Најновије

Дугијемо захвалност и лекарима, али и свим радницима који нису прекидали рад упркос ризицима по здравље и живот Посланичка група

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица СПС о ванредном стању, мерама против КОВИДа, одговорном понашању.

Дугујемо захвалност медицинским радницима и ја мислим да се као нација никада нећемо одужити том систему који нисмо познавали, ја то морам да признам. Нисмо схватали колико је то тешко. 

Али, не дугујемо захвалност само њима. Дугујемо захвалност радничкој класи, јер је само та група људи радила. Без разлике да ли говоримо о рударима, да ли говоримо о људима који су радили у електродистрибуцији, о радницима у супермаркетима, о радницима на Јужном току, односно Турском току, на деоници од неколико километара, која ниједног тренутка није стала, људима који су ризиковали своје животе, а захваљујући којима ми нећемо имати економски проблем који ће имати неки други.

 

Поштована председнице Владе,

уважена господо министри, колеге народни посланици и, пре свега, грађанке и грађани Србије, два пуна дана разговарамо о увођењу ванредног стања које је последица Коронавируса, о томе да ли је Скупштина требало раније да се састане, или не, и све тврдње су по мало тачне. 

Оно што ипак нисам очекивала да ћу два дана слушати у парламенту Србије јесте једно политичко надгорњавање које није забрањено, али некако ми се чини да је на почетку ове пандемије Корона била толика претња да смо сви били у страху.

Ја сам себе питала, као неко ко је такође био можда критичар начина на који се ради, или неко ко се није до краја слагао, шта бих тачно урадила да сам била на нечијем месту? Тај страх за људски живот, без разлике да ли је свој или своје породице, своје деце, својих родитеља, уме да превлада. Не знам како би се сви ми као посланици осећали да нас је неко позвао 14, 15. или 18. марта да седнемо и под овим условима, слажем се, ово је било могуће урадити можда и тада. Претпостављам да је струка коју смо слушали 40 дана проценила да то није паметно, да то није безбедно и, на крају, да није неопходно.

Неко је од колега рекао да нас је Корона научила много, ја се ту слажем, и натерала нас је да урадимо још нешто, а то је да много читамо. Па је тако један проценат нас који се бави политиком напокон прочитао и Устав. Нисмо имали ту навику пре него смо дошли до ове фазе да некога треба критиковати. 

Можда је било и стрипова који су се читали, тако се убијало време, није то лоша занимација, али оно што сам хтела да кажем а да нема везе са стриповима и да не бих направила комедију ни од себе, ни од ове дискусије, или да се не бих уклопила у покушај, то је да, сви сте рекли, дугујемо захвалност медицинским радницима и ја мислим да се као нација никада нећемо одужити том систему који нисмо познавали, ја то морам да признам. Нисмо схватали колико је то тешко. 

Али, не дугујемо захвалност само њима. Дугујемо захвалност радничкој класи, јер је само та група људи радила. Без разлике да ли говоримо о рударима, да ли говоримо о људима који су радили у електродистрибуцији, о радницима у супермаркетима, о радницима на Јужном току, односно Турском току, на деоници од неколико километара, која ниједног тренутка није стала, људима који су ризиковали своје животе, а захваљујући којима ми нећемо имати економски проблем који ће имати неки други.

Ништа после Короне неће бити исто, то је сигурно, не у Србији, него глобално. Оно што нам доноси сутра, о томе ћемо, претпостављам, сутра, пошто смо се ова два дана бавили оним јуче. 

Оно што је сигурно је још једно. Овај парламент ће подржати одлуку о увођењу ванредног стања. Да ли је требало то критиковати и осврнути се, слажем се, али и даље тврдим да смо много времена потрошили на нешто што је јуче. Волела бих да парламент Србије више енергије улаже у оно што је сутра.

Влада Републике Србије је радила у свом пуном капацитету, онолико колико је сваки од ресорних министара добио задатак или добио простор. Неке смо мање а неке више имали прилике да видимо у медијима, али то не значи да су неки радили већим а неки мањим интензитетом. Мислим да је свако од њих имао задатак и мислим да је одговорио свом задатку. Ако бисмо кренули да скупљамо политичке поене, ја бих могла да овој изјави додам још нешто, али ми заиста то није намера. 

Намера ми је да се захвалим грађанима Србије који су разумели пре свега околности у којима се налази цео свет, па и наша мала Србија као део тога, намера ми је да поздравим и све грађане српских енклава у јужној српској покрајини, који су такође пратили препоруке Владе Србије, иако морам рећи да и оно што је тзв. Косово увело као мере, нису мере ни за какво понижење, већ су биле врло квалитетно препоручене. Дакле, све је то наша земља и све су то наши људи.

Најпре и највише на чему желим да честитам министру Лончару, то је на видео разговору са тзв. министром Косова, јер мислим да сте на тај начин пре свега охрабрили људе који живе у условима који уопште нису хумани. Требало је искорачити и хвала вам на томе. Зато имате мој дубок наклон. Уосталом, што се струке тиче, ја се не разумем, нити бих вас критиковала, нити бих вас хвалила. 

Ја бих могла и да одговорим на ова добацивања, али просто нећу, зато што немам никакву потребу за полемику са вама, иако сте ми бескрајно драги. 

Оно што је важно и што ћу рећи на крају, ослањајући се на Неђину изјаву, а тиче се оне расправе о 1. мају, о Међународном празнику рада, љубазно вас молим, Међународни празник рада је празник радничке клас,е а све остало су наше навике. Усвојили смо их сви…

(Војислав Шешељ: Зашто кољете онда јагњад?)

То нам је остало од ових који су против 1. маја, они су, кажу, вазда волели јагњад. 

Најважније је остати свестан себе. Зато молим, нити је Корона прошла…

Председавајући, да ли бисте ви мени омогућили да говорим, без да имам добацивања, не чујем себе?

(Председавајући: Молим вас да омогућимо посланици да говори.)

Дакле, ако сам струку разумела, Корона није прошла. Ако сам разумела лекаре, ми јесмо у једној равној линији и у нади да ће се све то завршити. Али, наше сутра је и даље неизвесно, када је у питању Коронавирус. У том смислу је можда било паметније да смо и наше дискусије скратили, било би безбедније за 500 људи, колико је учествовало у раду овог парламента.

У нади да ћемо ипак победити Корону, јер ја верујем у Србију и српски народ, овде ћу завршити своју дискусију и подржати мере Владе и одлуку о увођењу ванредног стања, иако је у самом старту можда и нисам разумела. Хвала.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.