonomske moći i uticaja. Jasno je da će Kina u tome da prednjači, kao država koja je efikasno suzbila infekciju na svom tlu i odmah potom nesebično pružila svu svoju ekspertizu i pomoć velikom broju zemalja. Uključujući i one koje joj danas osporavaju međunarodno liderstvo i traže nekakvu istragu.

Kako komentarišete ocene, poput one britanskog „Gardijana”, da se Rusija, Kina i EU takmiče za naklonost Srbije?

To tumačenje mi je mnogo inteligentnije od onih koji su po običaju potrčali da objasne kako je Srbija, valjda, okrenula leđa Evropi i po ko zna koji put približava se Kini. Opet, ne bih da učitavam bilo kakvu politiku u humanitarnu pomoć i međunarodnu solidarnost, ali činjenica je da je Srbija danas država čiju bi naklonost i bliskost voleli da imaju i na Istoku i na Zapadu. Srbija je i u ovoj krizi pokazala da je stabilna i organizovana država koja brine o svojim interesima, ali je spremna da pomogne i drugima. Naša politika je otvorenost prema svima, a ne svrstavanje u zavađene blokove, to nam ne treba i zato nas cene.

U zapadnoj javnosti se stvorio utisak da Srbija zanemaruje pomoć koja stiže odatle, pre svega iz EU i da samo potencira kinesku pomoć, a onda i rusku?

Bilo je takvih tumačenja u nekim evropskim medijima, pa i od nekih evropskih političara, ali ja stvarno ne mogu da shvatim odakle njima potreba da politizuju baš sve, pa čak i humanitarnu pomoć. Imate dežurne komentatore koji će u baš svakoj situaciji pronaći razlog da kritikuju Srbiju i to da li je ona više naklonjena Kini ili Rusiji, a ne Evropskoj uniji, pa tu svoju pesmu koju pevaju već decenijama ponavljaju i sada kada ljudi umiru i kada država čini i ono što je nemoguće da pomogne svom stanovništvu. Mi nijednog momenta nismo ni pomislili da politički bojimo pomoć jedne ili druge države, svakoj od njih smo duboko zahvalni, bez obzira na to koliku su nam pomoć uputili i u kom trenutku. I s druge strane, naša vlada i naše Ministarstvo spoljnih poslova dobija istu takvu zahvalnost od niza država skoro svakog dana, od Kanade, Belgije, SAD, mnogih drugih, jer smo pomogli njihovim zemljama i njihovim građanima kada im je ta pomoć bila potrebna. Nisko je i nedostojno da se u danima velike humanitarne krize globalnih razmera premeravaju nečije političke simpatije i antipatije.

Vi kažete da velike sile, kao i UN i SB, duguju određene odgovore o virusu korona, između ostalog i da li je on prirodan ili laboratorijski?

To mora biti njihova obaveza. Ne možemo posle ovakve nezapamćene krize da ostanemo u sivoj zoni poluinformacija i nekakvih teorija zavere, jer pandemija je ugrozila ceo svet, niko nije ostao pošteđen. Ako je nečija igrarija izazvala sve ovo, onda to moramo da znamo, da nam se nešto slično nikad ne bi ponovilo. Zato je odgovornost da sve izađe na čistinu pre svega na velikim silama, a sve one sede u Savetu bezbednosti UN, tako da nema boljeg ni prirodnijeg mesta da se o tome razgovara nego u UN, gde će ceo svet moći da sazna iz prve ruke zašto je dospeo u situaciju da se bori za opstanak.

Usred ove krize Miroslav Lajčak je izabran od strane EU da vodi pregovore Beograda i Prištine. Ima oprečnih mišljenja o njegovom izboru. Šta vi očekujete?

Mi smo pozdravili izbor Lajčaka za izaslanika EU za pregovore Beograda i Prištine, on je iskusan diplomata, odlično poznaje naš region, govori srpski, sigurni smo da ima dobre namere. A da li će biti uspešan na ovoj dužnosti, zavisi pre svega od EU i njene spremnosti da bude aktivna u dijalogu i da utiče na kvalitet i tempo razgovora. Tom zadatku već duže nije odgovorila, što zbog opstrukcija iz Prištine, što zbog svojih unutrašnjih problema. Nadam se da će ubuduće biti konstruktivnija i aktivnija, a Lajčak će tome svakako da doprinese.

Da li vas je u ovoj pandemiji neko ili nešto prijatno ili neprijatno iznenadilo kada je reč o međunarodnim odnosima?

Malo šta može da me iznenadi u međunarodnim odnosima, pa čak i kada su vanredne okolnosti. Ipak, ne možete da ostanete ravnodušni kad vidite da se u panici ruše pravila međunarodne trgovine, sporazumi, kada države otimaju medicinski materijal od drugih, pa čak i od svojih saveznika… Ipak, najviše je onih koji su i u ovom teškom vremenu pokazali dostojanstvo i solidarnost s drugima, u krizama se te vrline naročito prepoznaju. Da nije bilo toga, ne bismo, na primer, mogli ovako efikasno da prebacimo hiljade naših državljana u Srbiju i, s druge strane, mi smo drugima na isti način pomogli da stranci bezbedno otputuju iz Srbije do svojih kuća.

Iako je epidemija još u toku, čini se da se političke strasti zaoštravaju?

Budimo fer, pa da vidimo ko svih ovih dana priča o politici i uglavnom samo o politici. To sasvim sigurno nije niko iz moje partije, ni iz partije predsednika Vučića, nije bilo ko iz vladajuće koalicije. Mi smo preokupirani borbom protiv epidemije, zaštitom naših građana, očuvanjem narodnog zdravlja, repatrijacijom naših zemljaka iz inostranstva, snabdevanjem… Tu nema nikakve politike, ima samo odgovornog bavljenja našim dužnostima za koje su nam građani dali poverenje. A politikom, čak i u ovim danima nevolje, hoće da se bave gubitnici, oni koji su daleko od bilo kakvog poverenja građana. Išlo je dotle da su neki od njih predlagali da se usred epidemije obori vlada, da bez izbora dođu neki stručnjaci i da vode državu! I šta bismo onda imali, prazne prodavnice, zatrpane bolnice i ko zna koliko žrtava korone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.