Најновије

Проф. др Славица Ђукић Дејановић за Блиц: Позивари на бојкот су кукавице Вести

Потпредседница СПС професорка Славица Ђукић Дејановић каже да се бојкотом избора не остварује ниједан циљ нити грађани добијају решења за потребе свакодневног живота.

Позива грађане да изађу на биралишта, а на локалним изборима да се не воде страначком политиком већ заокруже тим за који верују да ће одрадити посао у њиховом граду. Каже: “У трку за градоначелницу Крагујевца не улазим са обећањима, већ са остваривим пројектима”.

Стиче се утисак да је ова кампања генерално празњикава у односу на све што смо иначе навикли. Зашто?

– Период после короне је дао тон тој специфичности и другачијој кампањи код свих. Нема ни масовних окупљања, изостале су и жестоке, громогласне поруке и слогани. Чак нема ни креативно нових конфронтација. Други разлог би могао бити очекивани резултати. Имамо евидентне победнике, а то носи са собом и поприлични изостанак неизвесности. Ми у овом периоду имамо извесне победнике и дефинитивне губитнике, који су без јасног концепта, идеје и програма за живот Србије.

Мислите на позив на бојкот?

– Између осталог и на бојкот. Креатори и позивари на бојкот су кукавице. Није само реч о страху од суочавања са избором грађана већ јер се бојкотом не оставарује ниједан политички циљ. Бојкотом се не нуди поправљање друштвеног живота грађана и стиче се утисак да заговорници бојкота представљају само себе, а не оне које би требало, грађане. Позив на бојкот је без осећаја да грађани од политичких лидера ипак очекују било какве предлоге за оно што чини живот. Заиста је аутистично и кукавички само то понудити грађанима који су гласали за те опције.

Осим позива на бојкот, имали смо и насиље испред Скупштине и у њој?

– Непристојна вербална насилна понашања, а посебно физичко насиље, нису параметар демократије већ израз немоћи да се користећи дијалог, демократским инструментима борбе, посланици боре за своје ставове. Демократски аргументован оштар дијалог био би неупоредиво боље оруђе, наравно ако се жели послати контруктивна порука грађанима. Насиље и такав ринг води ка новој подели грађана. Међутим, независно у којој од тих политичких група се грађани налазили, мало је оних који би изабрали сукобе и агресију као своју опцију. Највећи број грађана ипак од политичара очекује спремност да се конректно нешто уради и буде користан, што могу са сигурношћу да тврдим јер ми је посао у Кабинету за демографију и популациону политику био такав да захтева рад на терену. Актери туча мисле да ће агресијом скренути пажњу на себе и задобити пажњу, али та перцепција је, сигурна сам, јако, јако погрешна.

Кандидаткиња сте СПС за највишу функцију у Крагујевцу.

– Иако је перцепција да су најбитнији парламентарни избори, суштински оно што је у центру пажње свакодневног живота, одвија се на локалу. Центар интересовања сваког од нас – породица, у какву школу иду деца, здравље, култура, спорт, све то одвија се на нивоу локалне самоуправе и то градски тим треба да ради. Економски, социјални и еколошки аспекти живота су заправо искључива брига руководства локалне заједнице.

Имате ли нешто на уму?

– Не желим да празно обећавам јер је кампања. Али да, имам пројекте за које већ сада могу да кажем да су оствариви. Крагујевац има добар основ за стварање услова којим се доводе инвеститори. Један од циљева ми је гасификација јер је аерозагађење Крагујевца забрињавајуће, и то право руководство може да среди. Планирам конкретне програме који су оствариви, а за разлику од других градова, у Крагујевцу не постоје, почев од сервиса за помоћ у кући. Тиме се и упошљава, а све плаћа општина.

Зелени појас постоји само у ценру Крагујевца, док су периферија и сеоска насеља махом у лошем стању. План су рециклажна дворишта, и за то такође има пара у буџету града. Пара има и за прикључне машине и подршку пољопривредницима – почетна бесповратна средства. Подстицаји за инфраструктуралне пројекте су такође посао градске власти. У Крагујевцу нема ни рекреативног ни професионалног спорта, а Раднички Крагујевац је некада био у Првој лиги. Нема ни довољно културе, иако је то град прве модерне гимназије, позоришта, Лицеја… Данас је изгубљен тај примат који је Крагујевац имао, а све то јесте посао и остварив посао градске управе.

Побројала сам само обавезе које се могу остварити из сопственог буџета, али и уз претприступне фондове ЕУ које су власти Крагујевца недовољно користиле.

Да ли желимо у ЕУ, да ли преферирамо дијалог о Косову и Метохији и друга висока државна питања су оно у чему се странке разликују. Међутим, на локалу је друга прича. Сви знамо шта треба, само је питање са колико способности и ентузијазма, али и државне подршке, локална власт спремна да се ухвати посла и све одради.

У Београду сте, а сада се кандидујете за градоначелницу Крагујевца. Шта сте ви, Београђанка или Крагујевчанка?

– Крагујевчанка на различитим државним функцијама у Београду. Никада се нисам одвојила од своје куће у Крагујевцу, својих пријатеља, комшија, пацијената. Практично живим у Крагујевцу, али радим у Београду и та искуства на разним функцијама, комуникације и релације које сам остварила на високим државним функцијама, желим да ставим у функцију зарад Крагујевца.

Задовољна сам урађеним у министарству
Како оцењујете ваш мандат у Влади?

– Задовољна сам постигнутим. Видите, демографски индикатори се јако споро мењају, а ми смо успели да будемо једина држава која је имала повећани број новоређене деце током 2019. године, и то у односу на десет држава међу којима су осим република бивше Југославије и Мађарска, Румунија, Албанија и Бугарска. Највеће нумеричке измене остварене су у погледу рођења трећег и четвртог детета, а мајке су свака четврта са високим образовањем.

Кабинет којим сам руководила израдио је пројекте у складу са потребама на локалу и у преко сто градова и општина дали смо бесповратна средства. Обишла сам да проверим како је одрађено и да ли је новац отишао на права места. У појединим срединама по први пут су отворене јаслице, вртићи који раде до 22 часа, реновирали смо објекте. У сеоским срединама делили смо стартапове, куповали куће за младе, давали новац за разне сервисне активности у складу са потребама средине.

Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.