Александар Антић: Много радимо на еколошким стандардима у производњи Вести

Конференција “Зелена економија региона” одржана је у  Београду, у организацији Адриа медиа групе. Конференција је део платформе “Одржива будућност“, а одржана је под покровитељством Министарства рударства и енергетике, у сарадњи са Европском инвестиционом банком  и другим важним партнерима.

Министар рударства и енергетике Александар Антић  рекао је да Србија има висок степен производње укупне енергије и да смо у односу на ЕУ, далеко мање енергетски зависни, а да две трећине електричне енергије производимо из угља. Он је објаснио да је један од приоритета да ту производњу учинимо еколошки одговорнијом.

Ми смо у протеклих неколико година инвестирали око 400 милиона евра у различите еколошке пројекте у термо сектору, а планирамо наредних година додатне инвестиције од 900 милиона евра како би решили све ове сегменте. Решили смо прашкасто загађење, решавамо денитрификацију и одсумпоравање димних гасова као кључне изазове у термо сектору. Други приоритет је што већа заступљеност нових пројеката из обновљивих извора. Откако сам министар, ми смо пустили на мрежу око 550 мегавата нових капацитета из обновљивих извора, а 2018. и 2019. Године смо били лидер у региону са новим пројектима из ОИЕ, пре свега са ветро парковима. Планирамо са тим да наставимо у наредном периоду”, казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.

Министар је нагласио да Србија има огроман потенцијал у енергетској ефикасности, да је то нови модел и део стратегије који може да обезбеди недостајућу енергију.Он је изразио наду да ће преговори који буде Србија водила са ЕУ у вези са транзицијом на коришћење обновљивих извора,бити максимално фер и поштени, и адекватни снази региона, јер немају све државе исту полазну тачку.

Морамо да узмемо у обзир да читав регион није капитално утицао на климатске промене и да су негативан утицај за загађење имале најразвијеније земље, а ни оне немају јединствену политику када је декарбонизација у питању. Чак и Немачка, која предводи ту локомотиву, планира раст термо сектора а нису угасили ни једну термоелектрану. Пољска није направила ни један корак у том правцу. Тако да читав тај приступ мора да буде фер, поштен и постепен”, нагласио је Антић и додао да се не може очекивати од овог региона да изврши брзу транзицију, као државе које су највећи загађивачи, а своје економије су подигле брзо управо на термо  сектору.

Министар рударства и енергетике Александар Антић казао jе да би Србија већ од 2021. Требало да има и опцију снабдевања гасом из правца Бугарске и навео да је један од наших приоритета јачање гасног сектора, те да је Србија у последње три, четити године за 35 одсто повећала коришћење гаса.

Он је рекао да је Србија до сада имала један правац снабдевања гасом, а да је један од кључних приоритета у протеклом периоду била диверсификација и рута и извора снабдевања.
Министар каже да је Србија у току претходне године завршила линијски део новог гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском који, како наводи, представља неки наставак “Турског тока”, мада је то, додаје, део српског гасног транспортног система.

Очекујемо да по завршетку одређених деоница у Бугарској већ од 2021. Године имамо опцију снабдевања гасом из тог правца. Бугари развијају тај концепт Балканхаба, желе да интегришу различите изворе снабдевања гасом из руских извора или из каспијског басена, ЛНГ терминала у региону. Ми ту имамо одређене заједничке планове и приоритете”, истакао је Антић.

Навео је да је један од приоритета и Интерконекција Бугарска – Србија, односно гасовод Ниш- Димитровград – Софија, који Србију треба да доведе у везу са Јужним гасним коридором, као новим правцем снабдевања.

Министар је напоменуо да је Интерконекција са Румунијом, с обзиром на то да Румуни имају добре резултате истраживања у Црном мору, потенцијално нови извор, а да то све Србију доводи у позицију да планира нове гасне електране и нове пројекте.

Ми нисмо слепо заљубљени у угаљ. Објективно, угаљ је наша садашњост и реалност и зато улажемо огромна средства да његова експлоатација буде еколошки одговорнија, али планирамо и поправљање нашег енергетског микса”, навео је Антић.

Он је нагласио да су пуштање 550 мегавата из обновљивих извора енергије и развијање гасних пројеката у наредних неколико година јасне поруке да Србија снажно ради на поправљању енегретског микса. Антић је поручио да енергетске политике не могу бити националне, јер та област није за “острвске политике” и да енергетика не познаје границе, али је и напоменуо да у ЕУ и даље не постоји заједничка енергетска политика. Министар је нагласио да ће енергетска транзиција бити тежак процес за Србију и да је држава спремна на регионалну сарадњу.

Антић је изразио очекивање да ће Енергетска заједница у оквиру својих политика узети у обзир различите ситуације у земљама региона и да ће учинити максимум напора да ти преговори који се буду водили са ЕУ буду пре свега фер и поштени и да буду заиста адекватни снази региона, као и да је потребно време за енергетску транзицију.

Морамо да узмемо у обзир да читав овај регион није капитално утицао ни на емисију гасова са ефектом стаклене баште, нити на климатске промене, да су пре свега тај негативан утицај имале најразвијеније земље које чак ни дан данас у ЕУ немају јединствену политику кад је у питању декарбонизација и гашење термо сектора”, наводи Антић.

Министар је казао да су земље које су највише утицале на загађење и које су највише утицале на климатске промене и емисије гасова са ефектом стаклене баште имале дуг процес прилагођавања за који је, наводи, потребно и време и новац.

То ће бити озбиљни и тешки преговори”, рекао је Антић и навео да Србија има добру преговарачку позицију.

На конференцији су учествовали представници надлежних министарстава, институција и компанија из Србије и региона. Иначе, све земље Западног Балкана пролазе кроз енергетску трансформацију, а будућност региона је у умрежавању и јединственом енергетском тржишту.

Извор и фото: МРЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.