Министар Антић на полагању камена темељца II секције Трансбалканског коридора кроз Србију Вести

Данас је у Крагујевцу положен камен темељац за далековод од 400 кВ до Краљева, инвестицију вредну 13,5 милиона евра, која ће омогућити стабилније снабдевање овог дела Србије, а као део Трансбалканског коридора спојиће тржишта источне и западне Европе.

У оквиру ове деонице, за коју су камен темељац положили министар рударства и енергетике Александар Антић, директорка Електромрежа Србије Јелена Матејић и градоначелник Крагујевца Радомир Николић, а чија је укупна вредност 29,6 милиона евра, биће подигнута и напонска поља у трафостаницама у Краљеву и Крагујевцу.

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је почетак инвестиције снажан сигнал да Србија наставља са инвестицијама и развојиним пројектима тамо где је стала пре корона вируса.

“Уверен сам да ћемо бити апсолутно успешни јер овај пројекат значи пуно за Србију као део нашег електроенергетског система и регион јер повезује исток са западом, од Украјине до Италије, и тако ствара могућности за даљи развој енергетских пројеката и опције трговања електричном енергијом”, рекао је Антић и додао да очекује да ова деоница буде завршена крајем следеће или почетком 2022. године. Он је додао да је Трансбалкански коридор, чији је данас започети далековод део, једно од кључних оруђа за искоришћење потенцијала из обновљивих извора енергије а као пример навео да је завршена деоница од Панчева до Решица већ омогућила да у систем уђу ветропаркови у Банату.

Антић је рекао да Електромреже Србије (ЕМС) имају пуно захтева и иницијатива будућих корисника као и да држава наставља са снажном развојномо политиком у читавом сектору.

“Изградњом овог далековода омогући ћемо стабилнији рад хидроелектране Бајина Башта, а повезивање је један од кључних корака за изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица која је један од најважнији стратешких пројеката”, рекао је он и додао да је у току припрема пројектно техничке документације за деоницу коридора од Обреновца до Бајине Баште.

Додао је да је посебно поносан што су посао изградње далековода на међународном тендеру добиле домаће компаније.

Антић је оценио да се кроз овакве инвестиције може остварити повратак на резултате српске привреде из првог квартала, и истакао да је ЕМС остварује посвећен рад и у континутету приметивши да је присутан и бивши директор Никола Петровић.

Директорка Електромрежа Србија Јелена Матејић рекла је да се изградњом овог далековода ствара нова реалност јер је он део Трансбалканског коридора који је је електроенергетски ауто-пут, и додала како он доноси нове могућности за развој.

“Нигде на свету нема економског бољитка нити инвестиција без адекватне и поуздане електроенергетске инфраструктуре, а уз стабилно снабдевање грађана и индустрије и финансијске користи за земљу овакви пројекти доносе и нова радна места и бољи живот за наше људе”, рекла је она.

Уговор о изградњи потписан је 24. марта у јеку корона кризе, приметила је она и додала да је тиме послата порука да будућност не може да стане.

“Као и много пута до сад, увек смо давали све од себе дубоко свесни значаја који наш посао има за нашу земљу и њене људе”, рекла је она и захвалила се запосленима у ЕМС и претходном директору јер су темељи пројекта постављених још 2014. године.

Прва секција коридора од Панчева до Решица коштала је 27 милиона евра, а планиране 3. и 4. секција коштаће око 100 милиона евра па ће читав коридор од Румуније до Црне Горе кроз Србију коштати 157 милиона евра.

Директор Канцеларије Немачке развојне банке (KfW) у Србији Арне Гос која ову инвестцију прати кредитом од 15 милиона евра и донацијом од 6,5 милиона евра данас је истакао је да ова инвестиција доприноси максимално поузданом електроенергетском преносном систему.

“У будућности, када и остале четири секције које су повезане са овим грађевинских пројектом буду подигнуте, целокупан систем ће осигурати стабилно снабдевање потрошаца у западној и централној Србији, и бити витална веза преносног система државе и прекограничних капацитета”, рекао је он.

Додао је да ће то бити допринос интеграцији електроенергетског система Србије у европску мрежу.

Он је подсетио да је за 20 година у име Владе Немачке кроз финансирао пројекте финансијске сарадње у износу од две милијарде евра, од чега је 60 одсто било у енергетском сектору, и додао да се нада наставку сарадње.

Данас започети далековод од Крагујевца до Краљева градиће конзорцијум београдске Кодар Енергомонтаже, краљевачка Електромонтаже и Бањалучки Елнос БЛ, а рок за изградњу је 610 дана.