Prof. dr Đukić: “Bio sam na ratištu, vodio Urgentni centar tokom bombardovanja, ali KORONA JE GORA OD SVEGA TOGA” Vesti

Bile su ovo nedelje kada se bolovanje smatralo izdajom. Bio sam i načelnik saniteta Prve gardijske brigade tokom rata devedesetih, zadesilo me i da sam direktor Urgentnog centra u vreme bombardovanja. Ali vreme korone bilo je gore od svega toga…

Iza direktora KBC “Dragiša Mišović“ profesora Vladimira Đukića je neponovljivo iskustvo. Jednostavno rečeno, i profesionalno i ljudski. Bolnički centar kojim upravlja bio je isključivo za Covid-19. Možda već pomalo zaboravljamo dane kada su potresne slike Italije, Španije ispunjavale našu svakodnevicu, a oko nas rastao broj zaraženih. Ukupno 1.070 obolelih se lečilo u “Dragiši”. Ima još pacijenata u bolnici, ali Klinika za urologiju, u kojoj su lekari i sestre spavali jer nisu stizali da odu kući posle smene, više nije improvizovani bolnički hotel.

U KBC lekari su hirurzi i internisti. Kako ste se snašli sa epidemijom, zarazom?

– Zamislite trenutak u kom potrošnja kiseonika iznosi 4,5 tona. U jednom danu u samo jednoj od zgrada imali smo čak 150 pacijenata na respiratoru ili nekoj drugoj potpori za disanje. Bili smo i jedino porodilište i ginekologija za trudnice i pacijentkinje sa Covid-19. Sve trudnoće su održane, svi porođaji su bili uspešni, sve bebice su super. Mogu da ređam, od laboratorije do tehničke službe, i da iskreno, sa velikim ponosom kažem ekipi “Dragiše” – ljudi, odlični ste, ponosan sam, odrađen je nesebično ogroman posao. Mi smo se pripremali pre prvog pacijenta, uigrali, znala se procedura od ulaska do izlaska. Ipak, nije sve bilo na ljudima. Nova bolnica je omogućila da posao radimo kako treba jer ekstremna opterećenja ne bi izdržala bolnica sa starim instalacijama. Nismo lečili isključivo koronu već i propratne bolesti koje su imali ovi oboleli. Rađena je i prva intrauterina transfuzija krvi – nerođeno dete je gubilo krv. To je naša upravnica Klinike za ginekologiju Slađana Mihajlović radila sa kolegama iz “Narodnog fronta”. Trećina svih pacijenata koji su bili na respiratorima u Srbiji bilo je na lečenju u “Mišoviću”. Urađeno je 25 operacija trahiostome, dijaliza obolelima koji su bili na respiratorima, sve vreme rađena je koronografija i ugrađivani stentovi obolelima od korone. Najsloženije procedure koje se rade u mirnodopskim uslovima rađene su i u vreme epidemije, pozitivnim na koronu. Doskora smo bili jedina bolnica koja je lečila decu i svi klinci su ozdravili. Imali smo pomoć sa Infektivne klinike doktorke Aleksandre Spurnić, koja je sve vreme bila sa nama, kao i primarijusa Vojkana Radosavljevića iz KBC “Bežanijska kosa”.

Postoji li presudan momenat u lečenju korone? Šta vam govori ogromno iskustvo?

– “Mišović” ima dobru pulmologiju. Sa kolegama smo uspeli da uspostavimo jako dobar sistem kontrole pacijenata, na vreme detektujemo one koji su bili kandidati za intenzivnu negu stalnim merenjem kiseonika u krvi i uzimanjem gasnih analiza. Imali smo izvanrednu laboratoriju sa šest aparata gasnih analizatora, tako da se nije kasnilo sa stavljanjem pacijenata na respirator. U dijagnostici smo se oslanjali prvenstveno na skener, na CT nalaz, koji se pokazao izuzetno senzitivan i pouzdan u preko 90 odsto slučajeva. Pokazao se superiornijim u odnosu na PCR testove. Mi nismo gubili vreme i odmah smo radili skenere. Urađeno je preko 1.200 pregleda pluća skenerom i prvi smo radili Covid skener skor na osnovu koga smo izabrali modalitete lečenja.

Ocena zdravstva generalno?

– Definitivno, pokazalo se da je svaki dinar koji je uložen u zdravstvo vraćen na desetinu puta. Pored medicinskih, tehnička služba, koja je odrađivala sve – od održavanja do pranja veša, hrane… u vanrednim, bukvalno nenormalnim uslovima – funkcionisala je fenomenalno. Zdravstveni radnici, posebno sestre, dolazili su iz Obrenovca, Šapca, Lajkovca, niko nije hteo da prekine, svi su se snalazili. Bolovanje su doživljavali kao izdaju. Državno zdravstvo je pokazalo superiornost u organizacionom, a o stručnom delu da i ne govorim.

A vaš lični doživljaj, šta biste želeli da bude epilog događaja oko korone?

– Bio je ovo period kada se vratilo poštovanje i poverenje u lekare, ali najiskrenije. Pitanje je koliko će da traje. Bilo je ovo vreme kada se pokazalo da novac ne znači ništa, ni bogati nisu mogli u inostranstvo na lečenje, jedine bolnice su bile srpske. Želim da se to poverenja sačuva. Da država nastavi da brine o zdravstvenim radnicima kao što je to bilo u prethodna tri meseca. Niko od zaposlenih u zdravstvu nije radio za novac i stimulaciju, ali je neophodno da se proveri da li je svaki zaposleni u zdravstvu koji je inficiran dobio sto odsto plate. Neophodno je poverenje sestara i lekara, zdravstvenog osoblja u neposrednu upravu, ljude koji vode zdravstveni sistem i državu, i samo tako možemo iznova hrabro da dočekamo eventualni drugi talas korone.

Sa čime biste uporedili vreme korone?

– Bio sam načelnik saniteta Prve gardijske brigade tokom rata devedesetih, bio sam i direktor Urgentnog centra u vreme bombardovanja. Ovo je bilo gore jer je atmosfera straha bila strašna. Vesti o umrlim zdravstvenim radnicima u Italiji delovale su depresivno. Bilo je veoma značajno da se niko ne zarazi, presudno bitno da ljudi ne ispadaju iz procesa rada. Bila je ovo i bitka sa nepoznatim.

Postoji li trenutak koji nikada nećete zaboraviti?

– Nedelja ujutro, 7.20 časova. Javljaju mi da curi kiseonik u stanici. Kažu mi juče napunjeno šest tona, a sada je na 60 odsto. Curi. Inače je sistem bio nenormalno opterećen jer je bila ogromna potrošnja kiseonika… Paralisao sam se u sekundi, već sledećeg bio u kolima ka „Dragiši“. Vozim i samo mi u glavi kiseonik ne sme iscuriti. Stižem. Svi su tu, i zamenici i lekari i tehnička. Svi su došli. Tih nekoliko minuta dok nisam stigao do bolnice bili su najgori horor film za mene. Bilo je sve u redu jer nije bilo kvara, samo smo rasteretili tu jednu stanicu. I kažu sve je u redu, ali svejedno, ne bude ti dobro još dugo.

U svemu tome, imate li događaj koji vas je učinio srećnim?

– O da! Kada je skinut prvi pacijent sa respiratora. Ima 27 godina. Bilo je to na početku epidemije. Tek je haos krenuo. Bila je to prva velika pobeda. Do tog trenutka smo samo slušali i iz sveta da svi koji dođu do respiratora umiru. Bila je to prva velika i nezaboravna pobeda.

Kako su se pokazale mlade kolege?

– Tokom korone ovde su volontirali i lekari i farmaceuti. Sada smo zaposlili sve koji su hteli – ukupno 33 lekara i farmaceuta. Oni su neviđena energija kompetentne mladosti.

Vi ste i na listi SPS-a?

– Dugogodišnji sam član. U životu ne menjam ni strane, pa tako ni stranke.

Pozitivno još 25 osoba

Prema poslednjem izveštaju, u Srbiji su na korona virus za 24 sata testirane 4.534 osobe, a registrovano je 25 novozaraženih, dok je jedna osoba umrla. Ukupan broj preminulih dostigao je 241.

Na respiratorima je devet osoba, a broj izlečenih od početka epidemije je 6.438, pokazuju jučerašnji podaci. U odnosu na dan pre, broj novozaraženih je skoro upola manji. Pre dva dana taj broj iznosio je 48, a broj preminulih bio je isti kao juče – jedna osoba.

Izvor i foto: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.